2
Ove jeseni, izdavač Knopf će objaviti dve međusobno povezane knjige koje predstavljaju tematski i stilski odmak za romanopisca Kormaka Makartija, dobitnika Pulicerove nagrade.
Tokom jednog od retkih pojavljivanja, 2015. godine, Kormak Makarti je ponudio primamljiv uvid u svoj rad koji je bio u nastajanju: „Putnik“, roman u kojem je istraživao ezoterične ideje o matematici, fizici i prirodi svesti, piše „Njujork Tajms“.
Čitaoci su od tada željni novog romana. Širom sveta cenjen kao jedan od najvećih živih američkih pisaca, Makarti nije objavio roman od 2006. godine, kada je izašao „Put“, postapokaliptična priča o preživljavanju koja je osvojila Pulicerovu nagradu i postala bestseler.
Ove jeseni, Makarti (88) objavljuje ne samo „Putnika“, već i drugi, srodan roman, pod nazivom „Stela Maris“. Mekartijev dugogodišnji izdavač, Alfred A. Knopf, objaviće ih u razmaku od mesec dana.
Isprepleteni romani — koji predstavljaju veliki stilski i tematski odmak za Makartija — pričaju unapred propalu ljubavnu priču brata i sestre. Brata i sestru, Bobi i Ališa Vestern, muče zaostavština svog oca, fizičara koji je pomogao u razvoju atomske bombe, i njihova ljubav i opsednutost jedno prema drugome.
Veliki deo Makartijevih ranijih radova smešten je na jug i jugozapad Amerike i bavi se njegovom fascinacijom dobrim i zlom i beskrajnom sposobnošću čovečanstva za nasilje i osvetu. U „Putniku“ i „Steli Maris“ bavi se drugačijim temama: istorijom matematike i fizike, prirodom stvarnosti i svesti, da li religija i nauka mogu da koegzistiraju, i odnosom između genijalnosti i ludila.
„On direktno u knjizi istražuje elemente filozofije i neka od većih životnih pitanja“, rekao je Regan Artur, izdavač Knopfa.
To je takođe prvi put da je Makarti izgradio narativ oko ženske protagonistkinje. U „Stela Maris“, on naseljava razbijenu psihu Alisije Vestern, čudima iz matematike čiji intelekt plaši ljude i čije se halucinacije pojavljuju kao likovi, sa svojim posebnim glasovima.
„Putnik“, koji izlazi 25. oktobra, dešava se 1980. u Nju Orleansu i duž obale Meksičkog zaliva. Radnja počinje kada Bobi, ronilac za spašavanje, dobije zadatak da istraži olupinu potopljenog mlaznjaka na obali Misisipija i otkrije da su crna kutija aviona, pilotova torba za let i telo jednog od putnika. svi nestali. Sa tempom i preokretima trilera, narativ od 400 stranica prati Bobija, kojeg progone njegova sećanja na oca i sestru, dok biva uvučen u misteriju avionske nesreće i shvata da je možda otkrio nešto podlo kada se čudni ljudi u odelima pojavljuju u njegovoj kući.
„Stela Maris“, koja će biti objavljena 22. novembra i služi kao šifra za „Putnika“, govori Ališijinu priču, na otprilike 200 stranica. Priča se odvija u potpunosti u dijalogu, kao transkript između Alisije i njenog doktora na psihijatrijskoj ustanovi u Viskonsinu 1972. godine, gde Ališa, 20-godišnja doktorantka matematike na Univerzitetu u Čikagu, dobija dijagnozu paranoidne šizofrenije.
„To je format za Kormaka u kojem dozvoljava Ališiji da istražuje svoje opsesije, za koje mogu da kažem da su Kormakove opsesije“, rekla je Dženi Džekson, Mekartijeva urednica u Knopfu. „To je knjiga ideja.“
Makarti je dugo bio fasciniran ezoterijskim naučnim disciplinama i okružio se stručnjacima za teorijsku fiziku i matematiku na Institutu Santa Fe, istraživačkom institutu. Ali do sada su te teme retko bile istaknuta karakteristika njegove fikcije. Sa „Putnikom“ i „Stelom Maris“, Makarti direktnije istražuje pitanja o preseku nauke i morala i granicama ljudskog znanja.
Makarti, koji je odbio da bude intervjuisan, već godinama najavljuje „Putnika“. Naučnici su primetili da je Makarti pomenuo roman smešten u Nju Orleansu pre više od 40 godina. Tokom intervjua za The Wall Street Journal 2009. za promociju filma zasnovanog na „Putu“, Makarti je pomenuo roman koji piše i opisao ga kao dugačku knjigu koja je „uglavnom o mladoj ženi“.
„Planirao sam da pišem o ženi 50 godina“, dodao je. „Nikada neću biti dovoljno kompetentan da to uradim, ali u nekom trenutku morate da pokušate.”
Makarti je otkrio više o romanu 2015. godine u Centru scenskih umetnosti u Santa Feu, gde su glumci čitali odlomke romana u nastajanju u okviru multimedijalnog događaja. Makartijeva spremnost da javno podeli delove knjige izazvala je grozničave spekulacije među naučnicima i obožavaocima da je objavljivanje „Putnika“ neizbežno.
Godine su prolazile, a novi roman nije stizao. Bio je to neuobičajeno dug period suše za Makartija, koji je objavio svojih 10 ranijih romana u prilično stalnom ritmu još od svog debija iz 1965, „Čuvar voćnjaka“. Poslednjih godina napisao je scenario za „Savetnik“, film koji je režirao Ridli Skot, a objavljen 2013. godine, i njegovo prvo nefikcijsko delo, koje je istraživalo poreklo jezika i objavljeno 2017. u naučnom časopisu Nautilus. Ali pojavljivalo se malo novih informacija o „Putniku“.
Urednici u Knopf-u uspeli su da čuvaju nove romane u tajnosti skoro deceniju. Makarti je svojim urednicima pre osam godina isporučio punu verziju „Stele Maris“ i delimičnu verziju „Putnika“.
Kada su rukopisi bili završeni, rukovodioci u Knopf-u su raspravljali o tome kako da upakuju neobičan projekat. Razmišljali su o objavljivanju knjiga kao jednog toma, ili kao dva toma istog dana, ili u razmaku od godinu dana. Na kraju su se odlučili da ih puštaju odvojeno, ali u bliskom nizu.
„Ovde imamo ne jedan već dva romana možda najvećeg živog američkog romanopisca“, rekao je Artur. „Kako da objavimo na način da čitaocima damo vremena da iskuse svaki od njih, ali i da čitaocima pružimo zadovoljstvo da dožive dijalog između dva romana?“
Knopf planira štampanje tvrdog poveza u tiražu od 300.000 primeraka za svaku knjigu, a takođe objavljuje paket, sa prvim štampanjem od 50.000 primeraka, početkom decembra.
Bonus video: Milena Marković, dobitnica NIN-ove nagrade