0
Književnik David Albahari sahranjen je danas na Jevrejskom groblju u prisustvu porodice i prijatelja.
Da odaju počast velikom piscu koji je preminuo 30. jula u 75. godini nakon teške bolesti, došli su Svetislav Basara, Zoran Hamović, Dušan Petričić, Mirjana Ognjanović i drugi.
Govor u čast svoj prijatelja održali su Mirjana Ognjanović i Dušan Petričić.
– Kao što smo se istovremeno otisnuli u svet, tako smo se istovremeno, opet bez dogovora i vratili u Zemun. Sa idejom da svoje penzionerske dane provodimo u lepim šetnjama i razgovorima po zemunskom keju. Ideju o šetnjama i razgovorima samo smo delimično realizovali. Davidova neočekivana i neprijatna bolest poremetila nam je planove. Srčanost kojom je čuvao svoje pravo da, uprkos bolesti i objektivnim ograničenjima, neometano misli i putuje, učestvuje na književnim večerima i razgovara sa svojom publikom, retko se viđa – govorio je između ostalog Petričić i zaključio:
– Eto nama, druže, nove lokacije na kojoj ćemo se jednom, izvesno je, ponovo sresti. Tu u novom neobičnom prostoru i još neobičnijem ambijentu opet se igrati gornjeg i donjeg Zemuna. I zato danas, kada se rastajemo, možemo čista srca da kažemo: uvek naš David! Ovdašnja jevrejska zajednica, Savez i sve opštine, duguju mu bezgraničnu zahvalnost za sve što je učinio za nas. I zato neka je blagosloveno sećanje na Davida Albaharija!
David Albahari rođen je 15. marta 1948. godine u Peći u jevrejskoj porodici. U Zagreb je studirao englesku književnost i jezik, a 1973. godine objavljuje svoju prvu zbirku kratkih priča „Porodično vreme“. U književnim krugovima postaje veoma popularan nakon svoje četvrte knjige „Opis smrti“, za koju je dobio nagradu „Ivo Andrić“.
Albahari 1991. godine postaje predsednik Federacije jevrejskih zajednica Jugoslavije, a radio je i na evakuaciji jevrejskog stanovništva iz Sarajeva. Sa porodicom se 1994. godine preselio u Kanadu, tačnije u Kalgari, gde je živeo do 2012. godine, kada se doselio u Beograd.
U Srbiji je brzo stekao status kultnog pisca. Njegove knjige prevođene su na nemački, francuski, engleski, hebrejski, albanski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski, poljski i italijanski jezik i važio je za našeg najprevođenijeg savremenog pisca. Za mnoge knjige i autore koje je i sam prevodio, čitaoci i pisci čuli su upravo od njega.
Dobitnih je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije „Ivo Andrić“, „Stanislav Vinaver“, „Branko Ćopić“, „NIN-ova nagrada“, priznanje „Balkanika“, priznanje Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu za „Mamac“, međunarodna nagrada „Aleksandar Tišma“ i druge. U julu 2016. godine osvojio je i prvu nagradu na festivalu „Druga priča“ u Skoplju.
Bio je član SANU, Srpskog književnog društva i srpskog PEN centra.
Bonus video: Sahranjen pisac i akademik Dragoslav Mihailović
