1
Šta novo srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće Portalibris iz Beograda.
Izdavačka kuća Portalibris predstaviće se pred međunarodnom i domaćom publikom na Sajmu knjiga svojim bogatim i raznorodnim repertoarom. S jedne strane, ostajemo verni domaćim izdanjima savremenih autora, te osnaživanju veza sa našim piscima u dijaspori, a sa druge strane, očuvanju srpske književne i kulturne tradicije kroz ediciju Otrgnuto od zaborava, kažu u ovoj izdavačkoj kući.
Posebnu pažnju čitalaca zaslužuje i knjiga ogleda o piscima i temama značajnim za srpsku kulturnu istoriju „Senke naših predaka: Istorija i savremenici“ Đorđa Matića, počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma knjiga. Knjigu čine eseji o značajnim ličnostima: Njegošu, Dositeju, Vuku Karadžiću, Daničiću, Radičeviću, Filipu Višnjiću, Disu, Mokranjcu, Bećkoviću, Kišu, te događajima i temama srpske istorije i kulture…
Ove godine čitalačku publiku će nesumnjivo privući novi pisci Portalibrisa. Moderni poetski roman „Rejčel, ljubavna priča“ autora Radovana Nastića donosi nam savremeno preispitivanje muško-ženskih odnosa kroz pitanja tipična za mladalačko doba: o smislu života, drogama, alkoholu, seksu, emotivnoj povezanosti i o socijalnoj (ne)prihvaćenosti.
Novi spiritualni road-trip roman „Putovanje u hiperdimenziju“ autora Milovana Šavije povešće vas na produhovljeno putovanje u novi univerzum, metafizičku ravan emocionalnog susreta duša. Padaju lanci materijalističkog pogleda na svijet, razotkriva se smisao života i prodire u suštinu duhovne građevine kojom smo okruženi, kaže o romanu doktor arheologije Semir Osmanagić.
Roman kojim Portalibris nastavlja tradiciju izdavanja trilera je „Njujorško zaveštanje“ Zorane Kokir. Radnja se dešava u Njujorku i Beogradu.
Sve otpočinje u Njujorku 1919. godine u jednoj raskošnoj porodičnoj kući. Skladan život aristokratske porodice poremetiće jedna tajna i neočekivani strašni događaj. U Beograd, čitav vek kasnije, u škrinji, među starim časopisima sa živopisnim ilustracijama i zanimljivim člancima, mlada devojka Katarina uočava fotografiju članova njujorške porodice kod kojih je njena prabaka u mladosti boravila. O njima ona ne zna baš ništa.
Dok pokušava da sastavi deliće porodične zagonetke, sveznajući pripovedač vodi čitaoca kroz razna, samo naizgled nepovezana razdoblja i krajeve, pri čemu se lična i zajednička povest gotovo neprimetno prepliću. Roman „Njujorško zaveštanje“ Zorane Kokir obiluje slikovitim i vernim opisima Njujorka u osvit dvadesetih godina prošlog veka, prepun je svedočenja o ličnostima i događajima tog vremena i postavlja večno pitanje: da li je svaka porodična škrinja donekle i Pandorina kutija?
Roman-zagonetka „Igra beskonačne zakrivljenosti“ Zorane Manić je delo u kome mlada autorka, pripovedajući jednu misterioznu ljubavnu priču, postavlja pitanje da li vreme zaista protiče ili se sve iznova ponavlja, oživljava nedoumice iz sveta fizike, i na gotovo fantastičan način motiviše nas da maštamo i zamišljamo kakav bi naš svet bio ako bismo znali da je u stvari sve igra, i to igra beskonačne zakrivljenosti. U planu je da se po motivima ovog romana snimi film koji će producirati Vera Sablić, a uloge će tumačiti Rade Ćosić, Aleksandar Radojičić, Kalina Kovačević i drugi.
Roman-klepsidra „Betmen nad Zvezdarom / Robin sa Krsta“ autorke Jelene Bogavac – apsolutni bestseler Portalibrisa 2021. godine – nije imao prilike da se predstavi publici na Sajmu knjiga, pa će ta nepravda biti ispravljena ove godine. Veoma uspešni roman „Betmen nad Zvezdarom“ dobio je neočekivani autopoetski komentar u vidu svojevrsnog nastavka ranije priče, simbolično nazvanog „Robin sa Krsta“. Povratak starim temama iz perspektive junaka nove generacije daje neobičnu priliku da se „podvuče crta” i razmotre tranzicione promene i njihov varljivi karakter, ushićenja i duboka kriza i razočaranje koje je donela 2020. godina.
Za svakog radoznalog čitaoca biće pravo iznenađenje delo autora popularne nauke Milana Tasića „Filozofija za p(r)olaznike“. Inovativnost koju autor donosi je interesantan odabir filozofskih tema i njihovo pristupačno tumačenje – od pitanja materijalne stvarnosti, preko pitanja božanskog stvaraoca, sve do ljudskog morala, društvenih problema i uloge obrazovanja i vaspitanja u modernoj civilizaciji. Našoj publici autor je već poznat po svojim ranijim delima: „Filozofija nauke“, studija u kojoj raspravlja o uticaju filozofije na razvoj naučnih ideja, te svojim „Filozofskim bajkama“, u kojoj, tumačeći arhetipske modele poznatih bajki, podstiče čitaoca na razmišljanje o širim idejnim i filozofskim konceptima.
Na tragu otkrivanja nove srpske fantastike, po kojoj je Portalibris i najpoznatiji domaćoj čitalačkoj publici, nalaze se i dva ambiciozna dela epsko-istorijske građe. Radnja pseudoistorijskih romana koji čine trilogiju „Uroševe hronike – Gospodari i župani“ (2019), „Između tri mača“ (2020) i „Gorski kralj“ (2021) Vladimira Đurđića smeštena je u prednemanjićku Srbiju. „Visok“ autora Aleksandra Stankovića je raskošan roman o Kosovskom boju dat iz perspektive običnog seljaka, čoveka u pozadini ključnih istorijskih događaja.
Posebno za publiku koja voli dokumentarnu prozu prožetu istorijskim i političkim temama Portalibris je pruipremio zanimljive naslove. „Hefestov krug (strukture tajnih službi od Apisa do Rankovića)“ autora Sima C. Ćirkovića bavi se markantnim ličnostima zakulisnih struktura – najpoznatijim obaveštajcima, špijunima, herojima, te obaveštajnim organizacijama i olujnim svetskim događajima koji su usmeravali istoriju 20. veka.
Od Borisa Rašete, autora bestselera „Mustafa Golubić i Pavle Bastajić, Staljinove ubice“, koji razdvaja istinu od mitova koji okružuju sudbine ovih kontroverznih ličnosti, biće predstavljena dva dela koja su obeležila prethodne godine, a jedno od njih je: „Čaruga, balkanski Robin Hud“, o kome režiser Rajko Grlić kaže: Čaruga je hajduk koji je u naše ime volio lijepe žene, pljačkao bogate, dijelio sirotinji, zajebavao policiju, pravio idiote od državnih činovnika, smijao se sucima. On je naš neostvaren san i u tome leži tajna naše ljubavi prema mitu zvanom Čaruga. Drugi naslov u kome uz pomoć više od dve hiljade strana neobjavljenih dokumenata Rašeta plete povest o manje poznatim činjenicama iz života ozloglašenog poglavnika Nezavisne Države Hrvatske je „Ante Pavelić – mračni um u vremenima zla“.
Mlada beogradska spisateljica Marija Milojević, često nazivana srpskom Norom Roberts, izlazi pred sajamsku publiku sa svojim novim romanom „Iskrena prevara“. Vešto mešajući žanrove ljubavnog romana, trilera i misterije, autorka donosi priču o iskupljujućoj moći prave ljubavi i ideji o sigurnosti koju jedino može da pruži porodica. Marija je odranije dobro poznata našim čitaocima po romanima „Sve što nam je prošlost donela“, „Obećaj mi večnost“ i „Senka nad Montanom“.
Portalibris je objavio knjigu dnevničkih zapisa „Otkucaji“ Živojina Pavlovića, jednog od najpoznatijih reditelja crnog talasa. U njoj govori o vremenu s kraja 20. veka, raspravlja o umetnosti, književnosti, poetici, kao i uopšte o društveno-političkim temama.
Edicija Otrgnuto od zaborava sada je bogatija za čitav spektar naslova. U okviru nje objavljujemo manje poznate i skrajnute srpske pisce prošlih vremena, i može se reći da je postala sinonim za očuvanje srpske književne tradicije kako među našim čitaocima, tako i među širom kulturnom javnošću. Posebnu pažnju čitalaca skrećemo na knjige o prošlosti Beograda koje nam vraćaju izgubljenu sliku, duh i život prestonice – „Zapisi starog Beograđanina“, „Beograd pre 100 godina“, „Kako je postao Beograd“, „Borbe starog Beograda“ i mnoge druge.
Za najmlađe edicija Otrgnuto od zaborava nudi „Bajke“ Ilije Vukićevića, „Dečije i druge pesme“ Isaija Mitrovića, „Tera baba kozliće“ Danice Bandić, „Priroda i deca“ i „Žuta porodica“ Milice Janković.
Putopisnu prozu predstavljaju popularna dela Mike Alasa, Ljube Nenadovića, Milana Jovanovića Morskog, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, Čedomilja Mijatovića.
Tu su i nove knjige istorijske tematike vezane za živote Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića – „Knez Miloš u pričama“, „Karađorđe u govoru i u tvoru“, „Vuk Karadžić i Miloš Obrenović“ i druge.
Portalibris je posebno posvećen aktuelizaciji ženskog pera zapostavljenih srpskih književnica, te kod nas možete pronaći romane i pesme Jelene Dimitrijević, Ljubice Radoičić, Danice Marković, Milice Janković, Milice Stojadinović Srpkinje, Anđelije Lazarević, Danice Bandić, Drage Gavrilović.
Posebnu pažnju Portalibris skreće i na kapitalne izdavačke poduhvate – celokupna dela Rastka Petrovića, Branislava Nušića i Lazara Komarčića, te kritičara Jovana Skerlića.
U cilju promovisanja edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris tradicionalno, svake godine, organizuje literarni konkurs za kratku priču inspirisan srpskom prošlošću, tradicijom, ličnostima i kulturom. Ovogodišnji konkurs nosio je naziv Srbija na razmeđi vekova (1878–1918), a trideset i tri najbolje kratke priče objavljene su u knjizi koja nosi naziv samog konkursa. Ovo izdanje biće posebno predstavljeno na Sajmu knjiga u okviru svečane dodele nagrada laureatima konkursa.
U bliskoj vezi sa edicijom Otrgnuto od zaborava stoji i zbirka priča Snežane Milić Pisarić „Stopama Laze Lazarevića“, zanimljiv pokušaj literarne komunikacije u kojem autorka domišlja i završava čuvene nedovršene priče velikog srpskog pripovedača.
Promocija novih Portalibrisovih izdanja, biće održana na Sajmu knjiga u utorak 25. oktobra u 12 časova u sali „Vasko Popa”. Domaći autori potpisivaće knjige u terminima koji će biti kasnije objavljeni na sajtu: portalibris.rs.
Prvih sedmoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon knjige izdavačke kuće Portalibris: „Strast“ David Pijade, „Beograd pre 100 godina“ Mihailo S. Petrović, „Čaršija i kultura“ Sreten Dinić i „Muzičke drame“ Momčilo Nastasijević.
Bonus video: Podcast Snaga uma: Marko Vidojković