0
Šta novo srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće Kontrast iz Beograda.
Ilustrovane knjige:
“Šta ako sve ovo nije stvarno”, Javorka Đurić
Knjiga stilski autentičnih ilustracija koje prikazuju ljude bez lica sa kratkim ispisima njihovih misli.
Ilustracije su nastale kao autorkin odgovor na pandemiju i karantin, deljene su na Instagram profilu maple.things. U kratkom roku stranica je dobila značajan broj pratilaca koji su se poistovetili sa njenim sadržajem i temama socijalne anksioznosti, usamljenosti, straha.
Popularna psihologija:
“Digitalni minimalizam”, Kal Njuport
Digitalni minimalisti su svuda oko nas. Oni su mirni, srećni ljudi koji mogu da vode duge razgovore bez virkanja u telefone. Mogu da se izgube u dobroj knjizi, projektu rezbarenja ili ležernom jutarnjem trčanju. Mogu da se zabave sa prijateljima i porodicom bez opsesivne želje da dokumentuju iskustvo. Oni ostaju informisani o dnevnim novostima, ali se ne osećaju preplavljeno njima. Ne doživljavaju „strah od propuštanja” jer već znaju koje im aktivnosti pružaju smisao i zadovoljstvo.
“Duboki rad”, Kal Njuport
Duboki rad je sposobnost da se fokusirate bez ometanja na kognitivno zahtevan zadatak. To je veština koja vam omogućava da brzo savladate komplikovane informacije i postignete bolje rezultate za manje vremena. Duboki rad će vas učiniti efikasnijim u poslu i pružiti osećaj istinskog ispunjenja onim što radite. Ukratko, duboki rad je poput super moći u konkurentnijoj ekonomiji današnjice.
“Zakoni ljudske prirode”, Robert Grin
Knjige Roberta Grina su glavni orijentir milionima čitalaca. U “Zakonima ljudske prirode”, Grin se okreće najvažnijoj temi od svih – razumevanju nagona i motivacije, čak i kada su ih ljudi nesvesni. Naši životi zavise od naših odnosa sa ljudima. Znanje o razlozima za ljudsko delanje je najvažnije je sredstvo koje možemo posedovati, a bez kojeg nas drugi talenti mogu odvesti samo do određene granice. Bilo da je reč o poslu, vezama ili oblikovanju sveta oko sebe, “Zakoni ljudske prirode” nude briljantne taktike za uspeh, samopoboljšanje i samoodbranu.
Romani:
“Abigel”, Magda Sabo
“Abigel”, roman koji nadrasta omladinski i avanturistički žanr, najvoljenija je knjiga Magde Sabo u kojoj jedna od najboljih mađarskih spisateljica ispisuje veliku priču o mladalačkoj nevinosti zarobljenoj smrtonosnom pretnjom, ali i o iluzijama i reaInosti, o odanosti i izdaji, konačno – hrabrosti.
“Trilogija o Alberti”, Kora Sandel
Jedna od najznačajnijih skandinavskih autorki 20. veka, Kora Sandel je poznata po svojoj trilogiji o Alberti. U tri romana Alberte i Jakob, Alberte i Sloboda i Samo Alberte, autorka prati sudbinu jedne od najvećih antiheroina 20. veka, Alberte Salmer. Tri teme se ponavljaju i međusobno su povezane kroz trilogiju: klasni identitet, seksualnost i umetničko stvaralaštvo.
“Čas zvezde”, Klaris Lispektor
Ovo pozno literarno zaveštanje, narativ vredan čak 13 naslova, kojim je pomalo profetski autorka nagovestila sopstvenu bolest i smrt, predstavlja najviši domet introspektivnog romana i potvrđuje utisak o Klaris Lispektor kao „stranom telu“ u brazilskoj književnosti.
Domaći romani:
“Varvarin u Evropi”, Bojan Savić Ostojić
Napisana je tokom autorovog učestvovanja u prevodilačkom programu u Švajcarskoj krajem 2021. godine. Upoznajući ljude, kulturu i živopisne predele oko Ženevskog jezera, Bojan zapravo ispisuje svojevrsni odgovor Nikoli Buvijeu na njegovo putovanje Balkanom opisano u Upotrebi sveta. U ovom esejističkom romanu, dnevniku, putopisu, zbirci elektronskih beleški, autor ukazuje na nedostatak ljudskosti i osetljivosti savremenog čoveka, naročito u pandemijskim okolnostima.
“Ministar”, Stefan Bošković
Ispisan u presecima zločina, usuda, erotizma, cinizma, moralnog ambigviteta, okrutnosti, začudne neodređenosti i fatalizma, Ministar je trilerozni naopaki karneval sporog sagorevanja. Istovremeno i psihološki i politički triler, Ministar postavlja bitna pitanja o savremenom društvu, poziciji koju kultura zauzima u njemu, kao i odnosu umetnika i politike. Iznad svega, međutim, tekst traje u pitanju lične (ne)odgovornosti pojedinca.
Poezija
savremena:
“Novo groblje”, Milica Špadijer
Pesnički svet Milice Špadijer vešto balansira između nasilja i ljubavi, smrti i smeha, svakodnevice i bajke; štaviše, sve se to u knjizi “Novo groblje” nastavlja jedno na drugo i nadopunjuje. Može se s punim pravom reći da sve ono što čitaoci vole u prepoznatljivom pesničkom izrazu Milice Špadijer, postavljenom već u prvoj zbirci “Šar-planina”, u “Novom groblju” doseže do novih vrhunaca, i da je njena varijanta tzv. novog čitanja tradicije i njena rekontekstualizacija nesumnjivo jedna od autentičnijih u savremenoj srpskoj poeziji.
“Cveće živi na vodi”, Ivan Ergić
Ergić konstatuje ogroman apsurd naših postjugoslovenskih, nekada bratskih društava, i upire prstom, tačnije stihovima, u naše noge zaglavljene u balkanskom žitkom blatu, koje odbijaju da nas odnesu sa mesta kolektivne traume. Dosledno se vraćajući tom emocionalno neobrađenom povesnom prelomu, on uspeva da konstatuje njegove simptome i posledice u sadašnjem trenutku. Ergićeva poezija prepoznaje lepotu čovečjeg srca, makar ona bila duboko zatomljena i temeljno odbacivana.
klasici:
“Nepočin-polje”, Vasko Popa
Vasko Popa, jedan od najvećih posleratnih inovatora pesničkog jezika, u zbirci Nepočin-polje, nastavlja da proširuje područja poezije. Folklorni lirizam, nostalgične asocijacije na detinjstvo, aktuelizacija ustaljenih fraza iz svakodnevnog govora, muzikalnost eliptičnih i lapidarnih stihova i vibrantni humor zaodevaju ovu „neslanu šalu bez šaljivca“ u pobunu koja je svojevrsni egzorcizam, naslonjen na pesnikovu jezičku virtuoznost i oslonjen na magijsku funkciju jezika.
“Izabrane pesme”, Jovan Dučić
Jovan Dučić, majstor reči i visokog stila, jedan je od malobrojnih u Panteonu srpske književnosti koji je uspeo da uhvati one suptilne veze koje vezuju dušu čoveka sa dušom stvari. „Mirna kao mramor, hladna kao sena“, obavijena „pramenom tajanstvene magle“, njegova poezija ima evropski karakter i stav, a predstavlja svojevrsnu metafizika osećanja, podignutu na složenom odnosu prema Bogu, Ljubavi i Smrti.
“Izabrane pesme”, Branko Miljković
Miljković se pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka afirmisao kao jedan od najistaknutijih predstavnika novog pesništva, ali njegovo pesništvo i danas ima – možda i snažnije – sasvim subjektivno mesto u čitalačkim razvojima i doživljajima, sada već nekoliko generacija. Branko Miljković je, rečju, jedan od najcitiranijih srpskih pesnika, a njegovi stihovi danas nadilaze karakter lirskog i upotrebljavaju se kao gnomski izrazi.
Fantastika:
“2062: Treća Odiseja”, Artur Č. Klark
Artur Klark, kultni je autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom “2001: Odiseja”, nastavlja potragu za ljudskim položajem u univerzumu. U trećem nastavku Odiseje, dve ekspedicije u svemir postaju neraskidivo prepletene. Hejvud Flojd, koji je preživeo dva prethodna susreta sa misterioznim monolitima, mora se ponovo suprotstaviti Dejvu Baumanu, HAL-u i vanzemaljskoj rasi koja je odlučila da će Čovečanstvo igrati ulogu u evoluciji galaksije želelo to ili ne.
“3001: Konačna Odiseja”, Artur Č. Klark
U poslednjoj Odiseji, hiljadu godina nakon što je Jupiterova misija za istraživanje misterioznog Monolita uništena, nakon što je Dejv Bauman transformisan u Zvezdano dete, Frenk Pul lebdi u svemiru, smrznut i zaboravljen, nakon što je učinio superkompjuter HAL neoperativnim. Ali Pul se vraća u život, probudivši se u svetu daleko drugačijem od onog koji je ostavio za sobom – i to baš kad se Monolit možda ponovo pokrenuo. . .
Prvih šestoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon knjige izdavačke kuće Kontrast: Igor Štiks „Rezalište“, Sofi Dol „U velikoj perionici“, Stefan Bošković „Ministar“, Bojan Savić Ostojić „Ništa nije ničije“, Milica Špadijer „Šar-planina“ i Ivan Ergić „Priručnik za čekanje“.
Bonus video: – Gojko Božović, Arhipelag