5
Nikica Banić iz Inđije pobednik je petog konkursa "Pesma o Čačku" na temu "Ono što ne znači smrt, znači da je besmrtno". Žiri u sastavu - akademik Matija Bećković, pesnici Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac novinar Branko Stanković, kao i Čačani Draga Gavrilović i Slobodan Nikolić imali su pune ruke posla kako bi odabrali najlepšu pesmu o gradu pored Morave. Oni smatraju da je Banić isipisao najlepše stihove, sa puno nadahnuća, snage, strasti i ljubavi te da je ova nagrada logičan sled njegovog poetskog umeća.
Organizator i idejni tvorac ovog konkursa, Darko Mlađenović podseća da ovaj kulturni događaj slavi peti rođendan.
„Svake godine se povećava broj gradova iz kojih pristižu pesme. Koverte stižu zapečaćene, a pobedničku pesmu je izabrao žiri, budući da su svi radovi u šiframa“, kaže Darko Mlađenović za naš portal ističići da je sada stiglo 53 rada.
On kaže da se, pored broja pesama, povećava i kvalitet radova, a nagrada će naknadno biti uručena dobitniku.
„Imamo jednu nagradu, pobednik dobija 50.000 i plaketu našeg pesnika Aleksandra Ristovića. Banić će biti ovenčan slavom, a mi ćemo ga promovisati posredstvom našeg konkursa“, zaključio je Mlađenović.
Akademik Matija Bećković navodi da ne zna da postoji ovakav konkurs bilo gde, pa je onaj koji je došao na tu ideju već napisao jednu pesmu o Čačku.
„To se, opet, događa u vreme kada se tvrdi da je vreme poezije prošlo i da su pesnici otpevali svoje. Međutim, što su vremena teža poete su sve potrebnije i pišu sve bolje. Vera u poeziju je vera u večni život. Dakle, nešto što je trajno. Čačak je grad pesnika i nije čudo što je baš on došao na tu ideju, a o njemu ne pevaju samo Čačani“, objasnio je Matija Bećković.
Ocenjuje da je poezija proširila svoju teritoriju navodeći da se piše telefonom, posredstvom interneta, napominjući da se izgubio ljudski rukopis.
„Sad jedno možemo videti pred nekom kafanom kako je neko ispisao jelovnik kredom, ali novi naraštaji ne rade tako. Bojim se da će da iščezne jedna civilizacija koja se zvala – lepo pisanje“, smatra Bećković.
Za novinara Branka Stankovića je, kako navodi za Nova.rs, bilo fascinantno sazanje da dobitnik nagrade nikada nije bio u Čačku, a toliko poznaje istoriju i prošlost tog grada.
„Čak u fusnoti je napisao da je pet stabala (a drvo je kod Starih slovena bilo simbol večnosti) pod zaštitom države. Ta večna stabla Čačka i okoline je Banić opisao i potpuno odgovorio karakteru zadate teme. Bili smo zbunjeni da čovek toliko poznaje ono što ni mnogi Čačani ne znaju, a kamoli ja, kao Užičanin. Osetio sam to na početku“, naglasio je naš sagovornik.
Stanković ponavlja da je pobednička pesma, kao i autor bilo veliko iznenađenje za njega. On toliko vlada materijom, zna svako stablo, a počinje od goda koji nosi svoju simboliku, zaključio je Stanković za naš portal.
Pesnik Ljubivoje Ršumović naglašava da kada se razmišlja o poeziji, ali i svakoj vrsti umetnosti postoji jedan prag do koga mora da se vine to delo, bez obzira da li ga stvaraju deca, omladinci ili odrasli ljudi.
„Ono što mene raduje je činjenica da Darko Mlađenović kao privatno lice organizuje svake godine takmičenje, a ove je imalo preko 50 učesnika. To je dobar znak za celu Srbiju. Tebalo bi da u svim regionima postoji takva inicijativa bez obzira da li je privatna, društvena ili da ga sami pesnici organizuju. Ne treba zaboraviti da su poete nepriznati stvaraoci sveta“, ocenio je Ršumović. Ipak naglašava, da postoji manjak čitanja, to se često čuje na svim ovakvim susretima.
„Međutim, ja branim one koji čitaju. Tvrdim, kada bismo brojali, da je više dece koja čitaju ili one koja slušaju čitanje. Ne treba zaboraviti da je Ajnštajn rekao – ako želite da vam dete bude inteligentno, čitajte mu bajke, a ako želite da bude još inteligentnije čitajte mu još bajki. Postoji naučna doktrina da se inteligencija može poboljšavati na ovaj način“, smatra Ljubivoje Ršumović. Ipak je stava da mališanima ne treba zabranjivati telefone, dodajući da to što šalju jedni drugima trebalo bi da se objavi kako bi se čitalo.
Inače, konkurs „Pesma o Čačku“ je trajao od 30. marta do 1. juna, a pošiljke sa stihovima stigle su iz cele Srbije.
Bonus video: Voja Brajović o svojih pola veka umetničkog trajanja: „Volim da čeprkam po poeziji, imamo velike pesnike“