0
"Slobodna razmena informacija i ideja, krvotok slobodnog društva, svakog dana je sve više ugrožena", navodi se, između ostalog, u otvorenom pismu sa potpisima više od 150 pisaca, profesora i aktivista, među kojima su i Salman Ruždi, Noam Čomski, Margaret Atvud i Džoan Rouling.
Džoan Rouling, čiji kontroverzni stavovi o transrodnim osobama su nedavno, kada ih je opisala kao „muškarce u haljinama“, izazvali brojne osude i naveli mnoge čitaoce serijala o Hariju Poteru da se ograde od nje, rekla je za britanski „Gardijan” da je „ponosna što je potpisala pismo koje brani osnovne principe slobodnog društva: otvorenu debatu i slobodu mišljenja i govora“. Ona je citirala i reči Lilijan Helman, dramske spisateljice iz vremena „lova na veštice“ senatora Makartija pedesetih godina u SAD-u: „Ne mogu i neću da krojim svoju savest da bi se uklopila u modni trend ove godine“.
Međutim, potpisnici pisma, objavljenog u magazinu „Harpers“ navode da je sve mnogo ozbiljnije i da su „naše ustanove kulture stavljene na probu“.
Potpisnici su pozdravili skorašnje proteste sa istaknutim zahtevima za rasnom i društvenom pravdom, kao i apele za većom jednakošću i inkluzijom u društvu, „posebno u visokom obrazovanju, novinarstvu, filantropiji i umetnosti“, ali su se suprotstavili, kako navode, istovremenom „slabljenju normi otvorene debate i tolerisanja razlika u korist ideološkog konformizma“. U pismu se osuđuje „pomodna sklonost“ da bilo ko zbog iznetog mišljenja bude „javno osramoćen i ostrakizovan“.
„Mi već sad uveliko plaćamo cenu toga što pisci, umetnici i novinari strahuju da će morati da se odreknu bezbednog života ako izađu iz okvira konsenzusa“, navodi se u pismu.
Potpisnici pisma navode da se u „paničnoj kontroli štete“ pojavljuju „kazne umesto predviđenih reformi“.
„Urednici bivaju otpušteni jer objavljuju kontroverzne tekstove, knjige bivaju povučene zbog navodne neautentičnosti, novinari su sprečeni da pišu o određenim temama, profesori bivaju propitivani zbog cititanja književnih dela na času, istraživač je otpušten jer je prenosio recenziranu akademsku studiju, a čelnici organizacija smenjeni zbog nečega što je ponekad samo greška napravljena iz nespretnosti. Kakvi god bili argumenti za svaki konkretan incident, rezultat je da se stalno sužavaju granice onoga što se može reći bez straha od posledica“, navodi se u pismu.
Uz ocenu da će takva „zagušljiva atmosfera“ na kraju ugroziti „i najvitalnije vrednosti našeg doba“, potpisnici ističu i da „ograničavanje debate, bilo da to rade represivne vlasti ili netolerantna društva, uvek pogađaju one koji nemaju moć, a svakoga čine manje sposobnim da uzme učešća u demokratiji“.
„Put da se pobede loše ideje vodi kroz njihovo rasvetljavanje, argumente i ubeđivanje, a ne kroz pokušaje da se one priguše ili guraju pod tepih. Odbijamo svaki lažni izbor između pravde i slobode, jer ta dve vrednosti ne mogu da postoje jedna bez druge. Kao piscima nam je potrebna kultura koja nam ostavlja prostora za eksperimentisanje, preuzimanje rizika, pa čak i za greške. Potrebno nam je da sačuvamo mogućnost neslaganja iz dobrih namera bez trpljenja teških profesionalnih posledica zbog toga“, navode potpisnici pisma i dodaju da „ako sami ne brane osnovnu stvar na kojoj počiva njihov rad, ne treba da očekuju ni da to za njih brani javnost ili država“.
Više potpisnika, osim Džoan Rouling, bilo je već napadano u javnosti zbog svojih „uvredljivih stavova“, piše BBC, a među njima su i Noam Čomski, feministkinja Glorija Stajnem, ruski velemajstor Gari Kasparov i pisac Malkolm Gledvel. Nekima od potpisnika dela su zabranjena u pojedinim zemljama, kao što je Salman Ruždi, koji živi skriveno još od kada mu je zaprećeno smrću zbog „Satanskih stihova“ iz 1988. godine. Piscu Halidu Kalifi dva su romana zabranjena u rodnoj Siriji jer je u njima kritikovao sirijske vlasti…
Među potpisnicima su i autori kojima dela nisu formalno zabranjivana, poput pisca Džon Banvila ili sociologa kulture i pisca Grejla Markusa.