Piše Neda Todorović: Vreme je za dobročinstvo

Sreda, 6. maj; 6,40h.

Ima li boljeg odgovora na društvenu krizu od solidarnosti? Humani gestovi pojedinaca, kompanja, udruženja… vraćali su nam, ovih dana, poljuljanu veru u ljudskost, podizali su nam moral, inspirisali su nas.
Vlasnik male radnje napisao je na vratima: ‘’Ko nema za sapun neka se javi u prodavnicu’’. Vlasnik druge je u korpu stavio hleb, ulje, griz uz poruku da se posluže oni koji nemaju da kupe. Najugroženiji virusom bili su medicinski radnici, prodavci, dostavljači, volonteri. A najpogođeniji pandemijom bili su, i ostali su to, stari i sami, bolesni i invalidi, beskućnici.

Ovo je idealno vreme za dobročinstvo. Ali, zar to nije i svako drugo vreme? Za neke jeste. Uvek je bilo humanih, onih koji su davali ne želeći da se to zna. To su autentični dobrotvori. Radeći na tri monografije, kao urednica i koautorka ( „Izuzetne žene Srbije“; „Izuzetni parovi Srbije“; „Ikone stila Srbije“ ), naišla sam na dosta primera za ugled. Izdvajam nekoliko upečatljivih.

Kraljica Marija Karađorđević je za vreme Prvog svetskog rata, sa 16 godina, negovala je ranjenike u vojnoj bolnici koju je osnovala njena majka. Na dan venčanja s kraljem Aleksandrom osnovala je humanitarni fond u koji su priložili sopstveni novac i venčane poklone. Veoma skromna, bila je pokroviteljka brojnih institucija, organizacija, škola. Svojim novcem izgradila je ‘’Dom za devojke’’ u Aberdarevoj ulici. Po ubistvu muža, živela je od svog miraza čiji je veći deo davala siromašnima, bolesnima, željnim školovanja. Tokom Drugog svetskog rata, ne više imućna, iz Engleske je preko Crvenog krsta slala tone pomoći narodu u zemlji i zarobljenicima u logorima širom Evrope potpisujući se pseudonimom Marija K. Đorđević. Šarl de Gol joj je posle rata uručio ‘’Legiju časti’’ zbog humanitarnog rada za vreme rata.

Kroz kuću i firmu Madlene i Filipa Ceptera u Austriji, tokom ratova i raspada Jugoslavije, prošle su stotine izbeglica svih nacionalnosti. O dobrotvornoj i mecenarskoj ulozi Madlene Cepter, netipičnoj za predstavnike krupnog svetskog biznisa, svedoče zahvalnice pojedinaca, organizacija i institucija u Srbiji, u bivšim republikama Jugoslavije, u Evropi, Africi, Aziji. Nekoliko stotina vrhunskih umetnika, naučnika, sportista iz Srbije uspeli su u svetu zahvaljujući talentu i njenoj podršći.

U Srbiji postoje njene privatne institucije kulture – pozorište Madlenianum, Cepter muzej, aukcijska kuća, izdavačka kuća i najzad grandiozna Art house u izgradnji pod njenim nadzorom i u vreme pandemije. To je jedinstven primer višedecenijskog ličnog finansiranja nastanka, razvoja i održavanja kuća kulture. Težnja ove ličnosti da ostavi trag u istoriji kulture i umetnosti i njen humanitarni rad prepoznati su i nagrađivani u SAD, u evropskim zemljama ( nazvana je ‘’prvom damom evropske kulture’’), u Srbiji…

Renato Balestra, svetski poznat modni kreator, prvi je put je boravio u Beogradu u novemru 1996, u vreme sankcija, kada niko nije dolazio u Srbiju. Svojom revijom mode dao je podršku izolovanoj zemlji kao osvedočeni prijatelj. U intervjuima medijima, ukljucujući i CNN, apeluje da se prestane sa bombardovanjem. Održao je dve humaniterane revije u Belom dvoru za pomoć autističnoj deci, reviju za decu ‘’Prihvatilišta’’ u Skupštini grada Beograda na kojoj je ostvaren najbolji humanitarni rezultat na jednoj reviji mode. Doveo je, besplatno, italijanskog dirigenta Siparija i sopran Silvanu Froli na humanitarni spektakl Simfonijskog orkestra RTS-a i modnu reviju na Kolarcu radi prikupljanja novca za kupovinu novog koncertnog klavira. Sledeće godine je to ponovio da bi se proslavila kupovina klavira. Kreirao je kostime za operu ‘’Pepeljuga’’ i za balet ‘’Labudovo jezero’’u Narodnom pozorištu. On je jedan od najboljih ambasadora Srbije u svetu. Dobitnik je specijalnog priznanja za ‘’Izuzetnu ličnost Srbije’’ agencije Fabrika, zbog doprinosa kulturi i umetnosti. Vesnu Mandić, organizatorku tog izbora (a nas tridesetak smo članovi njenog žirija), smatra svojom najboljeom prijateljicom, Beograd svojim omiljenim gradom.

I Vesna je filantropkinja, godinama organizuje kulturno modne spektakle ‘’Muzika i moda’’ prikupljajući novac za invalidska vozila, za uređenje prostora za autirstičnu decu, za poboljšanje uslova života dece u Prihvatilištu – žrtve nasilja u porodici, trgovine ljudima, mališane bez roditeljskog staranja i one koji žive na ulici. Ta deca Vesnu smatraju svojom najboljom prijateljicom.

Pisali smo o dobročinstvima Novaka Đokovića. Juče stiže vest da je Novak zvao 480-og igrača na rang listi da ga pita kako živi i da li mu nešto treba.