0
Jedna od najfilmičnijih scena prošlonedeljnog građanskog protesta bio je pokušaj legitimisanja reditelja Gorana Markovića kad se, sa prijateljima, vraćao sa skupa. Iako nigde nije bilo ni traga od policije, Markoviću su prišle dve osobe u civilu koje su se predstavile kao pripadnici snaga reda. Zatražili su da pokaže ličnu kartu, a na pitanje zbog čega, odgovorili su – „zbog nedoličnog ponašanja na Brankovom mostu“.
Meni je odmah proradila prljava mašta. Zamislila sam sledeću scenu koja je, doduše, više iz Šijanovog repertoara, iz „Davitelja protiv davitelja“: Goran Marković, u mantilu ispod koga nema ništa, zastrašuje grupe demanstrantkinja koje mu dolaze u susret! Samo se čudim kako se ovog, mog scenarija ne dosetiše „Pink“ i tabloidi? Ili su i oni glupi kao k…., što reče onaj što se na gluposti svojih gledalaca obogati. Pošto je Goran odbio da se legitimiše, zapreteli su mu privođenjem. Kada su sevnuli blicevi moblinih telefona građana-paparaca, „snage reda“ su se smesta uneredile i dale u beg!
Nisu, ipak, „Pink“ i tabloidi bili sasvim nedosetljivi. Dok je deo Srbije u direktnom prenosu, svojim očima, gledao šta se stvarno dešava na mostovima, „analitičari“ su svojim istinama zasipali drugi deo. Po njima, na mostovima je bilo dvadeset, trideset remetilaca reda pa je začudno kako starica, koja je premijerki suzu na oko naterala, nije uspela da se probije kroz tako gustu masu izgrednika da bi ručala i popila lek (Most je inače poznat po velikom prometu staramajki ); sram ih bilo, te izgrednike, omeli su i svadbu, doduše bez mlade i mladoženje, a isprečili su se i pred trudnicom koja je žurila na porođaj! Da li je i to sve bilo za po onih 2.000 dinara?! Dve sasvim različite slike sveta o istom događaju kome i sami prisutvujemo?!
Mnogi misle da je ovo što se pri izveštavanju sa protesta dešava izum današnjih vlastodržaca. Da je narod, kojim slučajem, čitao briljantnog pisca Aleksandra Genisa („Koža vremena“, Geopoetika, 2021. ), saznao bi da aktuelni tumači naše stvarnosti samo plagiraju ovog autora. Odavno je oprobana ista strategija i taktika: korišćenje „alternativnih činjenica“. To su one činjenice, „toliko tesno isprepletane sa lažju da su neophodne specijalne veštine koje omogućavaju da se razotkrivaju kao izmišljotine“. Sada se, kaže dalje Genis, to već uči i u školi. Genisa s pravom nervira i korišćenje termina narod jer „ispada da ja nisam narod, ni moja žena nije, ni prijatelji, ni svi pretplatnici debelih novina i pametnih časopisa… Trampove pristalice s većim pravom pretenduju na zvanje naroda nego njegovi protivnici… Trampisti su bliži i zemlji i nebu, oni češće idu u streljanu i u crkvu, zadovoljni su sobom, lišeni sumnji, cene jednostavne odluke i ne cene nikog ko ne liči na njih… Narod, kao makaze, ne podnosu jedninu. Zapravo, zato je voljen i podesan: to je paravan anonimnosti i iza njega je lako sakriti se“. Pa Genis predlaže da se termin narod zameni nepoetskim sinonimima – građani, birači, platioci naloga, sugrađani i zemljaci…
Upravo mi stiže SMS poruka iz banke da smo Zdravko i ja dobili po 2.351,26 dinara!
Da sam ovo znala, drukčije bih sve ovo gore pisala. I uopšte… Shvatam, nedolično sam se ponašala. A, da bar promenim naslov teksta? „Pokuda nedoličnom ponašanju“.
Bonus video: Blokirana Gazela
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
