5
Ta slika koju mi je neko poslao na fejsbuk prvo šokira, zatim potrese a onda revoltira: čovek stoji na ostrvu stvorenom od đubreta u koritu reke mučenice zatrpane otpadom: plastikom, staklom, hartijom, metalom, drvetom... šutom. A potpis ispod fotografije: ’’Srbi, ko vas plaća da bacate đubre u reke? NATO? Soroš? CIA? Vatikan? EU? Ustaše? MMF’’?
Mnogo pratilaca reaguje: “Ljudi-neljudi’’, piše Vesna.
Lili, koja živi u Americi, dodaje: “Sve je to posledica jedne pogubne a bespotrebne ekonomske zaostalosti. Ekonomska zaostalost povlači svaku nevolju. Tako je to u svim privredno zaostalim zemljama. Ti isti Srbi mahom neškolovani i sa sela koji su dosli ovde u USA trbuhom za kruhom, ne bacaju plastiku u reke. To je nemoguće izvesti kao radnju. Umesto toga sortiraju smeće u 4 kante (staklo, plastika, papir, hrana). Da bi to bilo tako treba država da ima ekonomsku moć da to organizuje , da obezbedi sprovođenje tog pravila kao i sankcionisanje u slučaju prestupa. Sve to košta. Novac kojim država raspolaže, a koji bi mogao da se investira u ekološke svrhe, ide u pogrešne investicije od kojih niko od građana nema vajde nego vajdu imaju samo političari na vlasti. Trebalo bi toga svi da se setimo kad idemo na glasanje, ukoliko ovo što je na slici ne želimo oko nas”.
Slavica, dugogodišnja Parižanka, misli: “Inicijativa mora da potekne od države a narod će se prilagoditi malo po malo. U Sloveniji je, na primer, organsko (kompostabilno) đubre skupljano svakodnevno od vrata do vrata, dok građani nisu stekli naviku da ga izdvajaju od ostalih otpadaka i odlažu u specijalne kontejnere. U Parizu se, odnedavno, organski otpad može odložiti u za to rezervisane kante na obodu pijace. Na istom mestu dele se biorazgradljive kese, male plastične korpe sa poklopcem (u koje se stavlja kesa i koje vraćate kući) i brošure sa objašnjenjima za pravilno sortiranje otpada. Naravno, po zgradama su instalirane kante za plastiku, staklo i sl, a svaki kvart ima i kontejner za suvišnu odeću i obuću. Kabasti otpad ostavljate ispred zgrade, samo ste prethodno mejlom obavestili odgovarajuću službu da ga odnese. Propusta naravno ima, ali se nigde na teritoriji države ne može fotografisati prizor poput ovog sa slike’’.
Odlični primeri, pravi saveti. A šta radi Ministrastvo zaštite životne sredine, šta na ovu temu preduzima ministarka Vujović?
Navodim podatak da samo u zemlji u kojoj je 90 odsto polupismenih građana takva nebriga prema prirodi prolazi, postaje navika, hronično stanje duha. I, kao podsticaj promeni svesti i ponašanju, navodim reči poznate pesme Ljubivoja Ršumovića – Domovina se brani lepotom.
Domovina se brani rekom
I robom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi…
…Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domoovina se brani životom
I lepim vaspitanjem.
Kako ovi stihovi zvuče u zemlji gde se lobira za poznatog svetskog zagađivača koji će uništiti dobar deo Srbije?