Piše Milena Marjanović: Žudnja za slobodom ptice iz kaveza

Nilufar Banisadr, "Tamo i ovde... Pariz-Teheran" (fotografije iz serija "Plavo i roze/Himen" i "Velovi na vetru"); Galerija Francuskog instituta u Beogradu.

Zahvaljujući Mesecu fotografije u Beogradu i njegovom inicijatoru Davidu Pužadu (koji vodi galeriju „Bartselona“) imamo izuzetnu priliku da vidimo deo opusa iransko-francuske fotografkije Nilufar Banisadr, svetski priznate umetnice čiji su radovi prepoznati i cenjeni kako od kritičara umetnosti tako i od publike, od Majamija i Njujorka, do Bazela i Pariza.

No da bismo razumeli kojom temom se, zapravo, bavi Nilufar Banisadr, neophodno je znati ko je umetnica i odakle dolazi.

Nilufar Banisadr je rođena 1973. godine u Teheranu gde je odrasla i školovala se na Univerzitetu Azad. Nećakinja Abolhasana Banisadra, prvog iranskog premijera u vreme Homeinijeve vlasti, smenjenog zbog previše izraženog demokratskog duha, godine 2003. seli se u Francusku, prvo u Strazbur potom u Pariz, gde usavršava svoje fotografsko umeće. Godine 2013. Nilufar Banisadr postaje francuska državljanka i učestvuje u osnivanju galerije „55 Bellechasse“, koja je inaugurisana retrospektivom njenih radova povodom 15 godina stvaralaštva. Njene fotografije nalaze se u kolecijama mnogih muzeja, u Kini, Španiji, Brazil, SAD, Turskoj, Južnoj Africi i Iranu. U broju revije „Camera“, od decembru 2015. godine, čiji je prihod bio namenjen žrtvama terorizma, u selekciji „Stotinu fotografija za slobodu“ (na strani 66), objavljen je njen rad „12 velova na vetru“ koji čine upravo fotografije sada izložene kod nas zajedno sa fotografijama iz serije „Plavo i roze / Himen“.

Nastala između 2009. i 2011. godine, serija „Velovi na vetru“ (ili „Seksi prozori“, engleska verzija), ocenjena je kao njeno do sada najveće delo. Evo šta o svom fotografskom postupku i angažmanu kaže umetnica:
„U Iranu gde sam rođena i odrasla, žene obvezno moraju nositi veo, čak i one koje tu samo privremeno borave, bez obzira na njihovu veroispovest. Blagi povetarac duva na slabo prozirna vela koja štite intimnost od indiskretnih pogleda. Tada nastaje kaleidoskop koji pojedine oblike propušta na plavetnilo neba. Veo krije i žensku žudnju koja se poput ptice migolji iz svog kaveza i pevajući poleće ka ponovo pronađenoj slobodi. Tokom istog perioda, fotografisala sam brojne cirade u svojoj otadžbini, Iranu, i tako je nastala serija fotografija na platnu, koju sam isprva nazvala ‘Pavo i roze’, da bih je posle preimenovala u ‘Himen'“.

Delikatna tema, inspirisana najprovokativnijom slikom u istoriji umetnosti, „Poreklo sveta“ Gistava Kurbea, prezentovana je na način da ne provocira cenzore i konformiste. S prepoznatiljvom, nužnom dozom emocionalne inteligencije, fotografkinja pleni pažnju javnosti upravo svojom diskrecijom zasnovanoj na introspekciji, a predočenoj snimcima koji emaniraju osvešćeni, neskriveni ženski senzibilitet. Dokaz da se može biti angažovan sofisticiranom asocijativnošću koja ne proklizava u eksplicitnu naraciju iako se dotiče ugroženog prava na ženstvenost.

(Sliku „Poreklo sveta“ od Kurbea je naručio turski diplomata Kalil Bej, koji je delo čuvao iza zavese u svojoj garderobi i otkrivao je samo probranim gostima. Zbog realistički predstavljenog ženskog međunožja, ova slika iz 1866. godine, danas pohranjena u pariskom Muzeju Orsej, prvi put je u javnosti izložena tek 1995. godine)