Piše Milena Marjanović: Alhemičar kamerne prisnosti

Nenad Zeljić, "Scene", Galerija ULUS 

Da grafike, kao i slike, mogu da zrače toplinom i svojim crtežom/otiskom emituju toplu i setnu, prisnu atmosferu, ma šta predstavljale, otiđite na izložbu Nenada Zeljića da se u uverite. Njegova grafika kamernog formata čuva svojstva „plemenitog“ zanata.

Nenad Zeljić, profesor na Akademiji umetnosti u Banja Luci, laureat je ULUS-ove Zlatne igle, jedne od naših najprestižnijih nagrada za grafiku, zahvaljujući kojoj je dobio termin za samostalnu izložbu u centru Beograda. Gotovo tri decenije se bavi istraživanjem grafičke discipline u kojoj je postigao vanredne rezultate i, što je najvažnije, stekao publiku. Na svom terenu, usavršavajući svoju veštinu, Zeljić je pokazao da klasična grafika i dalje poseduje životnost, da nije prevaziđena odnosno da svoj maksimum još nije dosegla, bar u njegovom slučaju. Ukratko, ovaj grafičar još uživa u „čistoj“ grafici, uvažava je kao dragocenu tvorevinu ljudske ruke i nisu mu potrebni drugi stimulansi da bi postigao željeni cilj, a to je atmosfera, koja izbija iz dobro savladane tehnike duboke štampe (akvatinte) koja omogućava tonske gradacije, i izabranog motiva (trošna kuća, ulični grafit, zvono, lift, polica, soliter…).

Postići atmosferu na slici (za grafiku se kaže da je multioriginal, dakle ipak slika ali koja se umnožava, otiskuje), najteži je zadatak pred stvaraocem. Njega umetnici često zanemaruju, poneseni eksperimentima koji deluju atraktivno i zanosno, ali ih istovremeno mogu odvući od ekspresivnosti koja gledaoca uvlači u delo. Nije lako izaći na kraj s hiljadu izbora pred sobom, a pre svega kad se živi brzo. Brzina potiskuje kreativnost, nameće stvaraocu da razmišlja o efektnim sredstvima izražavanja, što ga često vodi u nova rešenja na uštrb proverene (ali prespore) klasične umetničke prakse.

Pridržavajući se pravila tehničkog postupka, strpljiv i predan radu, Zeljić ne zaboravlja čemu delo služi. Poput alhemičara (a po uzoru na svog učitelja Emira Dragulja), uvodi duhovni momenat u taj magloviti, do kraja neizreciv ali neporeciv proces komunikacije sa slikom da bi je potom preneo i na gledaoca. Svestan da gledaoca ne zanima kako se nešto na slici realizuje već da li ga slika nečim privuče ili ostavi ravnodušnim.

Ono što Zeljićeve grafike čini neodoljivim najširem auditorijumu jeste upravo već spomenuta atmosfera kamerne prisnosti, koju su, uz tehničku perfekciju, brojni žiriji prepoznali dodeljujući mu niz priznanja, među kojima su: Nagrada iz fonda Đorđe Andrejević Kun (1994); Nagrada za grafiku na izložbi u Portlandu u Americi (1997); Nagrada Udruženja likovnih umetnika Rumunije na izložbi u Ploeštiju (2005); Druga nagrada za dizajn zidnog kalendara, Muzej Vojvodine, Novi Sad (2007); Judger Award, 8th Annual National Small Print Show, Creede, USA (2008); Nagrada za grafiku na izložbi Iser Josif u Ploeštiju (2009); Druga nagrada na Osmom Ex Yu konkursu za grafiku, Galerija SKC; (2014); Druga nagrada na izložbi grafike Karmen Arozena u Madridu u Španiji i Treća nagrada na Bijenalu grafike u Čačku, (2018); Bronzana igla na Grafičkom bijenalu suva igla u Užicu, i Druga nagrada na izložbi Mala grafika u Novom Sadu (2019); Druga nagrada na Izložbi Konstantin Veliki u Nišu (2020. i 2021); i kao kruna dosadašnjeg opusa, Zlatna igla (2020).