Piše Maja Uzelac: Stigao je novi požar

Vinča je gorela nekoliko dana, bilo je vike, drame i galame, ups - šesti dan potom, ni viljuškarom nema šanse da se probijem dovoljno duboko u prošlost da bih pronašla tekst koji sam tih davnijeh dana čitala na jednom respektabilnom portalu

–
Šanse nema, jer je zatrpan – zatrpan smećem svakodnevnog obaveštajnog onlajn rada, koji treba da nam pomogne da preveslamo do kraja svakog pojedinačnog dana, ali očito i da zaboravimo sve ono što je pre pet minuta bilo.
Kapiram. Ko bi bio živ kad bi sve pamtio.
A sećam se, pisalo je nešto: Pod Vesićem, Vinča gori češće nego…pa sad da l’ je bilo: baklje na tekmi? Ljubav u srcu podanika Stranke? Kineske radnje u prestonici?
Nikad nećemo saznati.
Moramo biti realni:

Bilo je previše davno.

A sećam se
Kao kroz maglu…
A, ne – bila je to prava jbna magla
Magla, totalno gusti beli oblak nečega, koji je napredovao ka prestonici vidljivo da vidljivije teško može biti
U telefonu imam i foto plus video – kapirate da je ovih dana drugačije neozbiljno
plus koga briga –
Dakle:
Oblak nad Beogradom, ljudi trče u panici, gas maske plaćaju zlatom i bubrezima
Smrad mori ljude i životinje, barikade u manje ili više klimatizovanim domovima izgledaju kao jedina opcija
Struci hrabro postavlja se pitanje: da li je vazduh toksičan?
Mda. Da li je vazduh kancerogen?
Mhghm…mda.

Spin-mašina rutinski stavlja se u pogon
Botovi zaposedaju svoje tviter naloge i kreću u privređivanje
Prvi korak: relativizacija u stilu Not great not terrible – e sad, ko nije gledao seriju Černobil – 1. krajnje mu je vreme, 2. to je bio odgovor supervizora atomske stanice na očitavanje rezultata reaktora pred samu nuklearnu katastrofu.

Kako bi se ovde rezultati očitali, doduše ne znamo, jer niko ih očitao nije.
Znate, to je najlakši&najlepši način da se situacija reši.
Tako što ne postoji.

Sledeći korak: požar je podmetnula opozicija. Samo njima to ide na ruku! Da svi pomremo, pa da nema ko da glasa opet isto.

Onda, prošlo je bilo tri dana. Načelnici bolnica upitani su ima li drame. Rekli su, već svako prema svom političkom opredeljenju; od – Da, astmatičari su zaposeli hodnike i klinika se urušava, do – Ne, sve je potpuno isto kao svaki dan.

Mišljenje struke.

Njega, kao i istoriju, pišu pobednici.

Samo, ovde su pobede dnevnopolitička stvar.
Dok se gubici ozbiljno pružaju u budućnost.

Svi ti karcinomi pluća u najavi.
Recimo.
_

Ali, kažem –
Bilo je to pradavno

Sve smo to već zaboravili, a ko nije, nek zaboravi
Alo, smaračice, ne smaraj
Ko ima vremena i koga boli qrac
Znaš,
Stigao je
O, da
– metaforički ali i bukvalno –

Stigao je
–
Novi požar.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.