Tako je to sa Želimirom Žilnikom: kad mu se nešto ne sviđa, u društvu i okolini, on uzme pa snimi film. Baš tako - uzme i snimi. Ne čeka. Ne kuka. To bi se još moglo zvati i "aktivizam", kad ne bi bilo ovih aktivista po zanimanju, ovih što stalno ištu društvenu moć - što je sasvim u redu, dakako, nemaš moć, pa bi da je imaš zato što imaš neko htenje za koje si ubeđen da je na polzu vaskolikom dunjaluku. Dunjaluk, to je svet. Kako onaj veliki, tako i ovaj okolo, takoreći – neposredni.