0
Proslavljeni američki DJ i producent Skrillex i dalje pravi popularnu muziku koja obeležava ovo vreme.
Skrillex je ono što u engleskom zovu game changer. Upravo je objavio dva albuma za dva dana, mada je do sad u karijeri dugačkoj petnaestak godina imao samo jedan („Recess“ 2014). Što je najbolje – za ovoliku produkciju, očigledno je imao dobar razlog. Ovo je svakako jedan od događaja sezone, ne samo po količini, već – ispostaviće se – i po vrhunskom kvalitetu obelodanjene muzike. „Quest for Fire“ i „Don’t Get Too Close“ (oba za Owsla / Atlantic) izdanja su od posebnog značaja, i daju jednu moguću definiciju kako treba da zvuči savremena pop muzika koja ima dodir sa stvarnim svetom oko sebe. Uostalom, kao persona koja je dobila najviše Gremi nagrada za elektronsku muziku (čak 8!), Sonny John Moore (r. 1988) još uvek ima posebnu odgovornost za njen razvoj i budućnost. Od njega se sa pravom očekuje da pokaže kojim putem treba ići dalje.
Skrillex je vizionar. Tamo negde oko 2010. učestvovao je u kreiranju EDM, najkomercijalnije struje klupske elektronske muzike (odnosno, od tada: stadionske elektronske muzike), usput je pravio najveće hitove od muzičkog treša i underground zvuka, bez pardona prilagođavajući ukus miliona svom ukusu, dok je eksplozivnim DJ setovima na ivici rokerskog hepeninga bacao u nesvest publiku na žurkama širom planete. Skrillexu niko ne može ništa da diktira, te je njegov pristup totalno punk, unutar dance kulture.
Skrillexova muzika nema predvidljivih ograničenja: intenzivna je, ali romantična, ulično „prljava“, ali glamurozno producirana. U njoj stalno vlada atmosfera predstojećeg iznenađenja, ništa nije kao što se čini, a žanrovi se non-stop mešaju na nedozvoljene načine, uz neutoljivu glad za senzacijama – što tako verno opisuje našu realnost.
Skrillex je pop anti-zvezda. U slučaju ove dve nove ploče, treba insistirati na oznaci pop, jer je EDM kao pravac u kog je nekada Skrillex svrstavan odavno postao baš to – ubrzana pop muzika nastala na osnovu iskustva clubbinga. Prema tome, Skrillex 2023. ne može biti ništa drugo nego jedan od velikih inovatora u oblasti popa. Ova teza nam pojašnjava njegovo posebno mesto i važnost na savremenoj muzičkoj sceni, kao jedinog istovremeno umetnički smelog i komercijalno uspešnog stvaraoca iz oblasti elektronske muzike u poslednjoj deceniji, koji je bio sposoban da napravi takav veliki crossover.
Kao autor i producent svake svoje kompozicije, svesno spajajući pravoverni clubbing sa popom, on je postao glavni dokaz da iz plesnog podzemlja može doći beskompromisni talenat što poseduje potrebnu harizmu da stavi ličan pečat na muziku, a da je i dalje prodaje u milionima onoga u čemu već se ona danas izbacuje na tržište (strimovi 😊?), ne podilazeći nikom.
Skrillex je jedan od nas. Mada i drugi slično rade, svojim izborom da na svakoj numeri – sa svoja dva nova albuma – ima jednog ili dva gosta, Skrillex nam poručuje da je deo zajednice i da govori u njeno ime, to jest da cela populacija koju okuplja ova muzika govori kroz njega, te da je on samo njen medijator ili organizator partyja u kome svi mogu da učestvuju. Nije ni čudo da je izlazak drugog od dva nova albuma obznanio u sred iznenada najavljenog i za dva minuta prodatog rejva, održanog pre neki dan u Medison Square Gardenu, jednoj od najslavnijih njujorških koncertnih sala, izazvavši do sad nepoznat novi nivo euforije kod publike. Jer, Skrillex nam uvek daje više.
Skrillex je majstor kreiranja raspoloženja, u šta se muzička delatnost inače pretvorila, samo vam to niko još nije rekao. Na ovim albumima svaka pesma je drugačija, povezuje ih samo približno sličan beat. Ovde je zapravo reč o zabavnom parku sa ukupno 80 minuta muzike, podeljene u dve celine – energičniji i eksplozivniji „Quest for Fire“, i laid back opušteni „Don’t Get Too Close“. Oba su nastala kao moćan odgovor na teške privatne trenutke koje je Skrillex prošao od kad mu je majka preminula 2015, zbog čega se odao alkoholu i za trenutak doživeo stagnaciju kao autor. Verovatno zato, oba sadrže u sebi ukus stvarnosti i osećaj važnog statementa, a njihova pojava se doživljava kao veliki povratak Skrillexa – dugoočekivani, ozbiljni „Skrillex refresh“.
Skrillex voli život. „Quest for Fire“ nose mogući dancefloor hitovi, a „Don’t Get Too Close“ je iznenađujuće veselog raspoloženja, oba miksujući sve od dubstepa do emo-rapa. Bez obzira da li su prisutni gosti teške kategorije kao Justin Bieber, Missy Elliott, Fred Again, Mr. Oizo, Four Tet ili sveža, mlada imena Bobby Raps, PinkPantheress, Eli Keszler, Joker, Young Lean, pa čak i nova palestinska zvezda Nai Barghouti – energija je ista i očaravajuće pozitivna emocija teče u potocima.
Kad ti neko pruži ovoliku količinu svega, jasno je da se iza toga ne krije ništa površno, osim dubokog uverenja da se treba radovati svakom trenutku življenja. Da se ne zadržavamo na pojedinačnim numerama: opšti je utisak da oba albuma zajedno šire zdrav optimizam, baš u trenutku kad ovog nigde nema. Već to je dovoljan razlog da poštujemo Skrillexa kao posebnog umetnika.
Skrillex je bio kod nas i biće opet. Potpisnik ovog teksta imao je priliku da provede malo vremena sa njim i 2012. kad je bio predgrupa The Prodigy na festivalu Warriors Dance održanom na Kalemegdanu, i 2014. kad je bio jedna od glavnih zvezda na Main Stageu EXIT festivala (a nastupiće na Glavnoj bini i ove godine!). Ono što mogu da posvedočim iz prve ruke, jeste da nas je Sonny sve „kupio“ svojim ponašanjem mimo scene: neposrednošću, normalnošću, uvažavanjem drugih, potrebom za anonimnošću, i čak – povučenošću. U dobu, u kome smo okruženi svakovrsnim hajpom, Skrillex je autentičan savremeni anti-superstar – osoba koja sa obe noge stoji na zemlji, zna šta radi i radi to više nego dobro (više na ovu temu možete naći na: https://www.vreme.com/kultura/na-vrhu-elektronske-planine/ ).
Skrillex nastupa kao podivljali youtube uživo ili punkerska video igrica. Njegova muzika zahteva zadovoljstvo odmah, i svojom urgentnošću i porukom podseća na najsvetlije trenutke rock’n’rolla. Imate li ponekad osećaj da okolo ima previše događaja? E, upravo takav svet opisuje Skrillex. Pretrpan, prenaseljen, prezagađen, a tako premalo naš. Skrillex ga svejedno voli ružnog kakav je, i osvaja ga ponovo za nas.
Skrillex je više od disk-džokeja, više od muzičara – on je raskrsnica svetova.
Bonus video: Kit Ričard – Neuništivi buntovnik
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare