1
Najbrža ovogodišnja prodaja i očekivano prvo mesto liste engleskih albuma za novo izdanje vlasnika najpoznatijeg savremenog muškog vokala na Ostrvu.
“This house is on fire and I can’t find the door”
(“Heavenly Kind of State of Mind”)
Kao odgovor na našu konstataciju da stanje u pop muzici nije baš sjajno, u svetlu novog albuma Eda Sheerana, evo nama i najnovije ploče Lewisa Capaldija – “Broken By Desire to Be Heavenly Sent” (Vertigo / Universal / Capitol). Srećom te su zaključci ovaj put pomalo drugačiji, jer se ova zvezda novog kova pokazuje sposobnom da preživi monstruozni uspeh svog debija “Divinely Uninspired to a Hellish Extent” (2019), koji je prodat u 10 miliona kopija i predstavlja jedan od najtiražnijih muzičkih proizvoda u 21. veku (i još uvek se brzo prodaje!).
Pomalo je čudno kako ime Lewisa Capaldija nije poznatije u našim krajevima. Doduše, slično je i sa njegovom inspiracijom Paolom Nutinijem, još jednim Škotom italijanskog porekla, čiji sjajni glas može da izdrži poređenje sa klasicima pop pevanja.
Mučen Tourettovim sindromom (bolest koja izaziva nekontrolisane tikove), pomalo okruglasti Capaldi, uspeo je da se održi na sceni bez suvišnih efekata, pakovanja i stilizacija, nametnuvši se kao prava stvar, pre svega zahvaljujući svom talentu za vokalizaciju iskrene emocije. Drugim rečima – on je muški odgovor na Adele.
Ipak, bilo je veliko pitanje kako će ova senzacija iz vremena tik pred Covid-19 uspeti da u novom post-pandemijskom svetu održi enormnu popularnost koju je Capaldi tako ekspresno stekao. Album “Broken By Desire to Be Heavenly Sent” lako razrešava ovu dilemu, jer se radi o ploči koja uveliko prati dobitnu formulu one prve. Kad dođete na A level, onda i nema mnogo mogućnosti za eksperimentisanje, jer životi mnogih porodica zavise od vas (muzičari, producenti, studijski tehničari, svi zaposleni u izdavačkoj kući i koncertnoj agenciji koji rade oko vas). Tako je Capaldijev menidžment očigledno shvatio da publika želi još istog, te su joj to i dali – i nisu pogrešili.
Ovde su pesme zaista veoma slične – sve od reda su balade epskog zamaha. Ljudi vole baš takvog Lewisa, bez suvišnih aditiva. Doduše, pop projekat u kome su numere skoro identične, verovatno nije nešto što se može slušati kao kompletan album – ali, kao kolekcija singlova svakako može, posebno ako se konzumira sa pauzama između. Uostalom, zašto pop numere ne bi nalikovale jedna drugoj, kad uglavnom imaju dve funkcije i dva raspoloženja na koja trebaju da odgovore – da nas razvesele i/ili da nam pomognu da se nosimo sa nekom tugom. Capaldi ima samo te dve kategorije kompozicija, jer mu više i ne treba.
Popularna muzika služi da preživimo život, nadajući se da nam se u njemu nešto desilo. Tako i na “Broken By Desire to Be Heavenly Sent” nalazimo feel good himne kao što su “Forget Me” i “Heavenly Kind of State of Mind”, pored tugaljivih trenutaka kao što su “Wish You the Best” i “Haven’t You Ever Been in Love Before?”. No, posebnu kategoriju čine stvari u kojima se dva osećaja mešaju u nešto što bismo mogli nazvati “pozitivnom tugom”, kao što su “Pointless” i “Love the Hell Out of You” – elegije o napokon nađenoj sreći. Najveći deo Capaldijevog albuma inače odgovara na ženske fantazije – u pesmama mladi muškarac peva na sav glas da je baš u toj konkretnoj dami našao večnu ljubav, da ga ona čini boljim, da je nedavno pogrešio, da se sad opametio, da neće više nikad tako kao do sad, da želi da ga ona izvede na pravi put, da… I tako u krug.
Ali, ima nečeg detinje iskrenog u raspevanoj završnoj “How I’m Feeling Now”, u kojoj nam on saopštava: “Mislim da bih bio srećniji, kada bih znao da razmišljaš o tome kako mi je sad?” Najjače emocije su obično one najjednostavnije, takoreći stereotipne, i njima se Lewis Capaldi bavi sa visokim stepenom uverljivosti.
Za svoj novi proizvod, pevač je nedavno škotski šaljivo rekao da je: “Fucking shit – honestly, don’t bother with it.” Lewis Capaldi je bar iskren i ne pokušava da bude umetnik u većoj meri nego što jeste, služeći se neštedimice najboljim oružjem koga ima – glasom – ne bi li odgovorio na zadatke, i učinio da nam bude lepo bar tih nekoliko minuta na ovom svetu. Šta ima u tome loše? Na kraju i mi sami želimo da to iskustvo ponovimo, makar sledeća kompozicija nalikovala onoj pre nje kao jaje jajetu.
Lewis Capaldi deluje kao prirodna sila, jednostavan je za shvatanje i treba ga prihvatiti takvog kakav je, kao što smo svesni da je nebo plavo, a sunce žuto.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare