Pipi Duga Čarapa. 1969. godina, Foto: Beta Film / AFP / Profimedia

Devetogodišnja Karin, ćerka književnice Astrid Lindgren, ležala je bolesna u krevetu. Rekla je mami: “Pričaj mi o Pipi Dugoj Čarapi“. Sve ostalo je istorija.

Mami je odmah bilo jasno da ova priča mora biti posebna, s obzirom na to da devojčica nosi tako neobično ime. Prepustila se mašti i počela da izmišlja pustolovine za ovu neobičnu junakinju. Pošto je Karin uživala u tim pričama, mama je odlučila da objavi knjigu o Pipi i pokloni je ćerki za deseti rođendan. Rukopis je ponudila jednom švedskom izdavaču, ali je bio odbijen s obrazloženjem da će knjiga loše uticati na decu. Astrid je preradila tekst i poslala ga na konkurs koji je raspisao drugi izdavač (Raben&Sjogren). Mama je osvojila prvu nagradu i knjiga je objavljena. Bilo je to 1945. godine – podseća za Nova.rs spisateljica Jasminka Jaca Petrović povodom jubilarnog rođendana Pipi Duge Čarape.

Knjiga o najjačoj devojčici na svetu iz pera švedske književnice Astrid Lindgren do sada je prevedena na 77 jezika. O njoj su snimljeni filmovi, serije, crtani filmovi, komponovane su pesme, igrane predstave… Povodom ovog bili su predviđeni brojni programi u različitim zemljama – u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Poljskoj, Italiji, Austriji…

75 godina od prve knjige „Pipi Duga Čarapa“, Foto: akg-images / AKG / Profimedia

Na poziv Ambasade Švedske, uz podršku Švedskog Instituta, Jasminka Petrović je sa timom kreativaca osmislila serijal o ovoj riđokosoj devojčica sa pegicama i kikicama povodom njene rođendanske proslave.

– Ambasada Švedske u Beogradu do sada je obeležavala sve značajne datume vezane za književnicu Astrid Lindgren i njenu Pipi. Astrid je odlučila da se njen rođendan proslavlja 21. maja na dan rođenja njene ćerke koja je osmislila ime ove riđokose junakinje. Međutim, zbog pandemije koronavirusa mnogi programi su otkazani ili prebačeni na internet, pa je tako i sa nama – priča Jasminka.

Naše generacije su odrasle sa Pipi. Kako si je ti onda doživljavala, a kako deca danas? Čega je ona simbol?

– Meni je Pipi mnogo pomogla da prebrodim krize u odrastanju. Kad bi mi bilo mnogo teško, ja bih se onda setila Pipi i pomislila bih: „Ona živi sama, mama joj je umrla, a tata joj je na dalekim morima. Uspeva sebe da razveseli, pa čak i drugima da pomogne. Ako to sve može Pipi, onda mogu i ja“. Uprkos svemu i svima, Pipi je otvorena, radoznala, maštovita i ono najvažnije, puna radosti. Dok smo radili rođendanski serijal, svi smo bili omađijani tom njenom vedrinom i radoznalim duhom. Ništa nam nije bilo teško, mada su uslovi za rad bili vrlo ograničeni, što zbog korone, što zbog vremenskih uslova.

Jasminke Petrović Foto: Vladimir Petrović/Ilustarcije Dobrosav Bob Živković

Pipi je i na prostoru bivše Jugoslavije bila najpopularnija devojčica.

– Knjiga se prvi put kod nas pojavila 1963. godine u prevodu Čedomira Cvetkovića. Njegov sin, Miroslav Cvetković Cvele, bas gitarista u bendu “Bajaga i instruktori”, bio je prvi dečak na ovim prostorima koji je čuo priču o Pipi. Specijalno za ovaj serijal, u osmoj epizodi, Cvele je pričao o tome, a evo mi za vaše čitaoce objavljujemo pre emitovanja njegovo sećanje.

Često si gostovala u Švedskoj kao pisac, šta Astrid Lindgren predstavlja za njih?

– Ona je bila vrlo uticajna u švedskom društvu jer je obeležila svetsku dečju književnost. Bila je voljena i poštovana. Borila se za prava dece i zaštitu životinja. U Stokholmu je otvoren muzej Junibaken, još za njenog života. Na moju veliku sreću posetila sam ga nekoliko puta, to je svaki put bilo neverovatno putovanje kroz maštoviti svet dečje književnosti. Osim knjiga Astrid Lindgren, prikazana su dela i drugih skandinavskih pisaca. Teško je opisati taj doživljaj. Uključena su sva čula i osećanja, u jednom trenutku si ushićen, u drugom su ti oči pune suza, pa se onda malo i uplašiš, a zatim se glasno smeješ. Najčudesnije je kada stigneš u Vilu Vilobrdu gde te čeka Pipi i čitav njen čudesni svet. Kad izađeš iz muzeja poželiš da pročitaš sve te knjige, iako si ih ranije već čitao. Mislim da je to sjajan način da se kod mladih čitalaca razvija ljubav prema knjigama.

Astrid Lindgren, Foto: NordicPhotos / AKG / Profimedia

Koliko je lik Pipi Duge Čarape uticao na popularizaciju dečje književnosti u Švedskoj?

– Među brojnim čuvenim likovima Astrid Lindgren su Karlson, Emil, Ronja, Lota… ali Pipi je ipak najpopularnija i najvoljenija. Nakon smrti Astrid Lindgren, švedska vlada je osnovala međunarodnu nagradu za dečju književnost. ALMA (Astrid Lindgren Memorial Award) dodeljuje se piscima, ilustratorima i promoterima čitanja, koji nastavljaju da rade u njenom duhu – maštovito i hrabro, sa poštovanjem i empatijom. U Švedskoj se vrlo ozbiljno shvataju knjige za decu, pa država ulaže veliki trud da se najmlađima obezbedi kvalitetna književnost. Nama odraslima poručuju iz ALMA centra – „Ono što nas spaja, veće je od onoga što nas deli, a sve promene počinju od naše dece“.

Foto: Beta Film / AFP / Profimedia

Kako je osmišljena Pipina proslava kod nas?

– Urađen je serijal od devet epizoda – „Pipi i životinje“, „Pipi i škola“, „Pipi i putovanje“, „Pipi i dečja prava“… Trajanje je oko 20 minuta. Osma epizoda posvećena je boravku Astrid Lindgren na Zmajevim dečjim igrama u Novom Sadu, a u devetoj imamo gosta iznenađenje. Zamišljeno je da serijal bude zabavan, edukativan i interaktivan. Namenjen je deci i roditeljima, tako da je na kraju svake epizode kreativan zadatak za celu porodicu. Deseta epizoda biće sačinjena od pristiglih dečjih radova na zadate teme.

Šta je bila osnovna ideja?

– Prvo da napomenem da nisam bila sama u ovoj avanturi. Bojana Lukić je osmislila kreativne zadatke, Vladimir Petrović je režirao, montirao i snimao a ja sam bila zadužena za organizaciju i sadržaj. Želeli smo da osvetlimo ovaj čuveni književni lik iz različitih uglova. Na početnom spisku bilo je nekih šest, sedam gostiju, a onda se taj broj iz dana u dan sve više uvećavao. Kada smo se približili pedesetom učesniku, morali smo da se zaustavimo. U serijalu se pojavljuju nastavnici, bibliotekari, profesori, umetnici, prevodioci, pisci, književni kritičari i naravno deca. Uključili smo i naše prijatelje iz Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Švedske. Svi oni doživljavaju Pipi na svoj način, ali svi se slažu u jednom, da je Pipi simbol radosti i slobode.

Proslava se može pratiti na Jutjubu i Fejsbuku

Obeležavanje 75. rođendana Pipi Duge Čarape u Srbiji, možete gledati na Facebook stranici i Instagram profilu Ambasade Švedske u Beogradu, kao i na Jutjub kanalu Jasminke Petrović.
– Fascinantno je kako je Pipi ostala sveža i aktuelna i posle 75 godina. Sa velikim žarom o njoj govore i deca i odrasli. Njihovi stavovi se poklapaju, prepliću, dopunjuju. Ponekad izgovaraju čak iste rečenice. Divno je što je Pipino dvorište toliko veliko, a njeno srce razigrano te svi možemo doći na njenu rođendansku proslavu – zaključuje Jasminka Petrović.

Pipi, srećan ti rođendan!

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare