0
Smrt Šejna Mekgovana rastužila je sve prave poklonike rokenrola, irske narodne muzike, ali i ljude koji su voleli poeziju ovog velikog autodestruktivnog autora.
Jedan od velikih pesnika koji su proizašli iz talasa irske emigracije u Englesku pedesetih godina bio je Šejn Patrik Lisejt Mekgovan, rođen u Pemburiju, na jugoistoku okruga Kent. Njegov otac Moris, Dablinac, bio je kancelarijski službenik u robnoj kući “C&A”, dok je njegova majka Tereza bila sekretarica u samostanu, piše „Dejli mejl“ o odrastanju frontmena grupe The Pogues.
Kada je Šejn bio još beba, porodica se vratila u Irsku gde je, sa pet godina, živeći na farmi u mestu Tiperari, svakodnevno dobijao dve flaše “Ginisa”. Voleo je život tamo, okružen proširenom muzičkom porodicom, ali njegovi roditelji su odlučili da se vrate u Englesku, gde je šestogodišnji dečak noću ležao u krevetu plačući i misleći na Irsku.
Porodica Mekgovan bila je obrazovana. Njegova majka bila je vešta muzičarka, otac dobro upućen u književnost i imao je snažan otpor prema autoritetu. Podsticao je Šejnovu želju za knjigama, vodeći ga ka klasici mnogo pre nego što bi druga deca bila spremna za njih. Moris je kasnije detaljno opisao ovo Ričardu Bolsu, autoru biografije o Mekgovanu pod nazivom „A Furious Devotion“.
„Čitali smo i mnogo razgovarali o knjigama“, rekao je. „Mnogo smo se smejali Džojsu. Čitali smo smešnije delove iz ‘Uliksa’, a sa ‘Finegana buđenje’ uspeo sam da pređem jednu stranicu, a on tvrdio da je pročitao dve. I Tereza i ja čitali smo pisce poput Evelin Vo i Grejema Grina, a on ih je takođe čitao. Čitali smo D.H. Lorensa i Dostojevskog (‘Braća Karamazovi’), Voltera i Sartra.“
„Ovo je trajalo sve do dvanaeste godine, bio je veoma napredan za njegov čitalački uzrast. Imali smo odlično razumevanje do dvanaeste godine, a onda je Šejn prešao na savremenije stvari i pisce koje bih ja smatrao izazovnim, poput Gintera Grasa.“
Tokom kasnijih poseta Irskoj, drugi su takođe primetili intelekt mladog Šejna. Njegova rođaka Mišel, takođe citirana u biografiji, sećala se:
„Bio je mekan. Imao je prelepu kovrdžavu kosu i jednostavno smo se smejali. Bio je zaista divno dete za čuvanje. Igrali smo se raznih igara i Šejn mi je čitao delove onoga što mu se trenutno sviđalo. Tada sam počela da mislim, nisam baš sigurna o čemu se radi… Pokušavala sam da prođem kroz ‘Uliksa’ jer sam mislila, moram ovo da pročitam. Tako da sam pokušala da budem pametna kao što je on bio, ovaj mali zvrk!“
Šejn je pohađao školu u Langton Green-u, u Kentu, gde su njegove veštine čitanja i pisanja privukle pažnju nastavnika Toma Simpsona, koji je smatrao njegov rad „briljantnim“, čak i sa osam godina.
„Rekao sam direktoru: ‘Ovde imamo neverovatnog mladića i moramo nešto da preduzmemo.’ “
Njegovi roditelji su mislili da bi Šejn mogao da postane pisac – ali mladi tinejdžer imao je druge ideje.
„Škola ga nije obuzdala, ali nisu shvatili kakav neverovatan talenat ima“, rekao je Simpson Ričardu Bolsu. „Neki od njih, mislim, nisu verovali. ‘Zar je stvarno ovo napisao? Ne verujem.’ Ali ja jesam verovao jer sam puno toga video u njegovom rukopisu.“
„Znali smo da je sjajan u pisanju, engleskom i svemu tome“, rekla je Tereza. „A Moris je rekao: ‘Pretpostavljam da ćeš verovatno zarađivati kao pisac.’ Šejn je odgovorio: ‘Hoću, tata, ali ne na način o kojem govoriš. Zaradiću za svoj život kroz muziku, pisanje kroz muziku, jer to je način komuniciranja s ljudima danas. To je mnogo širi oblik komunikacije.’
Napustio je “Holmewood školu” s stipendijom za “Westminster School” u Londonu, ali je izbačen u drugoj godini nakon što su kod njega pronađene droge.
Sa 17 godina proveo je neko vreme na psihijatrijskoj nezi u bolnici u Londonu, što je rezultiralo doživotnim strahom od ponovnog smeštanja. Godine 1976. Šejn je privukao pažnju javnosti nakon što mu je uvo teško ugrizao basista Džejn Krokford na nastupu pank benda The Clash, što je dovelo do naslova u novinama o kanibalizmu u pokušaju podsticanja uzavrele atmosfere oko pank muzike tada.
Uskoro nakon toga, pridružio se bendu pod imenom The Nipple Erectors, kasnije samo The Nips, sve dok se bend The Pogue Mahone – odnosno ‘poljubi me u zadnjicu’ – nije formirao 1982. Ime je skraćeno u The Pogues kada je BBC saznao i zapretio da neće puštati pesme benda. Ime je bilo signal namere, ali umesto da budu čisti pank bend, njihova jedinstvena odlika bila je fuzija irske i drugih keltskih narodnih pesama. Ostalo je istorija…
Bonus video: Preminuo Šejn Mekgovan
