0
Obično se kaže da u Srbiji ima mnogo nagrada. Ali, treba taj sud razmotriti, kaže za Nova.rs Predrag Petrović, predsednik žirija Nagrade "Beogradski pobednik" za najbolji roman.
Roman „Bekos“ Enesa Halilovića proglašen je najboljim u protekloj godini. Poslednje delo iz pera književnika ponelo je Nagradu „Beogradski pobednik„.
0
0
6
Predsednik žirija za ovo književno priznanje Predrag Petrović kaže za Nova.rs da je s kolegama temeljno, pre konačne odluke, razgovarao o dva romana koja su se izdvojila od sedam iz finala, o „Ulmu“ i „Bekosu“:
– Povezuje ih činjenica da su oba autora i afirmisani pesnici i da nešto od svog pesničkog senzibiliteta donose i u svoje romane. Međutim, mi smo u Enesovom romanu prepoznali inovativan pripovedački momenat. Prepoznali smo poetičku i moralnu hrabrost da se suoči s društvenim i književnim pitanjima. Sa pitanjima kriminala, korupcije, tinjajućeg zla, nepravde koja postoji u balkanskim zemljama i društvima. On se sa tim suočava, ali u isti mah ima poetičku samosvest o tome. Dakle, kako pripovedati o zlu, kako o aktuelnoj stvarnosti, kako o junacima koji u njegov roman dolaze sa stranica crne hronike, kako prodreti u njihovu intimu – navodi Petrović, dodajući da je prodorom u intimu ljudi koji dolaze s „one strane zakona“ književnik napravio veliki pripovedački pomak.
Junaci nagrađenog romana „Bekos“, primećuje naš sagovornik, podsećaju pomalo na junake Andrićeve „Proklete avlije“:
– Na junake koji su se našli u zatvoru, tamnici i sad pričaju ne bi li u toj priči našli nadu, iskupljenje, ne bi li se opravdali. Uvodi Halilović čitaoce u prostor Pešterske visoravni, a taj prostor, kultura, jezik, mitovi, predanja su takođe nešto što daje osobenu draž romanu.
Žiri, kog predvodi Petrović, visoko je cenio ostvarenje Bojana Vasića, zbog čega sagovornik Nova.rs ukazuje na sledeće:
– Žiri NIN-ove nagrade roman „Ulm“ nije stavio ni u širi izbor, što mislim da je velika nepravda. Bojan Vasić je izuzetan i darovit autor. Ovoga puta naš žiri se odlučio za Enesa Halilovića, ali voleo bih da u nekim narednim godinama, ako ostanem u ovom žiriju, budem u prilici da dam nagradu Vasiću za kvalitetan roman. Na stanovištu smo da će Bojan Vasić tek napisati svoje najbolje delo. Duboko verujemo u to, i podržavamo ga – ističe Petrović, a pominje još jednog, njemu dragog autora – Bojana Savića Ostojića čiji je roman „Lusi“ ušao u finale „Beogradskog pobednika“, dodavši da navija i za jednog i drugog Bojana u budućnosti.
Osim što je predsednik žirija za Nagradu „Beogradski pobednik“ Predrag Petrović je i profesor na Filološkom fakultetu, te je „prinuđen“ da čita. Otuda pitanja koliko se savremena srpska književnost referiše na društvenu stvarnost, a koliko na prošlost, koja je to dominantna tema u aktuelnoj srpskoj produkciji i, na koncu, kakva je po kvalitetu?
– Produkcija je svakako bogata. Srpski roman je vrlo vitalan žanr i predstavlja jednu od najboljih stvari u srpskoj književnosti i kulturi koju trenutno imamo. Nema nekih „strogih tematskih dominanti, ali jasno se izdvajaju neke teme, kao što je zagledanost u aktuelnu društvenu stvarnost. Međutim, savremeni srpski roman nije politički angažovan, ne tematizuje to direktno, već kroz poziciju junaka koji, recimo, doživljavaju teške egzistencijalne krize, suočavaju se s društvenim nepravdama ili zločinima, kao u romanima Halilovića i Vasića. Dakle, dela iz vizure tih junaka promišljaju poziciju čoveka, savremenog, sveta, društva, političke, ideološke i ekonomske odnose. To se sve može naći u romanima ali ne na direktan način. Posredno zato se sve to može naći. A sve je više romana koji u centar pažnje stavljaju umetnika i kako se umetnik određuje prema istorijskim, društvenim političkim prevratima. I to je zanimljivo – konstatuje naš sagovornik.
Poslednjih godina ga fascinira i kako je sve više tema u romanima o junacima koji završavaju u psihijatrijskim ustanovama:
– I to govori o krizi identiteta savremenog čoveka. O ljudima koji se sve teže bore sa stresovima, traumama i odlaze na psihoterapiju. I psihoterapija postaje deo pripovedačkog postupka. To, takođe, govori o krizi savremenog doba koju savremeni srpski roman detektuje – ocenjuje Petrović.
Kada je Nagrada „Beogradski pobednik“ ustanovljena 2021. ovo priznanje za najbolji srpski roman u delu javnosti bilo je suočeno s kritikama, da je „državno“, te da je smišljeno s namerom da se „potkopa“ NIN-ova nagrada, pa s ignorisanjem dela književnih autora… I posle pet godina malo je drugačija situacija, s obzirom da priznanje već nosi određenu težinu. Seća se toga i Predrag Petrović i kazuje:
– Ova nagrada postepeno stiče značaj, profiliše se. Ali to je prvenstveno zahvaljujući dobitnicima. Mislim da dobitnici čine jedan kvalitetan niz i zahvaljujući njima nagrada se profiliše. Obično se kaže da u Srbiji ima mnogo nagrada. Ali, treba taj sud razmotriti – jer koliko je nagrada za roman? Nema mnogo, već dve: NIN-ova i „Beogradski pobednik“. Postoji i „Beskajni plavi krug“, koji dodeljuje Matica srpska ali to je profilisana nagrada koja ističe bliskost s poetikom Miloša Crnjanskog. Postoji i Nagrada „Vladan Desnica“, ali nju dodeljuju pisci jedni drugima. Dakle, ako pogledamo nagrade kritike izdvajaju se samo dve, NIN i „Pobednik“. Ako pogledate bogatstvo romaneskne produkcije, ako se godišnje pojavi 200 romana mislim da je dobro kada imate dve ili tri nagrade koje mogu da afirmišu nešto osobeno, različito, drugačije. Mislim da naša nagrada doprinosi dinamizmu scene da podstiče razgovore, polemike, i to je važno za književnost. Polemisati, razgovarati, sukobljavati argumente, vrednosne i sve druge – zaključuje Predrag Petrović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
