0
Rusija i Ukrajina dele veliki deo svoje istorije. Ponekad su išli različitim putevima, ali nikada nisu bili u ovakvom ratu. Možda će biti u pravu neko ko će reći da sada nikakve knjige više ne vrede, ali ipak ćemo vam ponuditi neke naslove koji mogu da vam pomognu da bar malo razumete kompleksne odnose Rusije i Ukrajine. U pitanju su publicistika, esejistika ali i fikcija, pa ko šta voli.
“Nacionalizam, mit i država u Rusiji i Srbiji, Dublji uzroci raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije”, Veljko Vujačić
(Clio, 2019)
Knjiga Veljka Vujačića ispituje ulogu ruskog, odnosno srpskog nacionalizma u raspadu Sovjetskog saveza i Jugoslavije 1991. godine. Zašto je ruska elita pristala na raspad SSSR-a u skladu sa postojećim granicama sovjetskih republika, tako ostavivši oko 25 miliona Rusa van granica Ruske Federacije, odnosno zašto je srpska elita težila, a ujedno i uspela da mobiliše Srbe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine da se usprotive otcepljenju teritorija na kojima su živeli, pitanja su na koja autor pokušava da odgovori, nudeći nova naučna saznanja. U svojim razmatranjima, autor ističe ulogu istorijskog nasleđa, nacionalnih mitova, kolektivnog sećanja i književnih narativa u oblikovanju dijametralno suprotnih odnosa prema državi u Rusiji, odnosno Srbiji. I dalje, kako su ti odnosi u sadejstvu sa drugim institucionalnim faktorima, doprineli različitim ishodima 1991. godine u slučajevima raspada dve države.
“Geopolitika savremene Ukrajine”, Goran Nikolić, Dragan Petrović
(Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2009)
Geopolitika savremene Ukrajine, je naučna monografija. Specifičnosti Ukrajine su nejednako raspoređene po regionima, tako da i danas oni na istoku imaju snažnu prorusku identifikaciju,dok idući sve više na zapad od Dnjepra i severnije od Crnog mora, ukrajinski identitet postaje jači. Uz to jugoistok zemlje je privredno razvijeniji, naročito industrija, energetika i tercijalni sektor, dok pretežno poljoprivredni severozapad i pored vrhunski razvijenog i intenzivnog primarnog sektora, trpi i agrarnu prenaseljenost. Sve do raspada SSSR, tačnije njegove transformacije u Zajednicu nezavisnih država početkom 1992. godine, Ukrajina je kroz istoriju isključivo posmatrana kao deo, makar šireg, ruskog etničko-civilizacijskog stabla.
„Karbid“, Andrij Ljubka
(Arhipelag, 2021)
Novo delo jednog od najpoznatijih savremenih ukrajinskih pisaca, roman „Karbid“ Andrija Ljubke, nedavno je objavljen u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo, u prevodu Andrija Lavrike.
„Karbid“ govori o kopanju tunela između Ukrajine i Mađarske iz perspektive pompeznih i grotesknih junaka: Ljubka sa dosta šarma, humora i parodiranja književnih simbola minira ideju velikih nacionalnih projekata. Tunel namenjen švercovanju robe treba da bude maskiran izgradnjom Fontane jedinstva, proslavom Dana nezavisnosti i parolama o evrointegracijama.
„Кarbid“ je uvršćen među pet najboljih ukrajinskih knjiga godine po izboru BBC Ukrajine, poljsko izdanje bilo je u najužem izboru za srednjoevropsku nagradu „Angelus“ (2017), a objavljen je i u Velikoj Britaniji i Sloveniji gde je takođe doživeo priznanja.
“Utopija na vlasti – Istorija Sovjetskog saveza” Mihail Geler, Aleksandar Nekrič (CID, Podgorica, 2000)
Od najstarijih vremena istoriju su pisali pobednici. Istorija Sovjetskog saveza nije prosto još jedan primer koji potvrđuje pravilo. Ovde je u najvišem stepenu istorija svesno i dosledno stavljena u službu vlasti. Posle Oktobarskog prevrata ne samo da dolazi do nacionalizuje sredstava za proizvodnju, već se nacionalizuju sve oblasti života…
„Moja poslednja teritorija“, Jurij Andruhovič (Kulturni centar Novog Sada 2021)
U esejima Jurija Andruhoviča, kao u nekom književnom kaleidoskopu, smenjuju se epohe i prostori: od mitskih vremena do naših dana, od Čikaga do Novog Sada. Staklići sudbina stvaraju istoriju, staklići teksta – sliku Srednje Evrope. Andruhovič piše istoriju svoje porodice, njenih iskušenja istorijskih i ličnih koja su krojila i istoriju Srednje Evrope. Sagledavajući nastojanja da se svet oslobodi prošlosti, da „nađe amnestiju u anesteziji“, Andruhovič uočava i „diktaturu budućnosti“ kao pritisak na sve nas, čak i kao najavu katastrofe.
Andruhovič je jedan od vodećih ukrajinskih pisaca, autor brojnih i veoma čitanih zbirki pesama, romana i eseja, prevodilac Šekspira, Rilkea, Šulca, američke poezije. Njegove knjige objavljuju se u Nemačkoj, Poljskoj, Kanadi, SAD, Rusiji, Hrvatskoj i još desetak zemalja. U Ukrajini one su često nazivane prevratničkim, jer su radikalno raskidale kako sa sovjetskom, tako i s nacionalnom tradicijom.
Bonus video: U Madlenijanumu otvoren 19. Beogradski festival igre