0
Balet "Sedam smrtnih grehova" doneo je duh svetskih scena, uz božanstvenu muziku koja budi emocije. Uvek postoji sumnja da li će publika razumeti i prihvatiti predstavu, a aplauz koji je na kraju usledio pokazao je da smo uspeli, kaže za Nova.rs baletski umetnik Igor Pastor sumira utiske o nedavnoj premijeri svoje autorske predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je sledeći termin 25. februar.
Pastoru je od osme godine života posvećen baletskoj umetnosti. Ovo mu je koreografski debi u matičnoj kući. Projekat „Mladi koreografi“ pokrenula je, pre nekoliko godina, direkcija Baleta nacionalnog teatra sa ciljem da pruži šansu i otvori novi prostor mladim, kreativnim stvaraocima.
Rođen je 1990. u Novom Sadu. Po završetku srednje Baletske škole 2009. angažovan je u Srpskom narodnom pozorištu. Iste godine dobija angažman u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Balet Narodnog pozorišta u Beogradu angažuje ga 2010. godine a 2015. dobija status prvog soliste. Кao igrač interpretira celokupni repertoar od klasičnog do savremenog baleta. Radio je sa ukrajinskim baletanom Sergejem Polunjinom, kao i sa Mari-Klod Pjetragalom. Dobitnik je priznanja “Radomir Vučić”, „Nataša Bošković“ i „Terpsihora“ (2020) koju dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije u kategoriji umetnička igra.
Koreograf i autor libreta jednočinog baleta „Sedam smrtnih grehova“ kaže da je nadahnuće za ovu predstavu dobio tokom karantina zbog koronavirusa.
– U centru priče je savremeni poslovni čovek koji zbog svojih ambicija i interesovanja nesvesno zapada u ljudsku tamu i upada u greh. Prelazeći u paralelni svet, na tom putu se se susreće sa ljudima koji ga sa svojim tragičnim pričama odvlače od istine. Kao što ni do sada nisam otkrio, tako ne bih ni sada šta se na kraju dešava, da li uspeva da nađe izlaz ili ne. Osvrnuo sam se i inspirisao onim što se dogodilo u martu kada se desila pandemija i kada smo svi bili u izolaciji, karantinu. Negde mislim da je tada, kada smo svi bili pod ključem, svako shvatio da nam nisu potrebne sve naše ambicije i ciljevi i da su prioriteti zdravlje, ljubav, porodica, prijatelji – ukazuje Pastor.
Priznaje da je bio počastvovan kada je u avgustu dobio ponudu od svoje direkcije da radi predstavu kao koreograf.
– Hvala im što su mene izabrali a još veći izazov mi je bio jer su se „Mladi koreografi“ prvi put igrali na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Bio sam van sebe, imao sam neverovatnu želju da to uspe u punom svetlu jer smo mnogo radili, ceo tim je dao sve od sebe. Iskreno, bio sam prijatno iznenađen što je na premijeri bila puna sala, u kapacitetu koliko se sme. Nisu moja očekivana bila toliko velika, jer prvi put sam se okušao kao koreograf i zato sam preponosan. Sve kockice su se sklopile. Mislim na ceo tim a publika je odreagovala perfektno – konstatuje sa radošću naš sagovornik.
Voleo bi, kaže, da ova predstava zaživi jer su doneli duh 21. veka, inostranu scenu baletske umetnosti, nešto što se dugi niz godina igra napolju, i što se tiče pokreta, prelaznih scena, svetla.
– Igrači uživaju na sceni i publika je to osetila. Što se tiče festivala, držim fige da možda jednog dana i odemo na neki. Sada je važno samo da bude što više predstava – ističe umetnik.
Žao mu je što balet, kao kompleksna umetnost, nije dovoljno zastupljen kod nas u medijima.
– Ne zna se o onome što se događa na sceni, a još manje se zna o nama umetnicima, kao ni o onome iza scene što je tek zanimljivo. Mislim na pripremu jedne predstave. Naša profesija je teška i bez ovakvih vanrednih situacija, ne samo fizički nego u svakom pogledu. Da svaki dan vežbaš, da nosiš predstavu četiri sata i da se izboriš sa tehničkom i muzičkom deonicom, da se ne desi ono najgore a to je povreda. Uz sve to, treba da se publici dopadneš i pređeš rampu, zato je mentalno sve to još teže. A još ova situacija u vreme pandemije otežava rad jer vežbamo pod maskama, trudimo se, ali teško je, gubi se vazduh. Snalazimo se. Testiramo se stalno – kaže Pastor i dodaje da je ove sezone samo jedna baletska predstava otkazana i to zbog povrede igrača, a ne zbog virusa.
Mladi umetnik objašvanjava da njihov radni dan počinje u devet ujutru sa zagrevanjem koje traje sat vremena.
– U 10 sati počinju vežbe pa nastavljamo probe. I tako šest puta nedeljno. Ogroman je strah od povreda, to je najtamnija strana naše profesije. Posebno zato što je baletskom igraču kratka karijera. Ja sam imao dosta povreda, bio sam očajan, nisam mogao da verujem šta mi se događa, ali sve sam radio da se što pre vratim u formu. I čim izađete na scenu povreda to se zaboravi – napominje Igor Pastor.
Priznaje da je na početku karijere imao strah od Beograda, da li će biti prihvaćen i primljen.
– Na kraju sam smogao snage i došao na audiciju. Volim i klasičan i neoklasičan balet, sve sam igrao. Sada sam najviše opredeljen za klasičan beli balet, jer se on igra u najvećoj snazi a to je do 35. godina. Posle, kada se i telo i snaga gase, možemo da pređemo na moderan balet, neoklasiku, na neke dramske uloge, jer telo svakako više ne može da izdrži. Mislim da mogu da plivam u svakom smeru i sve što je vezano za balet volim da izvršavam.
Za Igora je, kako kaže, svaka uloga drugačija, priča za sebe.
– Mom karakteru i mom srcu najbliža je uloga Bazila u „Don Kihotu“ o kojoj sam maštao još kao klinac. U njoj se osećam na svom terenu. Ali svakako ne mogu da zaboravim ni „Uspavanu lepoticu“, ni „Labudovo jezero“ koje je stvarno preteško ne toliko tehnički koliko partnerski, da uvek bude tu uz svoju partnerku labudicu. „Krcko Oraščić“ ima svoj duh jer je novogodišnja predstava – opisuje Pastor, i naglašava da je Beogradski festivau igre doprineo da se upoznaju sa raznim izvođenjima i shvatanjima igre, sve smerove u baletu i alternativni i fizički teatar, neke neoklasike.
Seća se da je još u srednjoj školi voleo da smišlja, improvizuje, pravi koreografije.
– Zahvalan sam na prilici jer ona se ne događa često da neko ko je mlad, još dok je aktivan igrač, sve drugačije shvata i vidi, dobije šansu da se iskaže kao koreograf. Karijera baletskog igrača je do neke 40, 45. godine, posle se preusmeravamo na neki drugi poziv. Za sada još igram i očekujem još mnogo naslova u Narodnom pozorištu. Možda kada završim karijeru jednog dana ostanem u tome. Mada, pedagogija me takođe zanima. Znam samo da ću uvek sve da uradim za dobrobit baleta i kulture. I kroz društvene mreže sam otkrio umetnost fotografije, zainteresovalo me je i interesantno mi je da i sa njom eksperimentišem. Kroz nju može da se pokaže neverovatna umetnost i pasivnih i aktivnih poslova – otkriva Pastor.
Nada se da će do tada dočekati da se napravi zgrada Baleta i Opere i da će zaigrati na većoj sceni:
– Beogradu fali jedna velika scena kao što je ima Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Mislim da bi se tada i više mladih zaljubilo u ovu umetnost i opredelilo se da se bave baletom. Ono što znam jeste da ljudi koji su u kulturi ginu za ovu umetnost – zaključio je naš sagovornik.
U baletu „Sedam smrtnih grehova“ Igor Pastor je solističke uloge poverio Milanu Rusu, Brankici Mandić, Tijani Šebez, Milošu Marijanu, Nikoli Bianku, i Кarlosu Rene Alvaradu. U ansamblu su i Ada Raspor, Maja Stojakov, Mina Radoja, Ljiljana Velimirov, Olja Đukić, Kristofer Vaskez, Sonja Milovanov i Antonio Bibo.
Muziku je komponovao Miroslav Bako, scenograf je Jasna Saramandić, kostimograf Кatarina Grčić, a asistent koreografa Marija Bajčetić.
