Pantelić: Goran je pomagao Mileni, brzo je otišao za njom

Kada je Milena Dravić doživljavala najteže trenutke svoga života, Goran je učinio sve što kolega, prijatelj, čovek može da uradi za nekoga. Međutim niko nije slutio da će proći tako malo vremena od kada nas je napustila Milena i da će joj se pridružiti i Goran, kaže za Nova. rs direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić.

Prenosimo Pantelievo sećanje na Paskaljevića:

– Potrešen sam vešću o smrti Gorana Paskaljevića. Sa Goranom sam profesionalno sarađivao. Ljubitelj sam njegovog stvaralštva i dosta vremena sam proveo sa njim.

Kao klinac sam prvo gledao njegove filmove u bioskopu. Nakon toga sam krajem osamdesetih godina sa Goranom napravio svoj prvi veliki intervju. Goran je bio predsednik Saveta Festa kada sam bio prvi put u Odboru Festa.

Dosta smo sarađivali. Imao sam privilegiju da gledam njegove filmove pre drugih, da vodimo duge i opsežne razgovore o filmu i svemu onome što inspiriše stvaraoca da snimi baš takav film.

Kroz godine je počeo da mi otkriva zanimljive momente iz svojih filmova, koje sam već i ja, kako sam ga sve više upoznavao, mogao da prepoznam kao vinjete iz njegovog stvarnog života, neke autobiografske momente koje je on tako vešto implementirao u te priče koje svi volimo.

Kada smo prošle godine povodom sedam decenija Jugoslovenske kinoteke dodelili Zlatni pečat čitavoj generaciji praške škole kojoj je pripadao, Goran je bio sprečen da dođe u Beograd iz zdravstvenih razloga. Tada su najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke primili Rajko Grlić, Goran Marković, Lordan Zafranović i Srđan Karanović, a sa Goranom sam se dogovorio da mu Zlatni pečat uručim na Festu na kome smo prikazali njegov izuzetno dobar, nažalost, zadnji film „Uprkos magli“.

Ja sam mu u Kombank dvorani predao Zlatni pečat i tada se obratio rečima koje su bile savet nekome ko vodi instutuciju do koje je njemu izuzetno bilo stalo čitav život, s obzirom da je i porodično bio vezan za Kinoteku. Toga ću se pridržavati. Goran Paskaljević je jako polagao na restauraciju srpskih klasika. Pre dve godine smo restaurirali „Varljivo leto ’68“. Ja se ne sećam da sam ga od osamdesetih godina video toliko zadovoljnog i srećnog, jer je dobro znao da restauracija znači čuvanje filma za buduće generacije. Slična situacija je bila i pre nekoliko meseci sa filmom „Poseban tretman“ koji je bio kandidat za Zlatni globus, prikazan u Kanu gde je Mileni Dravić doneo nagradu za najbolju glumicu.

Goran i Milena su bili jako bliski i kada je ona doživljavala najteže trenutke svoga života, Goran je učinio  sve što kolega, prijatelj, čovek može da uradi za nekoga. Međutim niko nije slutio da će proći tako malo vremena od kada nas je napustila Milena i da će joj se pridružiti i Goran.