0
Na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu tradicionalno je juče obeležen Dan sećanja na bombardovanje u kojem je uništena zgrada i izgorelo pola miliona knjiga 6. aprila 1941. godine.
Direktor NBS Vladimir Pištalo ovom prilikom položio je vence i knjige na mesto gde je nekada bila biblioteka, zajedno sa specijalnim izaslanikom Nemačke za zemlje Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom, ambasadorkom Nemačke Anke Konrad i državnim sekretarom ministarstva kulture Srbije Miodragom Ivanovićem.
Pištalo je podsetio da je nova Narodna biblioteka izgrađena na godišnjicu bombardovanja 6. aprila 1973, a tim povodom legendarni ministar kulture Francuske Andre Malro poklonio je rukopis knjige “Glava od opsidijana” uz propratno pismo u kojem je rekao: “Već u prvim časovima, bombardovan je grad bez objave rata. Uzeto je na desetine hiljada života, a sa njima i bibilioteka – temelj nacionalne kulture. U spomen ovog događaja, odlučio sam da poverim rukopis obnovljenoj biblioteci. U sudbini vaše biblioteke vidim sudbinu vašeg naroda u kojem su kultura i sloboda jedno.”
– To je postala tradicija naše biblioteke koja je podignuta u čast spaljene, ovde na Kosančićevom vencu. Ona nova je na naki način spomenik ovoj ovde. Neke od ugljenisanih knjiga možete i videti u našem holu. Znate, Mihail Bulgakov je napisao da rukopisi ne gore. Nažalost gore. Na ovom mestu je izgorelo pola miliona knjiga koje su odražavale iskustva na prostoru od Venecije do Konstantinopolja, nestalo je oko 1.500 rukopisnih knjiga od 12. do 17. veka, stare štampane knjige… U knjigama su bili pohranjeni sećanje i mašta! Ovde se desio zločin protiv sećanja i mašte, ali to ne sme biti zločin protiv nade. Ne možemo vratiti knjige, ali se ne možemo ni odreći sećanja. Verujemo u prevazilaženje traume kroz saradnju, verujemo u evropsku budućnost naše dece, verujemo u ono što je Abraham Linkoln nazvao “bolji anđeli naše prirode” – poručio je Pištalo.
Manuel Saracin je izrazio veliku zahvalnost što se kao nemački izaslanik nalazi baš na tom mestu, na lokalitetu gde je bombardovana bioblioteka.
– Počastvovan sam što mogu da na ovaj dan i na ovom mestu govorim. Pre 83 godine nemački avioni nadletali su biblioteku. Bombe su padale ubijajući civile, rušeći domove, uništivši temelj kulturnog nasleđa. U ovom razornom činu slepe agresije Luftvafe nije samo uništila zdanje NBS, već i trezor znanja i pismenosti, sa preko pola miliona knjiga, dragocene rukopise i dokumete, koji su svedeni na pepeo – kazao je Saracin dodajući da je to bio „napad na samu dušu naroda, na stubove srpskom identiteta, kulture i istorijskog pamćenja“.
Danas kad stojimo u senci ove tragične istorije, istakao je da želi da izrazi “najdublje pokajanje i tugu u ime Nemačke.”
– Nemačka nepokolebljivo priznaje težinu zločina počinjenog protiv Kraljevine Jugoslavije. Ne možemo iznova pisati prošlost, ali imamo dužnost da je priznamo sa iskrenošću i čovečno. Moramo priznati tamna poglavlja naše istorije i osigurati da naučene lekcije prošlosti ne budu zaboravljene – kazao je Saracin zaključujući da samo ako se sa hrabrošću suočimo sa prošlošću, možemo uspeti da napravimo budućnost zasnovanu na pravdi, pomirenju i obostranom razumevanju“:
– Ovo je neophodan korak kako bi se osiguralo da se slični zločini ne bi ponovili!
Bonus video: Bibliotekari u Zaječaru na genijalan način približavaju knjigu najmlađima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare