0
“Nakon što smo ih pročitali, znali smo da moramo da ih objavimo u knjizi“, saopštili su priređivači zbirke ranih priča Terija Pračeta, napisanih u vreme kada je autor serijala romana o Disksvetu bio tek mladi reporter, čije objavljivanje je najavljeno za jesen.
Poslednja zbirka ranih priča Terija Pračeta, nastalih krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, trebalo bi da bude objavljena u septembru, a mnoge od njih će se naći među koricama prvi put. Priče o koje će biti objedinjene u zbirci pod nazivom „Pećinko koji putuje kroz vreme“, sudeći po pisanju britanskog „Gardijana“, gde je jedna od priča i objavljena, veoma su šarolike i maštovite, u rasponu od putovanja na Mars u raketi na parni pogon, pa do velškog Bedvira, „najzgodnijeg od svih pastira“, koji pronalazi večno konačište kralja Artura.
Pračet se, nakon što je napustio školu sa 17 godina, zaposlio u novinama. U „Baks fri presu“, gde je radio kao reporter, zadatak mu je bio i da jednom nedeljno piše kolumnu za rubriku za decu, i najveći broj priča je nastao tada.
Sa 23 godine objavio je debi roman „Narod iz Tepiha“ (1971), a istovremeno je nastavio da piše i priče u štampi. Danas su te priče široj publici nepoznate, a primerci novina u kojima su objavljene na internetu dostižu cene od više stotina funti. Prva zbirka Pračetovih priča objavljena je pre šest godina, „Zmajevi u trošnom zamku“ („Dragons at Crumbling Castle“), a urednici Pračetovih knjiga za decu Rut Nouls i Tom Rolinson ispričali su da su se, kada su čuli od piščevog dugogodišnjeg agenta da ih postoji još, odmah bacili na njih.
„Nakon što smo ih pročitali, znali smo da moramo da ih objavimo u knjizi. Ispalo je da će neke od priča koje su prvo napisane biti objavljene u poslednjoj njegovoj knjizi. Toliko toga u tim pričama ukazuje vam na zametke ideja koje će se razviti u cele Pračetove romane i ima toliko humora u njima da jednostavno znamo da će ih deca voleti. To ove priče čini tako posebnim – i za decu su i za odrasle, i za decu koja bi da budu odrasli, i za odrasle koji bi da budu deca. Upravo su oni ti kojima bi Pračetove knjige trebalo da budu namenje“, naveli su Noulsova i Rolinson u zajedničkom saopštenju, a preneo je „Gardijan“.
I u tim pričama može se videti kako stavlja na probu svoju vrcavost po kojoj je poznat.
„Tako je to bilo u istoriji. Čim bi video mesto, morao si da ga osvojiš, i obično je Lamanš bio pun nanizanih brodova, naišlih da sebi priušte dobro osvajanje“, piše od u jednoj od priča u zbirci.
„Kad govorimo o Teriju, tu čovek nikad ne zna u svom tom obilju za šta pre da se odluči. Njegova neverovatna mašta ne poznaje granice. Imali smo još priča, sa svim onim u njima što će vremenom od knjiga Terija Pračeta stvoriti fenomen – humorom, satirom, avanturama i fantastičnim dešavanjima – i jednostavno nismo mogli čitaocima da uskratimo te dragulje i priliku da ih čitaju prvi ili poslednji put. To će baš mnogo značiti njegovim fanovima – kazao je britanskom listu Rob Vilkins, Pračetov nekadašnji pomoćnik, koji se sada stara o njegovoj zaostavštini.
Pračet je preminuo 2015. godine, ostavljajući iza sebe popularni serijal o Disksvetu, objavljen i u Srbiji, kao i „Dobra predskazanja“, knjigu koju je napisao „u četiri ruke“ sa Nilom Gejmenom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare