0
Nova biografija iz pera Pulicerom nagrađenih autora Marka Stivensa i Analin Svon donosi do sad nepoznata otkrića iz života jednog od najvećih britanskih slikara 20. veka Frensisa Bejkona, od njegovog poročnog života, problema koje je imao zbog homoseksualnosti, do "zaljubljenosti" u Majka Tajsona. Raskrinkava i mit o najvećoj ljubavi njegovog života, pilotu Piteru Lejsiju, koji je navodno bio nasilan prema umetniku...
Ratni heroj Bitke za Britaniju, ali istovremeno i sadista i psihopata koji je tukao ljubavnika Frensisa Bejkona, čak ga bacivši jednom kroz zatvoren prozor, zbog čega je slikar pretrpeo ozbiljne povrede… Tako je decenijama u javnosti opisivan Piter Lejsi, jedna od ključnih ličnosti u životu umetnika za koga je Margaret Tačer jednom rekla: „Taj Bejkon, što stvara one užasne slike…“
Međutim, opis Lejsija, kako se ispostavlja mnogo godina posle njegove, ali i umetnikove smrti, nije baš tačan. Tako bar „tvrdi“ nova knjiga „Francis Bacon: Revelations“ (Frensis Bejkon: Otkrića), koja će biti objavljena 21. januara.
Frensis Bejkon rođen je 1909. godine u Dablinu, ali je odrastao u Engleskoj. Svoje detinjstvo je često opisivao kao „komad leda“. Iako astmatičar, bio je odbacivan i fizički kažnjavan, čak bičevan od strane roditelja zbog svoje homoseksualnosti. Napušta dom sa 17 godina i obilazi Berlin, Pariz, a u Londonu, gde se skrasio, vrlo brzo se nameće u gej i intelektualnim krugovima.
Turobni motivi iz detinjstva redovno su „isplivavali“ na njegovim slikama. Na njegovim portretima osobe se, kao u astmatičara, sa razjapljenim ustima bore za vazduh. Bejkonove figure imaju izopačena i groteskna lica, i kao da su deformisane od silnih fizičkih nasrtaja.
Bejkonov život može se opisati jednom rečju- preterivanje. Kako u opijanju, konzumiranju droge, kocki, muškarcima… Preminuo je u Madridu 1992. godine kao jedan od najcenjenijih umetnika svoga doba.
Uprkos svemu imao je, kako tvrdi nova biografija, jedinu pravu ljubav. Bio je to taj „prokaženi čovek“ Piter Lejsi.
Mark Stivens i Analin Svon, autori nagrađeni Pulicerom, stoje iza nove biografije jednog od najvećih likovnih umetnika 20. veka. Članovi porodice, koji brinu o zaostavštini poznatog slikara, dali su im pristup ogromnoj arhivi, a za potrebe knjige intervjuisali su familije i prijatelje umetnika, ali i njegovih ljubavnika.
I tokom istraživanja otkrili su da Bejkon jeste bio čovek koji je život živeo do krajnjih granica, promiskuitetno, ali da je istovremeno žudeo za ljubavlju i prisnošću. Tome se približio jedino dok je bio sa Lejsijem, tvrde autori knjige.
'They adored each other': #book casts new light on #FrancisBacon's lover. #PeterLacy was not the sadistic fighter pilot and drunk he has been described as, authors Mark Stevens and Annalyn Swan say. https://t.co/ASNwNPAR14 pic.twitter.com/4I2x6JOWXZ
— MIX (@mixdevil66) January 9, 2021
„Lejsiju je dodeljivana uloga đavola u Bejkonovom životu, a opisivan je kao žustar borbeni pilot tokom Bitke za Britaniju, a u krevetu seksualno čudovište. U stvari, Lejsi nikada nije bio borbeni pilot i strasno je voleo Bejkona. Nasilan je bio samo kada bi previše popio, ali Bejkon ga je namerno provocirao“, pišu autori u knjizi.
Lejsi je, kako objašnjava Stivens za „Gardijan“, bio rezervisan čovek koji je obožavao Bejkona.
– Njihova veza nije bila neka kratka „sado-mazo“ avantura. Bila je to najvažnija veza u životima obojice. Nema sumnje da je Lejsi bio ljubav Frensisovog života, kako je to rekla Bejkonova sestra. Razgovarali smo sa dvojicom Lejsijevih nećaka, koji su zgroženi time kako se njihov rođak prikazuje u javnosti, kao sadista, alkoholičar, borbeni pilot… – kazao je Stivens.
Bejkon i Lejsi jesu imali „brutalan seks“, jer nisu bili tipovi koji vole da se maze, priznaje autor knjige, ali ističe da su obožavali jedan drugoga od samog početka sve do Lejsijeve smrti 1962. godine.
– I to je novo. Zajednički život je ponekad bio tegoban. I često bi se rastajali. Ali, nikada nisu preboleli jedan drugoga – reči su Stivensa, koji je zajedno sa Svonovom, inače suprugom 2005. godine potpisao biografiju umetnika Vilijama de Kuninga „De Kooning: An American Master“, koja je ovenčana Pulicerovom nagradom.
Biografija će upoznati čitaoce ne samo sa Lejsijem, već i drugim vezama slikara, koje je Bejkon ovaplotio na svojim platnima kao izmučene i izvrnute figure. I na mnogim od slika on je na jedinstven način prikazivao sav bol i usamljenost čovekove egzistencije. Tako je, primera radi, u triptihu iz 1962. godine „Studija za tri glave“, naslikanom nedugo nakon Lejsijeve smrti, dočarao sebe kao tugom pogođenog čoveka, između dva portreta svoga ljubavnika.
Bili su u vezi čitavu deceniju, tokom pedesetih godina prošlog veka. Autori su povukli paralele između dvojice muškaraca pokazujući da Bejkon nikada pre, niti posle, nije bio tako strasno zaljubljen u čoveka koji mu je blizak po godinama, kao i porodičnom bekgraundu. I jedan i drugi poticali su iz bogatih engleskih porodica, irskog porekla. Očevi obojice nisu mogli da se pomire sa njihovom homoseksualnošću.
February marks a rare UK public display for Portrait, 1962. This Catalogue Raisonné Focus looks at that elusive work, in which the sitter is Peter Lacy, a great love of #FrancisBacon's: https://t.co/OBSyoTkDAk pic.twitter.com/STC7QI1jYm
— Francis Bacon (@francisbacon) February 20, 2018
U biografiji autori otkrivaju da je, tokom Drugog svetskog rata, Lejsi bio avio-mehaničar, da bi potom postao pilot. Dakle, u borbenoj akciji nije učestvovao. Okušao se i na berzi, ali neuspešno. Voleo je džez, raskošan stil života, skupe automobile. A tri godine nakon završetka rata nasledio je ogromno bogatstvo od oca, berzanskog trgovca da bi ubrzo većinu novca izgubio u promašenoj investiciji.
– Nedugo pre smrti Lejsi je priznao svoju ljubav prema Bejkonu u pismu jednom strancu u Španiji, koje se čuva u Tejtu – ukazao je Stivens.
Reagujući na novu knjigu Beri Džul, slikarev prijatelj koji je još 2004. godine galeriji „Tejt“ poklonio oko 1.200 crteža iz Bejkonovog studija, „Gardijanu” je pokazao prethodno neobjavljenu fotografiju umetnika. Na toj fotografiji iz 1986, samo šest godina pre smrti , Frensis Bejkon drži u ruci slikarskom bojom umrljanu sliku Lejsija iz pedesetih godina, koju je sve vreme čuvao. Džul se prisetio da se to dogodilo nakon što je svetski prvak u boksu postao Majk Tajson, u koga je slikar bio „zaljubljen“.
– Frensis je postao potpuno opčinjen Tajsonom, tako ga je seksualno privlačio. Čak je skupljao fotografije boksera… To što je u pitanju nasilan sport nije mu nimalo smetalo. I pričali smo tako o „nasilju“ u seksu. Pitao sam ga da li je tačno da je Piter Lejsi bio tako nasilan, kako su ga mediji predstavljali. Ovako mi je odgovorio: „Ne, Piter nikada nije bio nasilan kakvi su bili neki muškarci, i kakvi su pretpostavljam bokseri… Ali, koji par, kada je dugo u vezi, ne počne nasilno da se svađa? U poređenju sa mnom Piter je bio prava maca“. I onda je usledila duga pauza, Frensis je spustio pogled i samo su mu suze krenule… I na kraju je upirući prst na Lejsija na fotografiji samo rekao: „Znaš, stvarno sam voleo tog čoveka“.
