Kako je govorila da je njena prtljaga, ono što sa sobom nosi i kako je kao narodna (ne)prijateljica podizala glas protiv rata i kako je bila baš ona, ta i posebna – tako nas je i napustila, kaže za Nova.rs reditelj Andrej Nosov povodom smrti spisateljice Dubravke Ugrešić, čije je delo “U raljama života” postavio na scenu beogradskog dramskog pozorišta.
Govorila je u nekom intervjuu da ima posebnu publiku, onu koju često može da zamisli i voli, da su to ljudi koji vole da čitaju baš njene knjige, podseća Nosov:
„Ja o takvim stvarima ne brinem, ja samo pišem, a povijest će dati odgovor“ – spada u samoutjehu skribomana. Gdje, dakle, naći uporište? Zaista ne znam. Sebe doživljavam kao osobu koja na obali okeana baca u vodu bocu s pismom, potpuno svjesna da nema puno nade da će ikada dobiti odgovor. Ali, ako odgovor stigne, moja je sreća neopisiva i kao da se ta sreća ne da baš ničim mjeriti. Takva situacija spašava život. Moj život prije svega.” (Danas, 18.10.2013)
– Danas je ta publika ostala bez svoje Dubravke, ali ne samo to – ostali smo bez hrabrog ženskog glasa, ostali smo bez one koja će postavljati neprijatna pitanja i (po)gađati u metu sve patrijarhalno ovdašnje. Nije se ona bunila samo onda kad su je oterali, ona se bunila i pre i posle, i terali su je isto tako. Bunila se i tamo gde je otišla i gde je oterana. “Uvek bih bila sa gubitnicima, sa zgaženima, sa onima što su manjina”, rekla je odgovarajući na neko pitanje o pobedama. O sebi, i svom angažmanu uvek je govorila britko i sa puno slikovitog, nije si pridavala veliki značaj – ističe Andrej Nosov i dodaje:
– Radili smo predstavu inspirisani njenom Šteficom Cvek, tragali smo za odgovorom gde se ona danas skriva. Iz tog ličnog ugla, pamtiću da je u tim razgovorima bila je blaga i puna očekivanja. Otišla je i sad nam ostaje to bogatstvo koje je ostavila iza sebe, nama toj njenoj publici koja je volela da čita baš njeno pismo.
Poznata hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić preminula je danas u Amsterdamu u 73. godini. Bila je cenjena i nagrađivana književnica i prva žena dobitnica Ninove i nagrade “Meša Selimović”, koju ćemo pamtiti po delima „Poza za prozu“, „Štefica Cvek u raljama života“, „Život je bajka“, „Forsiranje romana reke“, „Američki fikcionar“, „Kultura laži“, „Baba Jaga je snijela jaje“…
Bonus video: Iva Ilinčić – Uloga Štefice Cvek mi je najzahtevnija do sada