Povodom nedavno objavljenih rezultata Konkursa Ministarstva kulture za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture u Republici Srbiji u 2024. godini, Savez udruženja likovnih umetnika Jugoslavije SULUJ izražava žaljenje zbog izostanka podrške godišnjem programu Galerije SULUJ.
Galerija u ovoj godini obeležava trideset godina rada, podsećaju u saopštenju iz ovog udruženja, što je svrstava u red retkih prostora vizuelnih umetnosti u Beogradu koje vodi civilni sektor, a koji opstaje na umetničkoj mapi Beograda uprkos lošim materijalnim uslovima u kojima galerije i izlagački prostori danas rade.
Dodatno, u 2024. obeležavaju 125 godina Doma „Anker“, gde je sedište Galerije, u kojem je otvorena prva umetnička galerija još 20-ih godina prošlog veka u okviru delatnosti Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete – preteče Ministarstva kulture.
„Ovo je osma godina zaredom kako Ministarstvo kulture ne podržava rad Galerije SULUJ, uprkos značajnom interesovanju domaće i međunarodne umetničke scene za izlaganje (samo na poslednjem konkursu pristiglo je više od 100 prijava), te značajno unapređenom kvalitetu programa u poslednjim sezonama što potvrđuje porast broja posetilaca i publike pratećih programa. Među izlagačima u ovoj godini je veliki broj mladih u polju umetnosti (među kojima su Dunja Ćorlomanović, Aleksandar Rakezić, Nevena Ostojić, Konstantinos Petrović, Darija Gončarova, Sanja Ćopić, i drugi) kojima su izložbe izuzetno važne za afirmaciju profesionalnog rada, a koji će usled izostanka podrške iz javnih sredstava morati sami da obezbede produkcijske troškove, prevoz radova i dežurstvo tokom izložbe, ulagajući tako više nego što je očekivano, zarad opstanka umetničkog programa, a bez mogućnosti da dobiju ikakvu naknadu za svoj rad“, navodi se u saopštenju SULUJ.
Podsećaju da je u cilju održavanja kontinuiteta rada Galerije, a s pažnjom da se ne skrene u loše prakse komercijalizacije programa, SULUJ u poslednjim godinama rad zasnivao na volonterskom angažovanju malog broja ljudi, bez sredstava iz republičkog budžeta za realizaciju programa, naknade umetnicima koji izlažu ili osnovno održavanje prostora koji nije renoviran od kraja 90-ih.
„Za razliku od velikih organizacija kojima često idu sredstva iz javnog budžeta, dobra praksa kulturne poltike bi upravo trebalo da prepoznaje važnost podrške malih organizacija, koje nemaju pristup velikim međunarodnim fondovima upravo usled malih finansijskih kapaciteta“, ističu.
Podaci do kojih je ULUS došao opsežnim istraživanjem uslova rada galerija i izlagačkih prostora u Srbiji (2022) pokazuju da broj prostora za izlaganje savremene umetnosti u civilnom sektoru progresivno opada u poslednjim godinama, gde je u periodu od ranijeg, sličnog istraživanja Zaprokula (2014) ugašeno 10 takvih prostora.
„Izražena kratkovečnost organizacija u polju civilnog sektora može se objasniti prekarnim uslovima koji opterećuju rad u ovom sektoru, poput nepostojanja strukturalnog finansiranja, potplaćenost rada, izrazito teškog pronalaženja priuštivog prostora za rad – što su sve nažalost posledice kulturne politike države, bez izgleda da se na tu temu otvori dijalog“, zaključuju iz SULUJ.
Bonus video: NKSS i ULUS – NIsam u javnom interesu