Jedna od najdosadnijih i najbeživotnijih dodela Oskara ipak će ostati upamćena za sva vremena – kao noć u kojoj je prvi put u istoriji jedno ostvarenje na neengleskom jeziku osvojilo najvažnije priznanje večeri: za najbolji film godine. Kapitalistička satira "Parazit" Južnokorejca Bong Đun Hoa nagrađena je i Oskarom za međunarodni dugometražni film, originalni scenario i režiju.
Na osnovu raspodele odličja pre dodele Oskara, ratna drama „1917“ Sema Mendesa dočekala je veče kao suvereni favorit. Ukoliko i bude iznenađenja, desiće se u kategoriji za režiju, uveravali su nas analitičari, a ako „Parazit“ uzme nagradu za strani film, to će biti siguran pokazatelj da najbolji film ide u ruke nekom drugom. Jer, nijedno ostvarenje u istoriji nije nagrađeno i za strani i za najbolji film.
Zapravo, činjenica da je „Parazit“ to učinio zbunila je mnoge gledaoce koji nisu detaljnije upoznati sa pravilima. Oskari jesu nagrada koju dodeljuje američka Akademija za filmsku nauku i umetnost (AMPAS) i zato je najveći procenat nominovanih filmova na engleskom jeziku, ali najuglednija od tih nagrada – za najbolji film (best picture) – ujedno je i jedina u kojoj mogu da učestvuju svi članovi Akademije, bez obzira na državljanstvo. A poslednjih godina AMPAS se silno trudi da uvede raznolikost u svoje redove, te je naglo porastao broj poziva za članstvo filmskim poslenicima kojima engleski nije maternji jezik. Inače, članstvo se stiče ili automatski, osvajanjem nominacije, ili sponzorstvom dva postojeća člana iz onog sektora za koji se konkuriše. Procenjuje se da Akademija trenutno ima blizu 10.000 članova, to jest glasača za Oskare, otud i ovakav rezultat na ovogodišnjoj dodeli nagrada i otud istorijski trijumf „Parazita“ koji uopšte ne mora da bude izuzetak u budućnosti.
Dakle, teorijski, pravila nikada nisu sprečavala jedan strani film da bude nominovan za Oskara za najbolji film, niti da ga osvoji; barijera je postojala samo u glavama i s(a)vesti glasača. Ili se, prosto, do „Parazita“ nije pojavilo ostvarenje koje je toliko opčinilo većinu biračkog tela.
U 92 godine dugoj istoriji dodele do sada je 12 „stranih“ filmova uspevalo da se ušunja i među nominovane za najbolji film; sem „Parazita“, to su bili „Roma“ Meksikanca Alfonsa Kuarona (na španskom jeziku), „Ljubav“ Austrijanca Mihaela Hanekea (na francuskom), „Vavilon“ Meksikanca Alehandra Gonsalesa Injaritua (španski, arapski, japanski, francuski, ruski), „Pisma sa Ivo Džime“ Amerikanca Klinta Istvuda (japanski), „Pritajeni tigar skriveni zmaj“ Tajvanca Anga Lija (mandarinski), „Život je lep“ Italijana Roberta Beninjija (italijanski), „Poštar“ Britanca Majkla Radforda (italijanski i španski), „Krici i šaputanja“ Šveđanina Ingmara Bergmana (švedski), „Imigranti“ Šveđanina Jana Troela (švedski), „Z“ Grka Koste Gavrasa (francuski i ruski), „Velika iluzija“ Francuza Žana Renoara (francuski).
Francuski „Glumac“ (Artist) Mišela Azanavisijusa osvojio je Oskara za najbolji film 2011. ali je reč o nemom filmu sa jedinom izgovorenom rečenicom na engleskom jeziku, pa zvanično ne spada u ovu statistiku.
„Parazit“ je osvojio ukupno četiri odličja, najviše od svih filmova. Favorizovani „1917“ pobedio je u tri kategorije (fotografija, vizuelni efekti, miks zvuka), „Džoker“, „Le Man ’66“ i „Bilo jednom u Holivudu“ uzeli su po dva Oskara, dok je „Irac“ Martina Skorsezea ostao bez ijedne nagrade uprkos pozamašnom kreditu od deset nominacija.
Kako je veče odmicalo a „Parazit“ prvo uzeo Oskara za originalni scenario pa onda i za strani film, očekivalo se da je dobio sve što mu pripada i da će kajmak (režiju i film) da pokupe Mendes i njegova „1917“. I sam Bong Đun Ho bio je vidno zatečen kada je priredio prvo od dva velika iznenađenja večeri, dobijanjem Oskara i za režiju.
– Nakon nagrade za strani film mislio sam da sam za večeras završio i da mogu da se opustim – rekao je u šali, pre nego što će, iskreno i dečački zapanjeno, izraziti zahvalnost kolegama sa kojima je nominovan.
– Kada sam bio student režije, čuo sam jednu izreku koja mi se duboko urezala u srce: „najličnije je ujedno i najkreativnije“. Rekao ju je Martin Skorseze. Naš divni Skorseze – izjavio je Bong, na šta je cela sala ustala i uputila dirljive ovacije na račun američkog reditelja.
– Kventin Tarantino me je stavljao na svoje liste najboljih filmova čak i kada niko za mene nije čuo u SAD. Kventin je večeras ovde. Hvala ti. Volim te. Tod (Hejns) i Sem (Mendes), vi ste veliki reditelji kojima se divim. Ako mi Akademija dozvoli, uzeo bih sada jednu teksašku motornu testeru i isekao ovog Oskara na pet delova, da ga podelim sa svima. Nisam ni sanjao da mogu da pobedim. Piću do jutra – poručio je Bong.
(Zanimljivo da je deset Oskara za režiju u poslednjih 12 godina otišlo u ruke neameričkih reditelja).
Ali, nije još bilo vreme za opuštanje.
Kada je, na samom kraju ceremonije, Džejn Fonda pročitala „Parazit“ i kao pobednika u kategoriji najboljeg filma godine, Južnokorejci su bili vidno zapanjeni. No, pažljivom uhu nije promaklo da je cele večeri reakcija prisutnih na svaki pomen „Parazita“ bila frenetična i da se u sali „osećala nepodeljena ljubav prema ovom filmu“, kako je prokomentarisao jedan novinar te da su, kako se bližila završnica, mnogi prognostičari slutili su da je na pomolu veliko iznenađenje.
Bila je to značajna noć za Južnu Koreju koja je ove godine prvi put imala svog predstavnika na Oskaru, iako predstavlja jednu od najdinamičnijih lokalnih filmskih industrija, četvrtu po zaradi na blagajnama u svetu, ne računajući Severnu Ameriku.
– Želela bih da zahvalim našoj publici u Koreji, posetiocima bioskopa koji podržavaju domaći film i ne ustručavaju se da iznesu kritičko mišljenje… zbog toga se nikada nismo opuštali na lovorikama a naši reditelji i autori, pomagali su da nam da pomerimo granice. Bez vas, draga korejska publiko, ne bismo bili ovde – poručila je Miki Li, izvršna producentkinja „Parazita“ i potpredsednica „CJ Group“, jedne od poslovnih imperija u industriji zabave u Koreji.
Pre govora Lijeve desio se najspontaniji i najlepši trenutak večeri: posle zahvalnice producentkinje Kvak Sin-e, dok se Miki probijala do mikrofona, reditelj prenosa je već zamračio taj deo bine i svetlo uperio ka Džejn Fondi koja je trebalo svima da poželi laku noć. Međutim, franatični prvi redovi, u kojima su sedeli Šarliz Teron, Margo Robi i Tom Henks, počeli su da negoduju i da viču „pali, pali, pali“ (svetlo), odnosno „up, up, up“, sve dok iz režije nisu popustili i dozvolili pobednicima da nastave da pišu istoriju.
Glumačke nagrade su, za razliku od režije i filma, bile bez iznenađenja. Hoakin Finiks (Džoker) i Rene Zelveger (Džudi) trijumfovali su u kategoriji glavnih a Bred Pit (Bilo jednom u Holivudu) i Lora Dern (Priča o braku) u kategoriji epizodnih uloga.
Finiksov govor ući će u istoriju kao jedan od najsmislenijih.
– Prepun sam zahvalnosti. Ne osećam da sam iznad bilo koga od dragih nominovanih kolega ili bilo koga drugog u ovoj sobi, jer svi delimo istu ljubav, ljubav prema filmu. Taj vid izražavanja pružio mi je najneverovatniji život. Ne znam gde bih bio bez njega.
Ali, mislim da je najveći dar koji mi je pružio, kao i mnogima u ovoj industriji, prilika da iskoristim svoj glas u ime onih čiji se glas ne čuje. Razmišljao sam o nekim veoma potresnim problemima sa kojima se kolektivno suočavamo. Ponekad se osećamo ili smo prisiljeni da se osećamo kao da navijamo za različite stvari, ali ja tu vidim nešto zajedničko. Bilo da pričamo o polnoj neravnopravnosti ili rasizmu ili pravima za LGBT osobe ili starosedeoce ili životinje, svi mi pričamo o borbi protiv nepravde. Pričamo o borbi protiv uverenja da jedan narod, jedna rasa, jedan pol, jedna vrsta ima pravo da nekažnjeno dominira, iskorišćava i kontroliše drugog.
Mislim da smo postali veoma odsečeni od sveta prirode. Mnogi od nas su krivi za egocentrični pogled na svet, ubeđeni da smo centar univerzuma. Odlazimo u prirodu i pljačkamo njene resurse. Mislimo da imamo pravo da veštački oplodimo kravu i otmemo joj mladunče, iako su njeni zvuci očaja nepogrešivi. Onda joj uzimamo mleko namenjeno teletu i sipamo ga u svoju kafu i pahuljice.
Bojimo se ideje lične promene jer mislimo da moramo nešto da žrtvujemo, da se nečega odreknemo. Ali, ljudska bića su u svojoj najboljoj verziji, vrlo kreativna i domišljata i mogu da stvore, razviju i primene sisteme promene koji su dobrobit za sva živa bića i okolinu.
Čitavog života bio sam sebični nitkov. Ponekad sam bio okrutan i težak za saradnju i zahvalan sam što mi je toliko vas u ovoj sali dalo drugu priliku. Mislim da je to ono (što se desi) kada smo najbolja verzija sebe: podržavamo jedni druge. Ne kada isključujemo druge zbog grešaka iz prošlosti, već kada pomažemo jedni drugima u sazrevanju, kada jedni druge podučavamo i vodimo na putu iskupljenja.
Kada sam imao 17 godina moj brat (River) je napisao ovaj tekst. Rekao je, „Ponesi ljubav u sklonište i mir će vas slediti“.
Rene Zelveger osvojila je svog drugog Oskara za interpetaciju Džudi Garland početkom 1969, u vreme kada se legendarna glumica/pevačica borila sa zavisnošću, finansijskim problemima i karijerom na zalasku, tokom višenedeljnih nastupa u Londonu, nekoliko meseci pre smrti u 48. godini.
U svom osećajnom ali pomalo smetenom i predugom govoru, Rene je odala počast svim herojima, uključujući i svoje pretke, migrante, koji su „došli ovde i nisu imali ništa sem jedno drugo i veru u američki san“. Ona je istakla da bi Holivud trebalo da radi na zbližavanju ljudi.
– Poslednjih meseci, dok smo se svi zajedno, ljudi raznih generacija i društvenih slojeva, divili Džudi, bilo je jasno da nas naši heroji zbližavaju – rekla je Rene, pomnuvši potom Freda Rodžersa, Harijet Trubman i Džudi Garland – sve junake ovogodišnjih nominovanih filmova – kao i brojne druge, od Venus i Serene Vilijams, preko vatrogasaca, vojnika i policajaca do Boba Dilana, Nila Armstronga, Seli Rajd, Dolores Huerte…
Ona je podsetila i da Džudi Garland, koja je glumila od druge godine, nikada nije dobila Oskara i da je ovo trenutak da odamo počast njenom zaveštanju.
Bred Pit, čiji su vrcavi, samoironični i britki govori zahvalnosti privukli veliku pažnju tokom ove sezone nagrada, prvi put je bio otvoreno političan:
– Rekli su mi da imam samo 45 sekundi za govor, što je 45 sekundi više nego što je Senat dao Džonu Boltonu ove nedelje – prokomentarisao je Pit. Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, trebalo je da bude jedan od ključnih svedoka tokom procesa opoziva američkog predsednika Donalda Trampa, ali su republikanci odlučili da se Trampu sudi bez svedoka i na kraju su ga i oslobodili.
– Razmišljam da bi možda Kventin trebalo da snimi film o tome gde, na kraju, odrasli urade ispravnu stvar. Sve je ovo zbog Kventina Tarantina. Ti si original. Nema ti ravnog. Filmska industrija bila bi mnogo sušnije mesto bez tebe i dopada mi se narav koju si dao Klifu Butu. Traži najbolje u ljudima. Očekuj najgore, ali traži ono najbolje. Leo, leteo bih na krilima tvog uspeha svakog dana, ortak. Pogled je fantastičan… I želim da kažem, znate zašto svi ovo radimo. Mislim da je vreme da pokažemo malo ljubavi našim koordinatorima kaskadera i našim kaskaderskim timovima.
Slušajte, pomalo sam zatečen. Nisam od onih koji gledaju unazad, ali me je ovo nateralo. I setio sam se svojih roditelja koji su me vodili u drajv in da gledam Buča i Sandensa. I kada sam napunio kola i preselio se ovde. I kada su mi Džina i Ridli dali prvu veliku šansu, setio sam se svih divnih ljudi koje sam sreo na svom putu dovde, jednom u Holivudu, zar to nije tačo. Ovo je za moju decu koja boje sve što radim. Obožavam vas – poručio je Bred.
Lora Dern, koja je u ponedeljak punila 53 godine, rekla je da joj je ovo najbolji rođendanski poklon. Nakon zahvalnosti reditelju „Priče o braku“, Noi Baumbaku, na njegovoj viziji i magiji i tome što je snimio film o „ljubavi i premošćavanju razlika radi očuvanja porodice i doma“, ona je zahvalila i svojim stvarnim herojima.
– Neki kažu da nikada ne upoznaš svoje heroje. Ja kažem, ako si stvarno blagosloven, oni ti dođu u liku roditelja. Delim ovu nagradu sa svojim glumačkim herojima, svojim legendama, Dajan Led i Brusom Dernom.
Još nekoliko pobeda sa 92. dodele biće naročito upamćeno. Novozelandski autor Taika Vaititi, dobitnik Oskara za adaptirani scenario za „Jojo Rabbit“, prvi je Maor koji je uzeo zlatnu statuu.
– Ovu nagradu posvećujem svoj deci iz plemenâ starosedelaca širom sveta koji žele da se bave umetnošću i igrom i pisanjem priča… mi smo originalni pripovedači i za nas ovde ima mesta – poručio je Vaititi i potom podsetio:
– Večeras smo se okupili na zemlji praotaca iz plemenâ Tongva, Tataviam i Čumaš. Odajemo im priznanje kao prvim ljudima na ovoj zemlji na kojoj živi i radi filmska zajednica.
Islanđanka Hildur Gudnadotir (37) prva je žena nagrađena za originalnu muziku za dramu, za „Džokera“.
– Sve devojčice, žene, majke, ćerke, koje čuju muziku kako u njima ključa, molim vas, progovorite. Moramo da čujemo vaše glasove – rekla je ova čelistkinja.
Rejčel Portman (Ema) i En Dadli (Do gole kože) su prethodno osvajale Oskare za originalnu muziku u mjuziklu/komediji, dok su kompozitorske nagrade bile podeljene na komediju i dramu (1996-2000). To rascepa je došlo nakon što su „Diznijevi“ crtaći pobeđivali za originalnu muziku šest godina zaredom (1990-1995), kako bi se proširio raspon kandidata, ali promena nije naišla na veliko odobravanje pa je sve vraćeno na staro pre 20 godina.
Muzika je imala veliku ulogu i na ovogodišnjoj dodeli, mada nije popravila raspoloženje.
Od pet nominovanih pesama barem tri su prošle nezapaženo, tinejdž senzacija Bili Ajliš je uz segment In memoriam otpevala jedva slušljivu verziju „Yesterday“ („ovako zvuči mikrofon koji se vuče po šmirgli“, glasio je jedan od komentara) a onda se, niotkuda, pojavio i Eminem da uživo izvede „Lose Yourself“, pesmu nagrađenu Oskarom pre 18 godina. Pri tom, Eminem nije prisustvao tadašnjoj dodeli. Čudan izbor da, u godini kada je kritikuju za rasizam i isključenost, Akademija pozove belog repera koji peva homofobične stihove.
Da stvar bude još besmislenija, pre Eminemovog nastupa Lin-Manuel Miranda najavio je segment o tome kako je muzika važna za film, a Lin-Manuela Mirandu najavio je drugi glumac, Enoni Ramos. Ovih duplih najava bilo je nekoliko na dodeli, pa bi Akademija mogla da razmisli da ipak vrati voditelja kome bi to bio zadatak.
Prošle godine takođe nije bilo voditelja ali je sve nekako bolje klizilo. Novi producenti pokušali su da ponove tu fromulu: uvod u vidu muzičko-plesne tačke i duhoviti monolog „nevoditelja“, ali ona ovoga puta nije proradila. Za razliku od prošlogodišnjeg otvaranja Adama Lambera miksom hitova benda „Queen“, Žanel Mone je priredila zbrkanu, haotičnu verziju svoje pesme „Come Alive“ prilagođenu dodeli Oskara, kako nominovanim filmovima tako i svima onima koji su izostavljeni, uz ne baš uspeo pokušaj interakcije sa publikom, dok su igrači bili obučeni u kostime ostvarenja nominovanih u ovoj kategoriji.
Potom su bivši voditelji, Stiv Martin i Kris Rok, izveli kratak uvodni monolog sa polovičnim uspehom, uglavnom se ostrvivši na Džefa Bezosa, izvršnog direktora „Amazona“ i njegov privatni život.
Lepa promena je bila ta što su sve glumačke nominacije emitovane u jednoj video-montaži po kategoriji i što se orkestar trudio da pobednike ne „tera“ sa bine muzikom, bez obzira na trajanje govora.
Sve u svemu, utisak je da su simpatični Bong Đun Ho i „parazit“ doprineli daleko boljem utisku nego što je 92. dodela Oskara zaslužila.
92. Oskar – svi nagrađeni
Najbolji film
Parazit
(Parasite/ Gisaengchung)
Režija
Bong Đun Ho
(Parazit)
Glavna glumica
Rene Zelveger
(Džudi)
Glavni glumac
Hoakin Finiks
(Džoker)
Sporedna glumica
Lora Dern
(Priča o braku)
Sporedni glumac
Bred Pit
(Bilo jednom u Holivudu)
Međunarodni dugometražni film
Parazit (J. Koreja)
Adaptirani scenario
Jojo Rabbit
(Taika Vaititi)
Originalni scenario
Parazit
(Bong Đun Ho i Đin Von Han)
Dokumentarni dugometražni
American Factory
(Stiven Bognar, Džulija i Džef Rajert)
Animirani dugometražni
Priča o igračkama 4
Fotografija
1917.
(Rodžer Dikins)
Montaža
Le Man ’66.
(Majkl Mekasker, Endru Baklend)
Scenografija
Bilo jednom u Holivudu
(Barbara Ling, Nensi Hej)
Kostim
Male žene
(Žaklin Duran)
Šminka i frizura
One su bombe
(Kazu Hiro, En Morgan i Vivijan Bejker)
Originalna muzika
Džoker
(Hildur Gudnadotir)
Originalna pesma
I’m Gonna Love Me Again (Rocketman)
Muzika: Elton Džon
Tekst: Berni Topin
Vizuelni efekti
1917.
(Gijom Rošron, Greg Batler, Dominik Tui)
Miks zvuka
1917.
(Mark Tejlor, Stjuart Vilson)
Montaža zvuka
Le Man ’66.
(Donald Silvester)
Animirani kratkometražni
Hair Love
(Metju A. Čeri, Karen Rupert Toliver)
Igrani kratkometražni
The Neighbours Window
(Maršal Kari)
Dokumentarni kratkometražni
Learning to Skateboard in a Warzone (If You’re a Girl)
Kerol Disinger, Elena Andreičeva