0
Nakon 28 godina, sinoć je, u okviru pratećeg programa 36. Filmskog festivala Herceg Novi održana svečana premijera poslednjeg filma jednog od najvećih reditelja u istoriji crnogorske kinematografije “Živko Nikolić – Nedosanjani san”, u režiji Senada Šahmanovića.
Omaž jednom od najvažnijih sineasta ovdašnje kinematografije, zasniva se na epizodi njegove antologijske serije “Oriđinali” iz 1995., zamišljene kao TV film koji je počeo da snima u produkciji RTV Crne Gore, i novom, nedavno snimljenom materijalu. Živko je snimio oko šezdeset odsto materijala za taj televizijski film, deo materijala se u brojnim seljenjima i presnimavanjima izgubio, pa je bilo važno sve sastaviti, rekonstruisati i nakon toga krenuti u dalji istraživački rad, kazao je ranije Šahmanović.
– Obavljeni su razgovori sa najbližim saradnicima, analizirane knjige snimanja, napravljen plan i strategija, pa smo krenuli u realizaciju. Nakon nekog vremena materijal je počeo da dobija svoj oblik, ali ga nije bilo dovoljno za igrani film, pa je odlučeno da se ide u pravcu ideje pravljenja filma o filmu. Posle dve godine rada, film “Živko Nikolić – Nedosanjani san” izlazi pred publiku u gradu u kojem se on školovao, i gde je završio čuvenu hercegnovsku Umjetničku školu.
Kroz film publiku vodi Živkov sin Petar, koji je otkrio više detalja o njegovom odnosu sa ocem, njihovim razgovorima, snovima, željama, sanjanim turbulentih 90. godina.
– Ja sam prvi put sada gledao film u celosti i moja percepcija je da je prijem filma bio izuzetno emotivan. Ono što nisam imao i što mi je falilo to je da osećam dosluh Živkovog duha i njegove publike, i to je za mene najveća satisfakcija što je bila puna sala. Što sam vidio da je publika reagovala, da je delila tu emociju, i da je mislila zajedno sa Živkom, to je neponovljiv doživljaj.
Petar kaže da je zbog dugog vremena dobar deo materijala izgubljen i da se onaj narativ nije mogao pratiti.
– Onda se producent opredijelio za ovu dokumentarnu varijantu, da mi ne domišljamo, dorežiravamo Živkovo, nego da to Živkovo bude inkorporirano u ovaj film i da budu jasno podeljeni ti delovi. Tako da publika može da dosanja Živkov san, i da vidi kakve su reakcije bile svih tih ljudi i kako oni izgledaju posle 30 godina.
– Divno je bilo videti posle 30 godina Živkove kadrove, tu neverovatnu igru svetlosti, senki, portreta koje radi. Ali nas to i podseća, ono što sam ja uvek ponavljao, kolika je tuga i nesreća što taj čovek 12 godina nije snimao filmove – smatra Živkov sin.
Film je snimljen po scenariju Dragana Koprivice, a u glumačkoj ekipi su Dijana Marojević, Svetlana Cemin, Mirko Vlahović, Milutin Karadžić, Dubravka Drakić, Ivana Mrvaljević, Jelena Mila, Bojana Kovačević, Marina Bukvički, Vesna Vujošević, kao i Ljiljana Kontić, Dragomir Felba, Vera Crvenčanin Kulenović.
Film je sniman u Nikšiću, Podgorici, Beogradu i Njujorku i važno je pogledati ga, naročito zbog novih generacija, jer je Živko Nikolić, nažalost postao shvaćen i poštovan tek kada je napustio ovaj svet, što je još jedan od tipičnih crnogorskih usuda. Živko Nikolić je preminuo 17. avgusta 2001. godine.
Bonus video: „Čuvari formule“ u Sarajevu