2
Ne bih da zvučim pretenciozno ali jednostavno nemam drugu i precizniju reč od te da je to gospodski grad, kaže za Nova.rs umetnička direktorka u Narodnom pozorištu Subotica, rediteljka Olja Đorđević, s kojom razgovaramo povodom večerašnje (19) premijere njene nove predstave na drugom kraju Srbije - u Leskovcu.
– Predstava “Sećanje vode“ Šile Stivenson je topla priča proistekla iz iskustva same autorke, istina izbija iz nje i mislim da će se svi koji budu gledali ovaj komad da se identifikuju sa njom – priča Olja Đorđević uoči premijere u Narodnom pozorištu Leskovac.
Reč je o komadu koji je prvo izveden u pozorištu Hempsted u Londonu, a do 1999. je stigao i do čuvenog Vest Enda. Naredne godine je ovenčan prestižnom nagradom “Lorens Olivije” za najbolju komediju i od tada se izvodi u čitavom svetu.
– On se vodi kao komedija, ali retko ko bi ga tako okarakterisao po sadržaju pošto je priča o sestrama koje se posle smrti majke nalaze u svom domu u kojem su provele detinjstvo. Ima i smešnih i gorkih i dirljivih situacija, sve ono što je život. Ja bih je nazvala dramom s elementima komedije – objašnjava naša sagovornica koja dugi niz godina radi na poziciji umetničkog direktora Subotičkog pozorišta.
Rođena je i odrasla u Beogradu. Četvrti razred srednje škole završila je na Jefferson Performing Arts High School u Portlandu, Oregon. Diplomirala je na odseku za multimedijalnu režiju u klasi prof. Bora Draškovića, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Radila je u organizacionim timovima festivala BITEF, Sterijino pozorje i Radost Evrope. Od 2006. je direktor Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici.
Režirala je brojne predstave među kojima su i “Momci iz benda“ Marta Kroulija, “Pravo na Rusa“ Uglješe Šajtinca, “Bombardovali smo Nju Hejven“ Džozefa Helera, Fejdoovu „Buba u uhu“, „Apartman“ i „Glasine“ Nila Sajmona, „Iza Kulisa“ Majkla Frejna, „Mračna komediju“ Petera Šefera, Simovićeva „Hasanaginica“, Šekspirova dela „Otelo“, „Mnogo buke ni oko čega“, „Ukroćena goropad“, Nušićeve komedije „Ožalošćena porodica“ i „Sumnjivo lice“ koja je nagrađena za najbolju režiju na festivalu „Mostarska liska“…
Komad „Terapija“ Durang/Đorđević dobitnik je specijalne Sterijine nagrada za predstavu u celini, “Skraćena istorija Srbije“, autorski projekat Obradović/Pelević osvojila je nagradu “Miodrag Petrović – Čkalja“ i statuetu „Jovanča Micić“ za najbolju predstavu po glasovima publike, specijalnu diplomu dnevnog lista „Politika“ i specijalnu nagradu „za kolektivnu igru“. A komad “Dok te ja hranim i oblačim“ – autorski projekat Danice Nikolić Nikolić poneo je statuetu Ćuran za najbolju režiju na Danima komedije u Jagodini, a „Tenor na zajam“ Kena Ludviga na istom festivalu dobio je statuetu „Jovanča Micić“ za najbolju predstavu.
– Prvi put radim u Leskovcu, i ne mogu da opišem koliko me je obradovao poziv za saradnju. Malo sam radila na jugu Srbije, osim u pozorištu u Nišu. Leskovačko pozorište je jedan lep, mali teatar u kojem rade posvećeni ljudi i zato imaju divne rezultate – kaže Đorđević.
A to je, da podsetimo, trijumf na prošlogodišnjem Festivalu profesionalnih pozorišta “Joakim Vujić“ koji je održan u Vranju, kada su sa predstavom “Svici“ Tene Štivičić osvojili nagrade žirija za najbolju dramsku predstavu u celini, režiju, kostim, kao i ravnopravne glumačke nagrade koje su dobili Bojan Veljović, Nataša Stanković, Petra Dimitrijević u tom komadu, plus Marina Perić Stojanović za ulogu u predstavi “Ženidba i udadba“.
– To sve ide od glave, i od dobrog ansambla a ovde je i dobra uprava i sjajan ansambl koji sve hoće i sve može. Imate puno mesta gde mogu mnogo a nedostaje taj pokretač. U Leskovačkom pozorištu ništa ne nedostaje, u to sam se uverila – rekla je rediteljka.
Olja Đorđević danas sebe vidi kao Vojvođanku mada, kako kaže, pokriva celu zemlju.
– Otac mi je Nišlija, tako da sam u tom gradu mnogo vremena provela u pozorištu, odrasla sam u Beogradu, a poslom sam vezana prvenstveno za Suboticu, Novi Sad i Sombor, gde sam najviše radila i svuda se osećam kao kod kuće.
Odmah posle premijere u Leskovcu juri u Suboticu na generalnu probu komada “Kus petlić“ Ace Popovića, čije je prvo izvođenje zakazano za 19. april.
– Reditelj je Milan Nešković za kojeg već svi govorimo da je ekspert za Acu Popovića. Nakon odgledane probe mogu da kažem da je predstava odlična i mnogo očekujemo od nje.
Za svoju matičnu kuću Olja Đorđević kaže da se posebno ponose mladim ansamblom.
– Naša je praksa da organizujemo audicije i tako se trudimo da damo šansu mladim ljudima da krenu u svoju karijeru. Mislim na sve, autore, reditelje, dramaturge, ali pre svega tu priliku imaju glumci.
Ono što još smatra izuzetnim uspehom Narodnog pozorišta u Subotici jeste predstava “Radnička hronika“ po tekstu Petra Mihajlovića u dramaturgiji Slobe Obradovića i režiji Veljka Mićunovića.
– Sa njom smo uspeli da odemo i na Sterijino pozorje, jedan od retkih festivala koji je uspeo da se održi i to nam je mnogo značilo. To je predstava, koja je obeležila prethodnih godinu i po dana gde smo se izborili da imamo privid normalnog života u ovoj nenormlanoj situaciji. I baš nam je kao nikad bio važan taj odlazak na Sterijino pozorje jer su mnogi festivali otkazani, odloženi, i sam opstanak pozorišta je doveden u pitanje. Zato je svaka predstava koju sam gledala u proteklih godinu dana ostavila snažan utisak jer je čudo da se uopšte desila. Mnoge kolege po svetu ne rade, nama to nekako polazi za rukom, i baš osećam duboku zahvalnost što je to tako – objašnjava Olja Đorđević.
Na našu kostataciju da je bilo pravo malo čudo kada su teatri zatvarali svoja vrata pred naletom korone, pozorišta u Subotici su odolevala, predstave su bile i radnim danima, često rasprodate, čak je održan i Desiré Central Station Festival, rediteljka odgovara da je to sve normalno kada je u pitanju ovaj grad jer je to mesto sa tradicijom.
– Ne bih da zvučim pretenciozno ali jednostavno nemam drugu precizniju reč od te da je to gospodski grad. Od te secesije i okruženja, takav je doživljaj čim kročite u njega, a publika je negovana godinama od svih koji su na tom mestu radili mnogo pre mene. Subotičani su ljudi koji generalno vole kulturu i svoje pozorište i stvarno mi je zadovoljstvo da radim u takvoj sredini.
O novim planovi ne želi unapre da priča jer se stalno nešto pomera, otkazuje, odlaže. Sada je posvećena premijeri „Sećanje vode“ koja će biti prvo pojavljivanje pred publikom posle duže pauze u Leskovačkom pozorištu.
Pored rediteljke Olje Đorđević, autorski tim čine scenograf Damjan Paranosić, kostimograf Sava Stefanović i dizajner svetla Radomir Stamenković. Uloge tumače Maja Janković, Suzana Grujić, Petra Dimitrijević, Tanja Krčmarik, Dragan Boža Marjanović i Filip Radivojević.
Premijera je rasprodata, a prva repriza je u subotu 17. aprila.
