0
Kulturni dnevnik Prvog programa RTS, ovih dana zaokružuje desetogodišnji bilans svog hvale vrednog truda, da iz večeri u veče stimuliše našu osetljivost kao gledalaca za ono najtrajnije i najplemenitije u umetničkom stvaralaštvu i kulturnim dostignućima naše sredine, regiona, Evrope i sveta. Bilo da je reč o izuzetnim koncertima, pozorišnim predstavama, izložbama, promocijama knjiga, operi i baletu, ili o gostima koji su upravo tog trenutka u fokusu zbog nekog svog upečatljivog profesionalnog poduhvata – Kulturni dnevnik nalazi se uvek na licu mesta, a izabrani gosti rado se odazivaju pozivu da u njemu govore. Olivera Milošević, odgovorna urednica Redakcije za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programs RTS, objašnjava nam na koji način se Kulturni dnevnik gradio u proteklih deset godina i na koje vrednosti je postojano skretao pažnju svog sve šireg i mlađeg auditorijuma.
Kako pamtite vreme od pre 10 godina, kada je pokrenut jedinstveni format Kulturnog dnevnika? Da li je on nastao na osnovu nekih već poznatih emisija takve vrste na uglednim svetskim TV servisima, ili je reč o originalnoj tvorevini Radio-televizije Srbije?
– Kulturni dnevnik je originalna tvorevina Redakcije za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa Radio televizije Srbije. Ideja o pokretanju Kulturnog dnevnika je u našoj redakciji tinjala godinama. U etar je krenuo tek na inicijativu Nikole Mirkova, za vreme njegovog kratkog mandata vršioca dužnosti Generalnog direktora RTS. Mirjana Bjelogrlić, tada odgovorna urednica, nas nekoliko urednika i voditelja, reditelj Boris Miljković – tada kreativni direktor – i njegov tim, pripremali smo sadržaj i formu emisije. Bilo je uzbudljivo i inspirativno. Probali smo, kao u pozorištu, dva puta dnevno u Studiju 11, pisali, snimali, montirali, motivisali kolege iz redakcije da nam se pridruže. Imali smo osećaj da radimo nešto vredno i važno ne samo za Redakciju za kulturu i umetnost i Kulturno-umetnički program, već i za RTS, ali i za čitav medijski prostor u Srbiji i regionu, u kojem je tako malo kulture i umetnosti. I, bili smo u pravu: Kulturni dnevnik je veoma brzo stekao ugled, veliku gledanost, naklonost publike i postao brend koji traje evo već čitavu deceniju.
Da li je bilo teško započeti sa ovako ambicioznim projektom, koji se emituje iz večeri u veče svakog radnog dana? Sa kojim problemima se suočavala ekipa Kulturnog dnevnika na samom startu? Na koji način je uspevala da ih prevaziđe?
– Kada iza ideje stoji podrška u kući i kada je svima do te ideje stalo – nije teško. Posebno kada u Redakciji imate iskusne urednike i novinare sa odličnim izvorima informacija i sjajnim kontaktima. Oni su poneli sav teret koji takav format podrazumeva i zaslužuju sve pohvale za posvećenost i istrajnost. Priprema i emitovanje Kulturnog dnevnika podrazumeva svakodnevnu besprekornu organizaciju – planiranje, kontakte, istraživanja, snimanja, pisanja, montaže… Zahvaljujući dobroj organizaciji, nismo imali probleme koji su za pamćenje, prevazilazimo ih u hodu.
Nakon svih ovih godina, danas možemo sasvim jasno da uvidimo sve blagodeti postojanja ovakve vrste emisije – i u svom informativnom, ali i u onom mnogo dalekosežnijem smislu širenja poruke o važnosti prisustva kulture i umetnosti u jednoj zajednici i svetu oko nje. Šta smatrate najznačajnijim dostignućem Kulturnog dnevnika, a šta njegovom permanentnom misijom?
– Upravo to što ste rekli smatram našim najznačajnijim dostignućem – širenje poruke o značaju kulture i umetnosti u društvu. Kulturni dnevnik je tâ svima tako neophodna dnevna doza kulture i umetnosti. Jedan od naših slogana na početku bio je: „Kulturno završite dan, gledajte Kulturni dnevnik!“. I zaista je privilegija da vam se – nakon svih tih programa koji su slični na svim televizijama – sa ekrana na kraju dana obrati Zubin Mehta koji te večeri diriguje Beogradskom filharmonijom, Dragan Mićanović kao Sirano u istoimenoj predstavi, Mrđan Bajić sa izložbe u Muzeju savremene umetnosti, Sloboda Mićalović sa gostovanja iz Barselone, naši dopisnici sa događajima iz Niša i Šapca, ali i iz Rima i Beča. U tome, nažalost, nemamo konkurenciju. Zato Kulturni dnevnik ima gledanost. Njegova permanentna misija je u tome što, sa jedne strane, informiše publiku koju interesuju ovakvi sadržaji – a pokazalo se da ih nije malo – i što verovatno nekim mladim ljudima otvara prozore ka svetu kulture i umetnosti. To je onda prava misija, kada neko dete iz Beograda, Vladičinog Hana, Sente ili Donjeg Milanovca poželi da vidi neku izložbu, pročita knjigu, ode na koncert ili u pozorište i zainteresuje se za kulturu i umetnost.
Koja izdanja Kulturnog dnevnika iz decenije za nama pamtite kao izuzetna? Sećate li se neke neobične situacije, neke srećne okolnosti koja je dovela do neočekivanog gostovanja, izvrsnog priloga, možete li možda da sa nama podelite i neku anegdotu?
– Kulturni dnevnik prati aktuelne događaje i ličnosti iz sveta kulture i umetnosti. Kada su oni ekskluzivni i izuzetni i naš Dnevnik je takav. Od događaja zavisi sadržaj Kulturnog dnevnika. Ima dana krcatih izuzetnim događajima kada je baš teško napraviti izbor, a ima i dana kada je malo događaja. Tada smišljamo teme, podsećamo na značajne ličnosti, knjige, filmove. Radujemo se rubrikama iz sveta koje do nas stižu posredstvom evrovizijske razmene i zahvaljujući našim dopisnicama iz Rima i Beča, ali i kada neko iz redakcije prati naše umetnike na nastupima u svetu.
Ono što od osnivanja nastojimo jeste da to ne bude površno i „kopi-pejst“ novinarstvo, već promišljeno, sa znanjem i razumevanjem događaja o kojima govorimo. Volela bih da vratimo rubriku Reč kritike koju smo nekada imali za svaku umetničku oblast, pa da i tako sagledavamo događaje o kojima govorimo. Ali, kritičara je sve manje i nije lako motivisati ih da redovno prate događaje i pišu kritike.
Iskorake pravimo i pravićemo ih u vidu specijalnih izdanja Kulturnog dnevnika, posvećenih temama, ličnostima i događajima koji to zaslužuju. Tako smo na inicijativu koleginice Snežane Stamenković, koja je urednica Kulturnog dnevnika, umesto godišnje retrospektive u januaru, realizovali deset Kulturnih dnevnika i imali desetogodišnju retrospektivu događaja u kulturi, a samim tim i našeg rada. I to je bilo inspirativno i impresivno – koliko toga za ovih deset godina!
Ko su gledaoci Kulturnog dnevnika? Pripadaju li oni nekom određenom uzrastu, senzibilitetu, obrazovnom profilu, ili su generacijski i po svojim zanimanjima u stvari veoma različiti?
– Statistika kaže da Kulturni dnevnik u proseku ima oko 220.000 gledalaca dnevno, da je njihova prosečna starost 51 godina, da su visokoobrazovani i po svojim zanimanjima različiti. Ali, i da nas mlađa populacija prati na društvenim mrežama, preko youtube kanala i RTS Planete.
A kako umetnici i ljudi iz kulture vide postojanje Kulturnog dnevnika, kao polja komunikacije između njihovih ostvarenja i najšire javnosti? Raduju li se ovakvoj vrsti medijskog oslonca?
Umetnici se raduju svakom Kulturnom dnevniku, jer je to jedinih petnaestak minuta posvećenih njihovim ostvarenjima i njihovom radu. Mi jesmo njihov medijski oslonac i podrška. Nastojimo da sve što je u toj oblasti vredno nađe prostor u našoj emisiji. Veoma smo strogi u izboru gostiju. Od samog početka postavili smo uslov da to budu izuzetne ličnosti, uvek sa dobrim povodom. Svi koji nešto znače u svetu kulture i umetnosti, u ovih deset godina imali su priliku da budu gosti Kulturnog dnevnika. Mislim da je svima čast kada ih pozovemo, kao što je nama čast da u emisiji imamo takve ličnosti. Često kažu da su kod nas gostovanja kratka i slatka i neretko su u čudu šta sve mogu da kažu u tih 5 do 7 minuta posvećenih gostu.
Konačno, da li je u poslednjih deset godina kultura konačno postala cool, možda i ponajviše zahvaljujući delovanju Kulturnog dnevnika? Kako vidite njenu budućnost?
Ne znam da li je zahvaljujući Kulturnom dnevniku kultura konačno postala cool. Laskalo bi nam ako je tako. Ali je sigurno da je – zahvaljujući njemu – postala dostupnija široj publici, koju svako veče informišemo o tome šta je cool u važnoj oblasti ljudskog delovanja.
Bonus video: Film o počecima rejva i klabinga u Srbiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare