0
Možda smo postali razmaženi i prezasićeni, pa nam je teško (ili nas, čak, to uopšte ni ne zanima) da priznamo da smo pogledali veličanstven film kada nam se to desi. Da, "veličanstven film", dobro ste pročitali.
Siguran sam da se moja i vaša definicija „veličanstvenog filma“ razlikuju, ali verujem da i vi mislite da nešto tako mora da se dobrano zasluži. Treći deo „neke tamo“ Marvelove franšize svakako ne deluje kao mesto i prilika za to, ali možda je baš taj, iznenađujući momenat, ono što dodatno doprinosi ovakvom utisku.
„Guardians of the Galaxy“ ili „Čuvari galaksije“ su pomalo atipičan deo „Marvelovog sveta“ koji je pre skoro deset godina kada se pojavio proturio humor i zabavu kao formulu koja može da unapredi pomalo spečeni, preozbiljni i preterano akcioni svet superherojskih filmova u kojima su nadmetanje u „efektima“, „blokbaster sekvencama“ i ekscentričnosti negativca bili centralni tereni po kojima se merila njihova originalnost i kvalitet. „Čuvari“ su doneli opuštenost, prijateljstvo, humor i to pre svega- šale na sopstveni račun. Superheroji u ovoj ekipi više nisu bili drvenasti, bondovski besprekorno muški i, što je najvažnije- emocionalno distancirani.
„Čuvari“ su osećali život i avanturu kroz koju prolaze, njihovo uzbuđenje istom bivalo je naše, a u tom procesu oni su grešili, ispadali glupi, naivni, sebični… I sve to pre nego što smo prihvatili da našu galaksiju čuvaju: jedan polu-depresivni Zemljanin Quill, jedan rakun Rocket, jedno erm… drvo (koje iskuljučivo i samo izgovara „Ja sam Groot“), jedan rmpalija sumnjivog IQ-a Drax The Destroyer i par pridruženih „ženskolikih“ bića- Mantis, Nebula i Gamora. I to je samo uži krug. U širem imamo i rusku ženku Cosmo modelovanu prema čuvenoj Lajki, koja je 1957. poslata u svemir (ili je to ona sama?…).
Na sve to (moram da napomenem, za slučaj da niste naslutili i prihvatili magiju „drugačijosti“ „Čuvara“), trećim delom njihov, de facto, tvorac James Gunn završava ne samo „svoju“ priču o „Čuvarima“, već i ostanak u „Marvelom svetu“ (prelazi u „DC“). I baš kao što Quill, njegov alter-ego u ovoj postavci, na kraju ovog filma napušta Čuvare (eto neplaniranog spojlera!), tako se i Gunn oprašta s junacima koje je oživeo.
Ali njegov odlazak je, kako to i dolikuje superherojima, u senci jedne druge priče. One o rakunu. Koji je glavni junak ovog filma. Iako njegov najveći deo provodi u komi čekajući na spasonosni lek. Ali Gunn radnju usmerenu na potragu za njegovim lekom fantastično miksuje sa skoro mazohističkim prizorima toga kako je jedan rakun postao „Raketa“ i dok nas tera da strahujemo da li će preživeti, on nam krcka srce skoro grotesknim scenama muka kroz koje je prošao izložen eksperimentisanju zlog naučnika posprdnog imena „High Evolutionary“.
Na ovaj način treći „voljum“ „Čuvara“ iz kemp i treš rok opere, zahvaljujući dominatnom saundtraku (tmurnih) devedesetih, postaje neobično emocionalna herojska opera unutar koje je na više nivoa protresena bitnost i smisao prijateljstva, a kroz sve to provlači se odluka jednog čoveka (Quilla i Gunna) da „ovakvu ekipu“ napusti, „konačno odraste“ i souči se sa svetom koji ga boli i koji je napustio pre mnogo, mnogo godina.
I sad moram da završim tekst, a nisam stigao ni da vam dočaram velelepnost izmaštanih bića, duhovitost akcionih sekvenci koje imaju sirovi crni humor Indiane Jonesa…
Oduzmite sebi dah.
OCENA: 9/10
Bonus video: Nikola Đuričko na premijeri „Munje: Opet“
