0
Teško je za pet dana koliko traje festival Slobodna zona pogledati sve značajne filmove koji se prikazuju u različitim selekcijama.
Piše: Dejan Šapić
Predlažemo još pet naslova koji obećavaju, pre svega, zbog autora koji su ih radili i po tome što su se našli na repertoaru značajnih svetskih filmskih festivala.
„Protivnik“ (2023) Milad Alami, Švedska
Iranski reditelj Milard Alami posle filma „Šarmer“ (2017) koji je na Festu osvojio nagradu za najbolji film i najbolji scenario, sa novim filmom „Protivnik“ ponovo se vraća poznatim temama – izbeglištvo i migracije. U „Šarmeru“ smo gledali mladog porodičnog čoveka sa ženom i dvoje dece koje je ostavio u Iranu, dok je on u Kopenhagenu u potrazi za legalnim boravkom i potencijalnom ženom koja će mu omogućiti status rezidenta. U novom ostvarenju „Protivnik“, glavni junak Iman je primoran da pobegne iz Irana sa svojom porodicom zbog izvesnih problema sa zajednicom u kojoj je živeo. Kao izbeglice, porodica završava u zapuštenom hotelu u severnoj Švedskoj.
Iman se pridružuje lokalnom rvačkom klubu i vraća se sportu u nadi da će ubrzati svoj zahtev za azil, tako što će se takmičiti u švedskom nacionalnom rvačkom timu. Reditelj Milard Alami je još kao dete iz Teherana sa porodicom izbegao u Švedsku nakon čega će završiti Nacionalnu filmsku školu Danske, a trenutno živi u Kopenhagenu. Samim tim, jasno je interesovanje reditelja za teme izbeglištva i migracija, očuvanju iranske porodice u Švedskoj i Danskoj.
„Radikalno“ (2023), Christopher Zalla, Meksiko
Sa Filmskog festivala u Sandensu stiže nam nagrađeni meksički film „Radikalno“, nama malo poznatog reditelja Kristofera Zala koji je poreklom iz Kenije, a odrastao je u Boliviji i Kentakiju. Skrenuo je pažnju filmske javnosti sa prethodnim debitantskim trilerom „Blood of My Blood“ (2007) o meksičkom dečaku koji je sa krijumčarima dospeo u Bruklin da bi upoznao svog davno izgubljenog bogatog oca. Po dolasku u USA, njegov identitet je ukrao varalica koji želi da se domogne očevog bogatstva.
Ovaj film je tada osvojio prvu nagradu takođe Sandens festivala za najbolji film. U novom ostvarenju „Radikalno“ učitelj Serhio Huarez u osnovnoj školi u Matamorosu, meksičkom pograničnom gradu punom korupcije i nasilja, pokušava sa radikalno novom metodom da podstakne radoznalost i potencijal svojih učenika. Pokušava da među njima pronađe i genijalace. Da li učitelj zna šta radi i dokle sve to može da dovede? Na trenutke duhovit pa i komičan film je zabavan za gledanje.
„Dom“ (2023), Nehir Tuna, Turska
Debitantski film „Dom“ turskog reditelja Nehira Tune, školovanog u filmskim školama USA, prikazan je na Filmskom festivalu u Veneciji u takmičarskoj selekciji „Horizonti“. Bavi se odnosom između verskih i sekularnih vrednosti u Turskoj na kraju dvadesetog veka. Otac koji je prihvatio sva pravila islama želi da njegov sin Ahmet nastavi istim putem. Šalje ga u islamski dom, „jurtu“, da nauči muslimanske vrednosti.
Ahmet se jako trudi kako bi bio savršen sin, ali ima problema da se uklopi sa grubom decom u jurti, i oseća se izolovano u svojoj dnevnoj sekularnoj školi, gde krije svoj novi dom od drugova iz razreda. Pronalazi prijatelja Hakana sa kojim će pokušati da izađe na kraj sa drugačijim vrednostima koje nude dva obrazovna sistema.
„Zauvek, zauvek“ (2023), Anna Buryachkova, Ukrajina
Takođe iz Venecije iz selekcije „Horizonti“ stiže ukrajinski film „Zauvek, zauvek“ debitantkinje Ane Buryachkove. Vreme i priča kojom se film bavi podsećaju na temu „Da li me voliš?“ (2023), takođe ukrajinskog filma Tonje Najabrove, koji je pobedio na Dunav film festivalu u Smederevu. U njemu smo gledali sedamnaestogodišnju Kiru na početku 1990-tih u Kijevu pred raspad SSSR-a. Njena lutanja, zaljubljivanja, zabave sa vršnjacima i njihova opijanja.
Poznate probleme socijalističkog društva iz perspektive tinejdžerke i odnosa njenih vršnjaka. U filmu koji ćemo gledati na 19. Slobodnoj zoni „Zauvek, zauvek“ radnja je smeštena u Kijevu kasnih 1990-ih godina. Opet za glavnu junakinju imamo tinejdžerku Tonju koja prelazi u novu srednju školu i sa svojim novim prijateljima pokušava da pronađe zaštitu od ljudi iz svoje prošlosti i mesto gde istinski pripada. Oni provode vreme zajedno, lutajući postsocijalističkim predgrađima Kijeva, zabavljajući se i upadajući u nevolje. Mladi buntovnci se bave ljubavlju, istražuju svoju seksualnost i igraju različite igre moći kako bi došli do izražaja i pronašli mesto koje im pripada.
„Sloboda“ (2023), Rumunija, Tudor Giurgiu
Naš stari znanac rumunski reditelj Tudor Giurgiu („O puževima i ljudima“ 2012. i „Zašto ja?“ 2015) isprobao se u različitim žanrovima od komedije do trilera, a sada ima novi film o revoluciji koja je zbacila komunistički režim Čaušeskua u decembru 1989. Nešto slično građanskom ratu odigralo se tada u transilvanijskom gradu Sibinj i taj događaj je bio polazište filma „Sloboda“, uzbudljive drame sa elementima trilera.
U napadu na policijsku stanicu u malom mestu u Rumuniji pratimo sukob između vojnika, policajaca, civilnih demonstranata i predstavnika tajne službe. Kapetan policije Viorel, u svom očajničkom pokušaju da pobegne iz opsade, biva uhvaćen od strane vojske i bačen u prazan bazen zajedno sa stotinama zatvorenika optuženih za terorizam.
Napet film sa velikim brojem glumaca na trenutke postaje težak za praćenje jer je stvorena konfuzija ko su pripadnici tajne službe Sekurite, ko je bio na strani vojske, ko na strani policije, ko je pucao na vojsku… Veliki broj scena je sniman noću i opšti metež i jurnjava koji su obeležili značajan istorijski događaj učinili su ga zahtevnim za filmsku realizaciju.
Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu „Seljaci“
