0
Sajake Murate, japanska književnica, u svom novom romanu "Zemljani" na bizarano duhovit način preisputuje neuklopljenosti muškaraca i žena, posebno u pogledu rodnih uloga, roditeljstva i seksualnosti.
Izdavačka kuća Booka u novembru je objavila knjigu „Zemljani“, poslednji roman jedne od najcenjenijih autorki japanskih nove generacije Sajake Murate.
Murata je svetsku slavu stekla je brilijantnim romanom „Prodavačica“ o neuklopljenosti i nerazumevanju, dok se svojim novim romanom „Zemljani“ potvrdila kao hroničarka intenzivne nelagode koju neprilagođeni osećaju kada pokušaju da se uklope. „Zemljani“ počinju kao priča o devojčici Nacuki čije detinjstvo je obeleženo traumama od kojih beži u izmaštan svet u kome su ona i njen rođak vanzemaljci. Kao odrasla se udaje za muškarca koji, poput nje, ulazi u brak da bi zadovoljio porodicu, bez interesovanja za seks ili romantiku. Zajedno postaju ubeđeni da su vanzemaljci, a društvo vide kao fabriku za proizvodnju beba. Međutim, njihov pokušaj stvaranja sopstvenog društva brzo postaje vrlo čudan.
U ovom uznemirujućem i šokantnom romanu s nepredvidivim raspletom, Murata jednostavno i gotovo hladno preispituje najukorenjenije društvene norme i mogućnost slobode i sreće u rigidnom svetu.
„Zemljani“ su, kako navodi Fajnenšl tajms „nezaboravan hibrid apsurdne fantastike i oštrog realizma“, dok ga Gardijan (The Guardian) smatra „često uznemirujućim ali uzbudljivim štivom, s bizarnim humorom“.
Murata (1979) je napisala 11 romana i za svoje knjige u Japanu je dobila sve najznačajnije nagrade. U svojim delima istražuje različite posledice društvene neuklopljenosti muškaraca i žena, posebno u pogledu rodnih uloga, roditeljstva i seksualnosti.
Dok nije postigla uspeh kao književnica, radila je kao prodavačica u mini-marketu, što ju je inspirisalo da napiše „Prodavačicu“ (2016), roman preveden na više od 30 jezika koji joj je doneo svetsku slavu. Svojim narednim romanom „Zemljani“ (2018) Murata se ustoličila kao snažan i upečatljiv glas neprilagođenih.
Bonus video: Vladimir Arsenijević o festivalu Krokodil