0
On je bio umetnik osobenog stila, strasnog kolorita i temperamenta, što ga je i postavilo u sam vrh srpske likovne umetnosti. Ona je prva žena u 255 godina kojoj je pošlo za rukom da postavi izložbu na londonskoj Kraljevskoj akademiji umetnosti. Zajedno oni su među najboljima što je srpska umetnost mogla da ponudi. Njihova imena usađena su u puteve srpske umetnosti. Oni su Milan Konjović i Marina Abramović.
Njega su zvali i „najvećim slikarem ravnice“. Ona je slikarstvo u samim počecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Njegovo slikarstvo prostire se kroz plavu, crvenu, sivu, kolorističku, asocijativnu i vizantijsku fazu.
Novosađani i Novosađanke kao i drugi posetioci će prvi put imati priliku da vide jednu jedinstvenu postavku i upoznaju se sa najvećim imenima srpske umetnosti u poslednjih 100 godina, među kojima su Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban, Zora Petrović, Milena Pavlović Barili, Olja Ivanjicki, Mića Popović, Vladimir Veličković, Marina Abramović, Katalin Ladik, Raša Todosijević i drugi.
Postavka izložbe je zamišljena kao pregled najznačajnijih zbivanja u srpskoj modernoj umetnosti tokom proteklih sto godina. U tom rasponu su, delujući u okviru jugoslovenskog kulturnog prostora sve do 2006, brojni istaknuti umetnici od Save Šumanovića do Marine Abramović ostvarili dinamičan razvoj brojnih ideja i ostvarenja koja već danas predstavljaju bogatu i vrednu kulturno-istorijsku baštinu Srbije. Postavka započinje delima slikara koji su prihvatili kubizam kojim je započeta istorija moderne umetnosti, a završava se delima umetnika koji su, posle 2000. godine, prihvatili postulate ovovremenske tehnološke umetnosti.
Izložbom će se u ukupno sedam postavki prezentovati najznačajnije tačke i osobenosti kontinuiranog razvoja slikarskih, vajarskih i drugih ostvarenja. Pratiće je niz zanimljivih prezentacija, razgovora, projekcija i drugih programa posvećenih srpskoj umetnosti dvadesetog i početka ovog veka.
U okviru nedelje vizuelne umetnosti ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu Izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: Od Konjovića do Marine Abramović“ biće otvorena 30. septembra u objektu Radionica u Distriktu od 19 časova. Posetioci će imati priliku da ovu jedinstvenu postavku pogledaju do 30. oktobra, dvokratno od 10 do 14 časova i od 16 do 20 časova (osim ponedeljkom i utorkom).
Istog dana u isto vreme publika će imati priliku da poseti i prvu izložbu o jednom industrijskom nasleđu – Distriktu, pod nazivom „Duh mesta – prvi vek Distrikta“ kao i prvu toplotnu interaktivnu skulpturu na svetu, ujedno i najveću interaktivnu instalaciju u Srbiji, visoku čak pet i široku tri metra, kojoj je publika neophodna da bi funkcionisala, „Srce“, autorke dr Milijane Komad.
Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je slobodan. Više informacija o ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture možete pronaći na sajtu kaleidoskopkulture.com
Bonus video: Spoj tradicije i modernog – Izložba pirotskih ćilima u beogradskim Silosima