0
Jedan od najprevođenijih srpskih romana današnjice "Tesla, portret među maskama" Vladimira Pištala, tokom 2022. godine preveden je na još pet svetskih jezika (kineski, nepalski, italijanski, albanski i indijski malayalam jezik), čime je nastavljen niz velikih inostranih uspeha, budući da je ova knjiga do sada prevedena na 20 svetskih jezika; u USA imala je tri izdanja, a u Turskoj čak 19.
Roman „Tesla, portret među maskama“ u Srbiji ostvario je nezabeležen uspeh – nakon NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, u Turskoj se prodao u preko 90.000 primeraka, u SAD je doživeo čak tri izdanja, a do sada je preveden je na 20 svetskih jezika. Krajem 2011. godine pojavilo se i specijalno zvučno izdanje u interpretaciji glumca Petra Božovića, a 2015. zvučna knjiga i na engleskom jeziku, koju je za američke čitaoce/slušaoce pročitao poznati glumac L. J. Ganser.
Vladimir Pištalo u svojoj knjizi ispisuje romansiranu biografiju Nikole Tesle, oslanjajući se na dokumentovane činjenice, ali ih nadograđuje literarnom projekcijom portreta privatne ličnosti ovog velikana. Teslin lik se odražava u Pištalovom ogledalu u različitim razdobljima života, u ključnim trenucima koji će odrediti njegov put u karijeri i ličnom životu, okružen šaradom raznolikih aktera i okolnosti i sopstvenim sećanjima, prikazama i demonima.
„Povest o Tesli je priča o povesti epohe. U Budimpešti je stavljao gumu ispod kreveta da izbegne vibracije. Bio je simbolist i dekadent pre Dežesenta i barona De Monteskjea. U grozničavoj nesanici i bljesku munje u laboratoriji, bio je futurist pre Marinetija. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega, kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti?“, piše u opisu ove knjige.
Pištalo je životopis genijalnog inovatora ispričao u vidu triptihona (Mladost, Amerika i Novi vek). Povest o odrastanju i školovanju junaka dopunjena je iseljeničkim zapisima koji u pozadini Teslinih stremljenja ocrtavaju sve slojeve društva u Novom svetu u vreme velikih lomova i ratova, ekspanzije tehničkih otkrića i zastrašujuće moralne erozije, što delu daje prizvuk socijalno-istorijskog romana.
Pištalovo delo je roman, a ne naučnopopularna biografija poznate ličnosti, iako ga je pisac gradio na činjenicama iz Teslinog naučnog i ličnog života. Surovo bez ulepšavanja, dirljivo bez patetike, sa pravom merom realnog i domaštanog da bi se opisao (ako se već ne može do kraja objasniti) taj „lijepi fenomen“ Tesla, odlične su preporuke za Pištalov roman o vitezu od munje posle čijeg bljeska svet više nije isti.
Na pitanje šta je njemu lično najuzbudljiviji momenat u biografiji Nikole Tesle, Vladimir Pištalo odgovara:
– Trenutak kada je stvarao munje i gromove. To je, kao što znamo, bilo u Kolorado Springsu, a otkada je sveta i veka, verovalo se da to rade samo bogovi. Dakle, sem Tesle, munje su stvarali samo bogovi!
Bonus video: Sajam knjiga vladika Grigorije