3
Radovi koji je predstavljaju dijalog dva umetnika, Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe, u produkciji Galerije „Štab“, oduševili su publiku u francuskoj prestonici.
Izložbu su otvorile direktorka Kulturnog centra Srbije Natali Beljanski i kustoskinja izložbe Aleksandra Lazar.
– Fenomenalna lokacija našeg Kulturnog centra u Parizu, koji se nalazi preko puta Centra „Žorž Pompidu“, pomogla je da se publika zainteresuje i pre zvaničnog otvaranja ovog umetničkog događaja. Za samo nekoliko dana koliko je izložba otvorena kontaktiralo nas je nekoliko galerija iz Francuske i Amerike koje su zainteresovane za radove i saradnju sa našim umetnicima – izjavio je posle otvaranja Marko Brun, osnivač i direktor Galerije “Štab”.
Kustoskinja izložbe Aleksandra Lazar je istakla da je LE NEZ, svojevrstan omaž istoimenog Đakometijevog (Alberto Giacometti) rada. Polazna tačka za svež pogled na ulogu satire i metafore u najnovijim ciklusima radova Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe je upravo nos. Ona je dodala da je ono što primećujemo kod oba umetnika činjenica da poseduju ekspresivnost i karikaturalnost izraza, čiji umetnički izraz je dodatno obogaćen duhovitošću i shvatanju kreativnog procesa stvaranja kao igre.
Šiljan za ovu izložbu svoje ideje predstavlja radovima velikog formata koji su duhovitih naziva, a asocijativnim formama predstavlja nos kao glavnog protagonistu situacije ili momenta. I Kempine skulpture su velike, monohromne i totemskog karaktera. Zanimljivo je da su rađene od svakodnevnih predmeta i recikliranih materijala, obložene papir mašeom.
– Dugi i oštri, izraženi ili nabubreli nosevi Kempinih totemskih formi komuniciraju o dominantnim interkulturalnim konvencijama. Kljunasti, surlasti, podivljalih nozdrva ili ravni poput lažljivog Pinokijevog nosa, oni ukazuju na eroziju poverenja u dinastičke vođe, imperatore i pape, ali i svakodnevne malograđane velikog ega. Politika tela u prostoru primetna je i u radu Joškina Šiljana, autora čiji izraz često aludira na art brut ali koji često nudi blisko čitanje Dibifea, Ležera, Dišana, Pikasa, Kokoške i drugih autora zabavljenih ljudskom prirodom – kaže Aleksandra Lazar i napominje:
– Vizuelna komunikacija Šiljana i Kempe savršeno je usklađena vremenu u kome govorimo slikom, pišemo emodžijima, i gde se paganske skulpture susreću sa kubističkim formama i savremenim selfijima, filterima i smajlijima na antropološki fasicnantan način. Koristeći elemente igračke i igre oni komentarišu anksioznost današnjeg vremena, po mnogo čemu sličnom periodu u kom je nastao Đakometijev „Nos“ (Le Nez, 1947-1968), koji duhovitošću i svedenošću forme ispituje limitacije ljudskog karaktera smeštenog u ”kavez” okolnosti ili slučaja.
Izložba će trajati do 9. marta 2024. godine.
Bonus video: