0
Ovakvih Živki sigurno ima na hiljade u našoj zemlji, samo što je ona imala nesreću da njen uzlet traje kratko, a da pad bude bolan, kazala je posle predstave "Gospođa ministarka" u Užicu glumica Šabačkog pozorišta Aneta Tomašević, koja igra glavnu ulogu.
Još jednu izvedbu „Gospođe ministarke“ videla je sinoć užička publika, šeste večeri festivala „Joakim Vujić“. Ovoga puta komad Branislava Nušića je odigrao ansambl Šabačkog pozorišta u režiji Olje Đorđević.
Đorđević je, govoreći o „Ministarki“, ranije rekla:
– Da je Nušić naš savremenik, odavno bi postao kliše koji se u svakoj prilici izgovara. Međutim, taj kliše je istina koja ga čini jednim od najvećih pisaca na ovim prostorima. Njegovi likovi zaista žive svuda oko nas i u nama, njegov tekst je moguće smestiti u svaku epohu i on će biti podjednako aktuelan. To govori o njegovoj genijalnost ali i o tragediji našeg mentaliteta.
Iako je radnja po tekstu Nušića smeštena na prelazi iz 19. u 20. vek, rediteljka ju je prebacila u sadašnje vreme, 100 godina kasnije, jer se ništa suštinski nije izmenilo. Dramaturškinja i pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki kazala je da Nušićevo mesto nije tamo gde je kao pisac smešten.
– Nušić je od svojih savremenika, bogova Olimpa, znalaca književnosti stalno stavljan u drugi plan, jer je tobož Radoje Domanović satiričar, a Nušić „običan komediograf“. Nije, Nušić je isto satiričar, veliki pisac, za koga će se, kako god da je izrežiran, tražiti karta više. Koliko god puta je gledali, uvek ćemo ponovo gledati „Ministarku“. Malo sam zbunjena režijom, interesuje me šta se dobilo adaptacijom i da li je glumcima prijalo da u više likova igraju sa ovim karikaturalnim odnosom – pitala je Glovacki, nakon čega su glumci govorili o svom doživljaju predstave.
Glumica Aneta Tomašević, koja igra Živku, istakla je da joj ne prijaju izmeštanja poznatih klasičnih dela iz jedne u drugu epohu, gde se ponekad Hamleti oblače u farmerke… Zapitala se čemu – ako je sve svevremeno i uvek aktuelno. Priznala je i da je Gospođa ministarka jedna od uloga koje nikada nije želela da igra:
– Naravno, kada je došlo, samo sam se prepustila. Htela sam da zaboravim sve Živke koje sam gledala, da me ne povuče nijedan način igranja. Pomoglo je i to što je radnja smeštena u devedesete godine, koje imaju prepoznatljive karaktere, iz doba kada je krenuo sunovrat i pad kriterijuma. Ovakvih Živki sigurno ima na hiljade u našoj zemlji, samo što je ona imala nesreću da njen uzlet traje kratko, a da pad bude bolan – kazala je glumica.
Ivan Tomašević, kao Ujka Vasa, Kurir, Pera iz administrativnog, tetka Savka, Jova Pop-Arsin, ocenio je da smo pre „ostali Nušićevi savremenici, nego da je on naš savremenik“:
– Volim da čitam Nušićeva dela, malo manje da ih gledam, a nisam baš oduševljen da igram. Čini mi se da je malo reditelja i glumaca uspelo da se približi tom tekstu. Naš posao je da se pripremimo i uživamo u tome što radimo. Prilagodili smo se, pripremili i uživali. Ne sećam se da smo skoro imali neku predstavu za koju se uzastopno devet ili deset izvođenja tražila karta više.
Glumica Dragana Radojević, koja igra Anku, Tetka Dacu poručila je da ako „među ovim likovima ne prepoznate sebe, ali prepoznate nekog drugog – onda ti ljudi postoje“:
– Ako ne prepoznajete nikoga, dođite na vašar u Šapcu i sve ćete ih videti u roku od dve sekunde. Rediteljka je imala svoju liniju koju smo mi kao glumci pratili. Ova predstava je hit gde god se pojavi i mislim da to znači da se ljudi prepoznaju. Oštrica postoji. Mi kao glumci radimo svoj posao najbolje što možemo, a reditelj ima svoj rukopis koji smo mi u obavezi da pratimo.
Čedu igra Vladimir Milojević, koji je podsetio da je navedeno da se „radnja dešava na prelazu iz prošlog u novi vek“.
– U ovom slučaju iz 20. u 21. vek. Mi smo i dalje u procesima koji su se tada dešavali u našem društvu, oni, nažalost, još uvek nisu dovršeni. Recidivi tih procesa su vidljivi i danas. Rediteljka je verovatno imala želju da ova predstava bude angažovana, neminovno se prepoznaju neke stvari o sadašnjosti. Ovoj vrsti igre, gde su kolege igrale po više likova, bilo je i logično pristupiti na ovaj način, jasno ih razdvojiti. Malo je sve estradizovano, jer stvarnost nam je estradizovana.
Miloš Vojnović, glumac sa čak pet uloga na sceni – kao Sima Popović, dr Ninković, Mile, Jakov, profesorka Dabić i policajac podelio je sećanje kako mu je bilo uzbudljivo što je u vreme premijere njihove predstave imao priliku da gledam zrenjaninsku „Gospođu ministarku“ koja je zadržala Nušićevu dramaturgiju:
– Tada mi je bilo jasnije koliko je Olja dala na značaju Živkinom odnosu sa porodicom. U jednom trenutku je rekla magične reči: „Probajte sad da uradite sve što ste želeli, a niste smeli, sve što ste mislili da je preterano“. Dobili smo nešto drugačije, za mene zabavno, kao i publiku koja dolazi i shvata poruku.
Pozorišni kritičar Borisav Matić, koji je predstavu gledao drugi put, pita se već neko vreme, priznao je, „o učinkovitosti i političkoj oštrici ovakvih režija Nušića, u kojima likove pretvaraju u karikature i ismevaju ih“:
– Naravno, u komedijama se autori bave likovima koji su na neki način niži od publike, ali u ovoj predstavi imamo da su i ti tipovi koji su do kraja zaoštreni pretvoreni u karikature, i to je dosledan postupak. Čini mi se da u takvoj situaciji ne možemo sebe da prepoznamo, uvek vidimo neke druge koji su korumpirani, koji čine neko zlo. Ne postoji mogućnost identifikacije da se problem nalazi u nama. Ova predstava je toliko zaoštrena u postupku karikaturalnosti da jedva možemo da prepoznamo naše društvo. Ipak, ona pretenduje na neku vrstu političnosti – kazao je Matić.
U Užicu se večeras završava takmičarski deo Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“. Festivalsku zavesu spustiće Kruševačko pozorište sa predstavom „Režim ljubavi“ po tekstu Tanje Šljivar u režiji Snežane Trišić. Kao predstavu u čast nagrađenih, publika će sutra moći da pogleda „Ko igra Sonju Savići u izvođenju Gradskog pozorišta Čačak.
Bonus video: Užice, nacionalna prestonica kulture
