0
Na Svetski dan gradova, 31. oktobra, Novi Sad je ušao u jedinstvenu UNESKO Mrežu kreativnih gradova sveta i time postao prvi grad u ovom delu Evrope koji se našao na listi u kategoriji novih i digitalnih umetnosti (Media Arts).
Nakon prestižnih titula Omladinske prestonice Evrope, Evropske prestonice kulture, nagrada „Melina Merkuri“ i „Najbolji evropski trend brend u kulturi“, Srpska Atina je stala rame uz rame sa svetskim gradovima, u UNESKO-voj listi kreativnih gradova kao što su Linc, Lion, Ostin, Modena, Toronto i drugi, čime je učvrstila svoju poziciju kao centar kulture i inovacija.
Priznanje je utoliko značajnije, jer je Novi Sad jedan od samo četiri grada na svetu koji su se ove godine našli u kategoriji medijskih umetnosti i prvi u ovom delu Evrope na tom polju.
– Još jedno svetsko priznanje u oblasti kulture je potvrda kontinuiteta ulaganja u ukupni razvoj našeg grada. Naročito jer je reč o kategoriji koja povezuje naučne-obrazovne ustanove sa akterima iz oblasti kulture dajući Novom Sadu jednu novu vrednost koji time ravnopravno prati savremene svetske tokove – izjavio je gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić.
Iskorak u tom smislu koji je Novi Sad napravio na polju novih i digitalnih umetnosti, a koji ga je i kandidovao za članstvo u ovoj prestižnoj mreži gradova, načinjen je u okviru projekta Evropske prestonice kulture, a jedan od glavnih razloga za podnošenje i prijavu je nastavak nasleđa programa Evropske prestonice kulture i sprovođenje akcija održivog razvoja u oblasti kulture, posebno u oblasti medijske umetnosti.
Mreža kreativnih gradova UNESKO-a (The UNESCO Creative City Network) je formirana 2004. godine kako bi promovisala saradnju sa i među gradovima koji su kreativnost identifikovali kao strateški faktor za održivi urbani razvoj. Gradovi koji trenutno čine ovu mrežu, a njih je sada 350, zajedno rade na zajedničkom cilju: stavljanje kreativnosti i kulturnih industrija u srce svojih razvojnih planova na lokalnom nivou i aktivna saradnja na međunarodnom nivou.
Novi gradovi su dobili priznanje za njihovu snažnu posvećenost iskorištavanju kulture i kreativnosti u okviru svojih razvojnih strategija i prikazivanju inovativnih praksi u urbanističkom planiranju usmerenom na čoveka.
Bonus video: Izložba Lavirint devedesetih