5
Najnoviji album, nekadašnjeg frontmena Azre, Branimira Džonija Štulića “Kavern”, izazvao je, blago rečeno, podeljene kritike u javnosti. Od apsolutnog prezira do pohvala da je u pitanju povratak korenima rokenrola.
Čovek čije ime nikoga ne ostavlja ravnodušnim, opet je u centru pažnje regionalne muzičke javnosti. Koliko god se on distancirao od područja bivše zemlje, on je ovde uvek prisutan, jer za mnoge nezadovoljne novim državama i nacionalizmima predstavlja simbol i mit koji se ne može srušiti nikad. I baš zato što ga već decenijama nema na ovim prostorima, zato je i posebno interesantan. Za one koji ga (više) ne vole, Džoni Štulić je već dugo osoba pomerene pameti, ali za fanove kojih ima za 20 punih Arena, on je sam Bog lično.
Nakon decembarskog iznenađenja u vidu albuma “Splet”, njegov novi album “Karven” sa čak 42 autorske pesme postavljen je na Jutjub kanal pre nedelju dana i već ima 120 hiljada pregleda.
“On fura svoje, .ebe sa njemu sto je „world moved on“. Hvala, druže!”, jedan je od komentara ispod novog dvosatnog snimka, i to sjajno odslikava odnos fanova prema Džoniju Štuliću, on je najveći šta god i kako god radio. “Bože, hvala ti”, napisao je neko drugi ispod.
Međutim, muzička kritika u Hrvatskoj je njegovo poslednje ostvarenje većinski uništila. Hrvoje Horvat u “Večernjem listu” je napisao da se na novom albumu radi o Štulićevom „toku svesti“, “bujici istočenoj u zanosu i izolaciji u koju, čini se, ne proviruje previše stvarnosti ili barem sadašnjosti”.
“Neko bi Štuliću trebao reći da čak i ono što je potencijalno zanimljivo u ovoj masi zvuka, zvuči lošije i od jeftinih demo snimki, jer zvuk je katastrofalan”, piše Horvat.
Njegov kolega Zlatko Gall napisao je za Mixer.hr da ovaj album na Jutjubu treba izbegavati po svaku cenu.
“Ako je prethodni “projekat” “Splet” takođe objavljen na Jutjubu mogao biti shvaćen kao uputnica i dijagnoza odnosno, kako sam zapisao, “tačka na i” jedne karijere koja je imala vrtoglave uspone, osrednjost i drastične padove, “projekat” naslova “Kavern” njegova je još bleđa senka”, tvrdi oštro Gall.
S njima se slaže i muzički kritičar “Jutarnjeg lista” Aleksandar Dragaš, koji je juče napisao kolumnu punu prezira prema onome što Džoni sada radi i koji za Nova.rs smatra da je muzički i vokalno u pitanju “mutna i muljava naslaga nečega ili ničega” i da je teško shvatiti šta je pesnik hteo da kaže.
“ S druge strane mi znamo šta je Štulić sa Azrom radio nekada. Pogotovo zaključno sa albumom “Ravnom do dna”, i donekle sa “Filigrantskim pločnicima” posle toga. Sve posle je zapravo jedan lagani postupni pad, pa smo sad došli do ovoga, što je po meni dno dna. U bilo kojem smislu, to je ništa. Za ova dva sata i četiri minuta, možda bi se moglo iscediti 34 minuta uz bitno drugačije drugačije muzičare i neku koliko toliko normalnu produkciju, da mi vidimo zapravo o čemu se tu radi”.
Aleksandar Dragaš dodaje da na albumu ima “bolesno viška svega”, a da je suština nikakva.
“Mačetom bi se čovek trebao probijati kroz ovaj materijal da bi nešto izvukao kao suštinu. Meni je žalosno da čovek koji je nekad radio remek-dela, da odjednom padne na taj nivo. Ne mogu da razumem tu njegovu masu poklonika koji šta god on da napravi će reći da je to genijalno i ako je evidentno grozno. Meni više smeta to neko idolopoklonstvo nego što on to radi kako radi. U zadnjih 30 godina tehnologija je toliko napredovala da ti kod kuće možeš sam snimiti jako dobro šta god želiš. A ovo je kao da si stavio lonac na glavu, otišao u kuhinju i snimio nešto na stari kasetofon koji si igrom slučaja stavio ispod jastuka u dnevnoj sobi. I sad bi mi trebali tome da se klanjamo. Ono što je meni još dodatno porazno, da će bilo šta što Štulić snimi kod kuće, koliko god loše bilo izazvati veću pažnju nego najgenijalniji album nekog novog izvođača”, zaključuje Dragaš.
Za razliku od poznatog muzičkog kritičara “Jutarnjeg lista”, ali i drugih svojih kolega, Zoran Stajčić, glavni urednik zagrebačkog portala “Ravno do dna” ima potpuno drugačiji stav o novom Džonijevom albumu, što je i napisao u svojoj recenziji. Stajčić za Nova.rs kaže da je album “Kavern” povratak korenima.
“Ako govorimo sada da je taj album tehnički loš, on i nije rađen da bi bio tehnički superioran, jer tako se rade materijali u studiju. To što je on napravio to je “do it yourself”. To je produkcijski de fakto demo uradak, ali ono što je bitno su pesme. Ko je slušao Azru zna da se oni sa produkcjom nisu mogli sastaviti još sa prvim albumom. To je produkcijski više-manje bilo uništeno delo. Međutim, ono što se dogodilo je da su ljudi prepoznali pesme, a ljudi vole da čuju dobre pesme, njih produkcija ne zanima”.
Zoran Stajčić dodaje da je poenta da je Štulić snimio 70 pesama, zajedno sa albumom “Splet”, na pragu svoje 70. godine.
“ I tih 70 pesama, takve ogoljene kakve jesu, su odlične za slušanje. To treba slušati tiho, kao što se slušaju nekada džez albumi, što se kaže iz daljine. Kao nešto pozadinsko. Ako se odvrne prejako, naravno da će sve zasmetati, jer nema kvalitet, nema izbalansirane autpute kako se to inače radi u studiju. Ono što je bitno je da je bez srama izbacio iz sebe pesme koje je imao, bez obzira da li su to obrade starogradskih pesama, obrade Azre… Album je već preslušalo preko 100 hiljada ljudi na Jutjubu za manje od nedelju dana. Možemo mi da govorimo da taj album nije rađen kao album, nije rađen tržišno, ali svi trče da ga recenziraju, objavio ga je u sredu, već u četvrtak su se pojavile kritike. On izaziva interes. Mislim da je čak to što je urađeno Džoni snimio analogno, ali bitno je da je izašla muzika, i mogu reći da slušam album i meni je dobar”, zaključuje Zoran Stajčić.
Proći će i ovaj album, sve će proći, ali kako stvari stoje, Džoni Štulić će uvek izazivati brojne reakcije, šta god govorio ili radio. Ima nešto u tom čoveku što ljude magično privlači. I to je tako, da citiramo omiljenu uzrečicu notornog Gorana Vesića.
Bonus video: Ovacije za „Darka Rundeka i ekipu“ na Arsenal 12 Festivalu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare