0
Pokretati međunarodni festival usred sankcija je bio hrabar čin, kada je čitava zemlja zatvorena i brineš kako ćeš da preživiš, stvarno je bilo hrabro i čin dužan svakog poštovanja. I za ovih 30 godina pokazalo se da je to imalo smisla. Tako je pre dve godine, prisećajući se samih početaka jedne od najvažnijih filmskih smotri u nas, govorio Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić.
– Dok smo prvih godina isprobavali različite koncepte, 2003. napravili smo Festival evropskog filma, što je sve zbunilo. Jer, evropski film nije imao kredibilitet u smislu gledanosti u našoj sredini, a i festival je pravila zemlja koja nije članica Evropske unije – podsećao je Zelenović, dodavši da je najvažnije što su proteklih tridesetak godina izdržali, iako nije bilo lako.
Zato je izdvojio nagradu za Najbolji evropski filmski festival, kojom je Palić ovenčan 2017. godine:
– To je još jedan u nizu paradoksa vezan za Palić – da zemlja koja nije članica Evropske unije ima najbolji evropski filmski festival! Kada merite doprinos jednog festivala sredini u kojoj se održava, ima raznih kriterijuma. Za mene lično jedno od merila moglo bi da bude to što su tokom ove tri decenije većina onih koji su bili relevantni u evropskom i našem filmu došli na Palić.
I posle svih tih postignuća ovogodišnji, 31. Palić umalo da se ne održi. Organizatori su čak, kako su saopštili na današnjem susretu s medijima, razmišljali da otkažu predstojeći festival. Ali, ipak, festival će se održati od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici i publici predstaviti gotovo 130 ostvarenja u 15 programskih celina. No, organizatori su se susreli proteklih meseci, pa i sad, nekoliko dana pred start Palićkog festivala s ogromnim poteškoćama.
Detaljnije je probleme s kojima su se suočili ovoga puta i još uvek se suočavaju samo koji dan pred start festivala opisao izvršni producent Festivala evropskog filma Palić Ilija Tatić:
– Novac još uvek nije uplatio niko. Mi uvek predfinansiramo festival. Grad Subotica je izašao s konkursom na vreme, Pokrajinska vlada je kasnila, a Ministarstvo kulture još uvek nije raspisalo konkurs za sredstva. A nama je Ministarstvo kulture do sada bilo najveći pokrovitelj. I pošto nema konkursa, morate nekako da se snađete. To je naša producentska muka. Kod nas postoji još jedan problem – a to je da je svest o značaju ulaganja privrednog sektora u kulturu jako niska. I jedan umetnički festival, kakav je Palić, ne bi trebalo da se samo oslanja na konkurse države.
Na te Tatićeve reči nadovezao se Radoslav Zelenović podsetivši da je bilo malo perioda u istoriji Palićkog festivala kada su bili sigurni što se tiče finansija, i kada nije bilo stresnih situacija.
– Ali, posle svega što je ovaj festival učinio za našu sredinu ne bismo više nikada smeli da dođemo u situaciju da devet dana pred početak manifestacije ne znamo s čime raspolažemo – da li sa manje od onog što očekujemo da dobijemo od sredstava s konkursa ili kojim slučajem više. To što festivala uopšte ima ove godine jeste stvar našeg entuzijazma i optimizma. Nadam se samo da se neće desiti da oni koji odlučuju o finansijskim sredstvima reći sledeće godine – Šta će vam pare kad vi i bez novca možete da napravite festival.
Predsednik Saveta festivala Dušan Kovačević, osvrnuvši se na neizvesnosti, pre svega kad je posredi novac, podsetio je da kultura ovde ne zanima previše one koji vode zemlju.
– Kultura je uvek na dnu interesovanja svih vlasti i onih koji odlučuju o našim životima. Iz godine u godinu, od vlade do vlade procenat za kulturu se samo smanjuje. A ova godina je naročito bila problematična, pogotovo zbog izbora i formiranja republičkih i gradskih vlasti. Imam utisak da se sada kultura nimalo ne ceni i da živimo u vremenu kada se filmovi prave isključivo zahvaljujući entuzijazmu ljudi – zaključio je Dušan Kovačević.
Bonus video: Vudi Alen u Veneciji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare