0
Poezija se nalazi u paradoksalnoj poziciji: istovremeno je zbog kratke forme prijemčiva za društvene mreže, ali i krajnje nepodesna jer poetski tekst zahteva posvećeno i strpljivo čitanje. Baš zbog toga, poželeo sam da se u ovoj knjizi pesnički približim svim tim pitanjima, kaže Ognjen Obradović.
Užičanin Ognjen Obradović, dramaturg, doktorant na Fakultetu dramskih umetnosti i asistent na predmetu Istorija svetskog pozorišta i drame, već godinama piše poeziju, drame i scenarije, a nedavno je u izdanju „Raštan izdavaštva“ izašla i njegova nova zbirka pesama „Uslovi korišćenja“.
Za svoju prvu knjigu, „Oticanja“, pre šest godina, Ognjen je nagrađen priznanjem „Mladi Dis“. Užičani su posebno ponosni, jer se na sceni Narodnog pozorišta u piščevom rodnom gradu, od 2018. godine, igrala predstava „Kako održavati fikus“, rađena upravo po njegovom tekstu. Osim toga, iza sebe ima i drame i radio dramska dela „Nedelja – juče, danas, sutra“, „Put u Lisabon“, „Da mi je da spustim ovu suzu“, „Hajka na vuka“.
U svojoj novoj zbirci „Uslovi korišćenja“, čije pesme su povremeno izlazile izvan korica knjige i nastajale na najneobičnije kreativne načine, stihovima još jednom podseća na rastrzanost čoveka u ubrzanom, brendiranom životu. Naziv druge zbirke pesama „Uslovi korišćenja“ ukazuje da je savremeno društvo, sa nalepnicama, uputstvima, reklamnim sloganima, neiscrpan izvor inspiracije.
– To je svet društvenih mreža i brendova koji nas zarad profita neprestano poziva da budemo najbolje verzije sebe, praveći od nas anksiozne i isplativo nezadovoljne potrošače. Ako na to dodate ovdašnji loš ekonomski standard i nezalečene tranzicione rane, igrica postaje još tragikomičnija. S druge strane, Internet i društvene mreže promenili su način na koji komuniciramo, pa i to kako razumemo sebe i svet oko sebe. Mi više ni ne čitamo isto, naša percepcija je prekodirana, o čemu potkrepljeno i pitko piše Nikolas Kar u knjizi „Plitko“ – objašnjava Obradović za „Danas“.
Ceo intervju možete pročitati na sajtu „Danasa“.
Bonus video: Lana Bastašić