0
„Gusan me je udarao krilima poput Muhameda Alija. Baka je dotrčala, opsovala Hitlera i svom snagom odalamila gusana metalnim nokširom”.
Ovaj filmični i burleskni detalj iz nove knjige Srđana Tešina ne otkriva samo da će u njoj biti prizora mučenja životinja, i mučenja od strane životinja. Nizaće se sećanja, anegdote i studije živopisnih junaka u kojima će dominirati parodiranje epskih motiva, ali i epske digresije. Prizora šaljivih i setnih herojskih i erotskih pohoda biće dovoljno da „Mokrinske hronike” doživimo i kao golicavi filmski žurnal za promociju severnobanatskog sveta nekad i sad.
#related-news_1
Tešin, koji obzirno definiše žanr ove knjige kao memoarsku fikciju, prestrojava svoje znane motive: samo, naglasak je ovoga puta na lokalnom ambijentu, doslikanom humornim i setnim epizodama iz lične i porodične istorije. Svet detinjstva i mladosti definišu u dobroj meri generacijski i geopolitički šokovi i lomovi, a životni putevi junaka su neretko zakrčeni preprekama svake vrste, pa je onemogućenih i onemoćalih ambicija napretek. Hroničar bira kadrove iz svakodnevice malog skupa ekscentrika i čudaka: privilegovane trenutke njihovih uzleta i lomova eksponira pod snažnim osvetljenjem koje im nimalo ne laska, ne bežeći ni od izazova da u sličnoj tehnici predstavi evidenciju svojih intimnih radosti i propasti.
Zapisivač lokalne istorije u svom pristupu je neskriveno ličan, pa njegova potraga za preoblikovanjem doživljenog i reformatiranjem realnih događaja pretvara „Mokrinske hronike” u komično-nostalgičnu travestiju monografije jednog bajkolikog mesta sa severa Banata. Bajkolikog, ne i bajkovitog, jer je to svet koji vrvi elementima čuda i izazova, svet nastanjen potencijalnim herojima, čudovištima i princezama koji umesto srećnog kraja dobijaju tek jedan jači obrok ironije i nostalgije.
Bonus video: Marjan Čakarević, član žirija Ninove nagrade
