0
Šta srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji otvaramo ponudom kuće "Dereta" iz Beograda i vernim čitaocima poklanjamo četiri dela iz bogate ponude ovog izdavača.
izdavačka kuća „Dereta“ iz ovogodišnje produkcije izdvaja novi roman jednog od naših najprovokativnijih pisaca – Svetislava Basare „Minority Report: podcast“. Ovo je klasična basarijanska priča, koja prkosi opšteprihvaćenim granicama proze i u kojoj se mešaju karikature naše današnjice i malih ekrana, javne tajne i iskrivljeno javno mnjenje sadašnjice.
Izdanjem „Sabranih priča“ velikog Vladana Desnice, zajedno s prošlogodišnjim „Zasluženim odmorom“, „Dereta“ je kompletno publikovala sve dosadašnje objavljene i neobjavljene priče književnika.
Novi roman Sava Stijepovića „Trijumvirat“, sigurno je, najpolivalentnije delo u bogatom piščevom opusu, povest o razaranju jedne zemlje i jedne ličnosti, fantazmagorični roman uronjen u političku zbilju evropske i svetske tame.
Izuzetno mesto u njihovoj produkciji, poručuju iz „Derete“, zauzima i „Molitva za dušu suđenu“, četvrti, završni deo serijala Varoška legenda, Tajane Poterjahin.
Delo „Srpske srednjovekovne zastave ‒ prilog istoriji srpske srednjovekovne veksilologije“, Nikole Giljena, izuzetan je doprinos istraživanju srpske srednjovekovne heraldike i veksilologije.
Pola Hardinga, dobitnika Pulicerove nagrade za književnost 2010, „Dereta“ predstavlja sa delom „Satni mehanizam samoće“. Pišući sa zadivljujućim lirizmom i nežnošću, Harding je stvorio izuzetan roman duhovnog nasleđa i akutne psihološke i metafizičke neizvesnosti.
Delom „Kad smo bili siročad“ „Dereta“ objedinjuje romane Kazua Išigura na srpskom jeziku. Nostalgija, bolna prošlost, nepouzdanost sećanja – neke su od tema ovog, ali i ostalih romana ovog slavnog nobelovca.
„Deretine“ čitaoce, kako kažu iz ove kuće, izuzetno je obradovalo novo izdanje „Tajne istorije“ Done Tart, romana koji već trideset godina permanentno intrigira ne samo čitaoce već i profesionalne tumače književnosti. „Tajna istorija“ je triler, roman o odrastanju, antička tragedija, a Dona Tart rodonačelnica ili prava predstavnica „mračnog akademskog žanra“.
Tačno pet godina nakon španskog bestselera „Otadžbina“, u svom novom remek-delu „Čiope“ Fernando Aramburu daje živ, originalan i moćan roman, kojim potvrđuje da je jedan od najboljih evropskih pisaca. Andrea Bajani, jedan od najuzbudljivijih mladih italijanskih pisaca, u romanu „Svako obećanje“ istančanim stilom, poetično ali napeto i jasno, pripoveda o odgovornosti i tragediji pamćenja.
S južnoameričkog kontinenta stižu romani dvojice izuzetnih čileanskih autora: Huana Emara, predvodnika avangarde dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, i Hosea Donosa, jednog od najznačajnijih predstavnika hispanoameričkog književnog buma. Emar, u svoje vreme nedovoljno cenjen, a sada priznat kao jedan od najvažnijih latinoameričkih pisaca XX stoleća, u briljantnom romanu „Juče“, portretišući srećan brak stvorio je bizarnu jednodnevnu pikaresku i priču koja se opire svakom logičkom shvatanju. U očaravajuće subverzivnom delu „Tri buržujska romančića“ pojavljuju se dve dominantne teme Donosovog stvaralaštva: raspad i dekadencija buržujskog poretka i fragmentacija ličnosti.
Domaća čitalačka publika će moći ponovo da se upozna s novim izdanjima Tabukijevih dela „Pereira tvrdi da…“, „Indijski nokturno“ i „Rekvijem“, u kojima se zahvaljujući eliptičnoj naraciji može osetiti inventivno i uznemirujuće umeće ovog italijanskog majstora iluzija i aluzija.
Tu su i naslovi iz oblasti nefikcije, koji pristupaju aktuelnim temama današnjice – pitanju ekološke osvešćenosti, prirode i našeg mesta u njoj. „Knjiga o moru ili Umeće pecanja divovske ajkule iz gumenog čamca na pučini tokom četiri godišnja doba“, Mortena A. Streksnesa, zasoljena je priča o morskim pustolovinama i prijateljstvu, koja se čita poput najnapetijeg romana. „O vremenu i vodi“, Andrija Snajra Magnasona, bavi se temom globalnog otopljavanja i klimatskih promena, a „Besmrtnost male meduze“: prirodne tajne dugovečnosti, Niklasa Brendborga, naučno je uranjanje u činjenicu da su biljke i životinje već otkrile tajnu besmrtnosti.
Novo izdanje knjige „Boginje u svakoj ženi“, svetskog bestselera iz oblasti ženske psihologije, jednako je relevantno i danas kao i pre četrdeset godina, kad je prvi put objavljeno.
Kad je u pitanju savremena svetska književnost, tu su naslovi „Memoari belih medveda“, japansko-nemačke autorke Joko Tavade, i roman „Kučka“, kolumbijske autorke Pilar Kintane, koji je prava poslastica za književne sladokusce. U hronici života tri generacije polarnih medveda, Joko Tavada stvorila je nezaboravnu meditaciju o transformaciji, jeziku, identitetima, o potrazi za sopstvenim autentičnim oblicima. Kratki roman „Kučka“ govori o zverstvu i materinstvu, neumoljivoj prirodi pacifičke obale, o usamljenosti i surovosti u nama.
Za poklonike filozofije „Dereta“ je pripremila sveobuhvatne biografije života poznatih filozofa, Sveti Toma Akvinski i Sveti Franja Asiški, Gilberta Kita Čestertona, u kojima je ovaj čuveni britanski mislilac i književnik ušao u srž netipičnih svetosti i života ove dvojice hrišćanskih filozofa.
Najmlađi čitaoci imaće priliku da nabave novi nastavak popularnog ilustrovanog serijala, „Dnevnik šonjavka 18: Ništa lakše“.
Prvih četvoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] uz navođenje imena i prezimena, dobiće na poklon knjige izdavačke kuće „Dereta“: „Kučka“ Pilar Kintane, „Satni mehanizam samoće“ Pola Hardinga, „Knjiga o moru ili Umeće pecanja divovske ajkule iz gumenog čamca na pučini tokom četiri godišnja doba“ Mortena A. Streksnesa i „Memoari belih medveda“ Jokoa Tavade.
