1
Odluka Švedske akademije je veliko iznenađenje, jer se Gurnino ime nigde nije pominjalo u predviđanjima dobitnika.
Iznenađenje iz Stokholma: Nobelova nagrada za književnost pripala je tanzanijskom piscu Abdulrazaku Gurni kao prvom afričkom književniku koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost još od 1986. godine. Kako je žiri obrazložio, Gurna je nagrađen „za beskompromisan i saosećajan prodor u posledice kolonijalizma i sudbine izbeglica u provaliji između kultura i kontinenata“.
Gurna je nepoznat čitalačkoj publici u Srbiji, nikada nije prevođen kod nas, ali će od sada sigurno biti. Gurna je odrastao na tanzanijskom ostrvu Zanzibaru, ali je u Englesku stigao kao izbeglica 1960-ih. On živi u Velikoj Britaniji gde je došao kao student 1968, i piše na engleskom jeziku. U obrazloženju Nobelovog komiteta navodi se da se tema izbeglištva proteže kroz njegov celokupan opus.
Do sada je objavio deset knjiga kao i kratke priče. Anders Olson, predsednik komisije Akademije, rekao je da se ovaj autor, još od svog prvenca „Memory of Departure“, „pomakao od stereotipnih opisa, i otvorio svoje čitaoce za kulturne različitosti Istočne Afrike, slabije poznate u mnogim drugim delovima sveta“.
Njegove najpoznatije knjige su: „Paradise“ iz 1994, koja je bila u užem izboru za Bukerovu nagradu i „Desertion“ iz 2005, sa kojom je takođe bio finalista za Bukera, ali i za nagradu Los Anđeles Tajmsa.
Izbor Abdulrazaka Gurne je iznenađenje za sve koji su pratili predviđanja za dobitnika Nobela, jer se njegovo ime nigde nije pominjalo.
Abdulrazak Gurna je od 1980. do 1982. predavao na Univerzitetu Kano u Nigeriji, da bi se zatim preselio na Univeritet u Kentu gde je doktorirao. Sada je profesor i direktor tamošnjih postdiplomskih studija u okviru Katedre za engleski jezik.
Njegov glavni akademski interes je postkolonijalno pisanje i diskursi povezani sa kolonijalizmom, pogotovo kada su odnose na Afriku, Karibe i Indiju.
Kada je bio u užoj konkurenciji za Bukerovu nagradu, rekao je da je „jako uzbuđen jer to znači da će njegova dela pronaći novu publiku, pa će se ljudi koji nikad nisu čuli za vaš rad, zainteresovati za njega“.
Britanski „Gardijan“ je recenzirao poslednju knjigu novog Nobelovca „Afterlives“ iz prošle godine. U pitanju je takođe priča o kolonijalizmu.
„Ovaj snažan roman fokusira se na one koji su živeli pod nemačkom vladavinom u istočnoj Africi početkom 20. veka. U ‚Afterlives‘, Gurna ispituje generacijske efekte kolonijalizma i rata, i traži od nas da razmotrimo šta ostaje nakon toliko razaranja. Šta se može spasiti kada je jedna od posledica kolonijalizma namerno isključivanje afričke perspektive iz arhiva? Roman opisuje stravične posledice protivljenja nemačkoj vlasti, a zatim se vraća priči o tek venčanom paru Kalifi i Aši.
Njihov život je možda tih, ali to ne znači da su pobegli od fizičkih i emotivnih pustošenja kolonijalizma. Gradeći priču do zanosnog i srceparajućeg vrhunca, poslednja poglavlja nas ostavljaju bez teksta. Ali to je i previše iznenadno. Teško je ne poželeti da se priča uspori i ne omogući nam intiman portret kasnijih godina junaka romana. Uprkos tome, ‚Afterlives‘ je upečatljiv roman koji odbija da obriše one kojima je bila namenjena sudbina da budu zaboravljeni“, kaže se u kritici „Gardijana“.
Prošle godine je Nobelova nagrada za književnost pripala je američkoj pesnikinji Luiz Glik.
Nobelovu nagradu dodeljuje Švedska kraljevska akademija, a sastoji se od zlatne medalje i novčane nagrade u iznosu od 10 miliona švedskih kruna ili 1,1 milion dolara.
Novčani iznos nagrade potiče od zaveštanja koje je ostavio tvorac nagrade, švedski pronalazač Alfred Nobel, koji je umro 1895. godine.
Švedska akademija je saopštila da ove godine neće biti svečanog uručenja priznanja u Stokholmu, već da će dobitnik biti odlikovan u svojoj zemlji.
Skandali i kontroverze
Švedsku akademiju prethodnih su godina potresli i mnogi skandali, od optužbi za seksualno zlostavljanje i finansijske malverzacije do kontroverzne dodele Nobela austrijskom piscu Peteru Handkeu. Članica Akademije Elen Matson tvrdi da su odlučujući književni kriterijumi, a ne ko je kakva osoba. Bez obzira na sve, Nobelova nagrada ostaje najprestižnija.
Dubravka Ugrešić bila među favoritima
Kladioničari su najviše šansi davali Francuskinji Eni Erno, ali i Nguđi Van Tjongu, kenijskom piscu. U najužem krugu favorita bili su takođe Ljudmila Ulicka, Haruki Murakami, Margaret Atvud, ali i hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić.
Inače, do sada je 15 francuskih pisaca dobilo Nobela, uključujući Modiljana 2014. Aleks Maršal iz Njujork Tajmsa napisao je ranije: “Svake godine pisci kao Murakami bivaju tipovani, ali retko takvi ponesu nagradu kući.”
Bonus video: Nobelova nagrada – zanimljive činjenice