0
Nismo uvek spremni da platimo cenu ljubavi. Ovo je priča od antike, ovo pitanje se postavlja od kako je sveta i veka. Nikako ne možemo da se otrgnemo od večite borbe. Propast porodice znači i propast celog društva, rekla je glumica Lemana Bećirović na pozorišnom festivalu "Joakim Vujić" u Užicu.
Regionalno pozorište Novi Pazar i Beogradsko dramsko pozorište, u kamernom izvođenju, predstavili su se sinoć publici predstavom „Ljudi bez grobova“, druge festivalske večeri „Joakim Vujić“ u Užicu. Reč je o tragičnoj i romantičnoj priči mitskih predispozicija o životu i smrti Numana Numića. Predstavu su igrala dva pozorišta ali u igri potpuno jedinstvena koja su pokazala, ne samo zajedništvo već i ljubav prema onome što rade.
Seadetin Mujezinović, direktor Regionalnog pozorišta iz Novog Pazara, kaže da su koprodukcije veliki izazov i zadovoljstvo jer donose dobrobit za obe kuće.
„Prokrvimo ansambl, razmenimo ideje, a ovoga puta smo imali sreću da radimo sa Beogradskim dramskim pozorištem. Posebno je lepo što kroz koprodukcije stičemo prijatelje. To je čar pozorišta“, rekao je posle predstave Mujezinović.
Kako je o njoj govorio reditelj Stevan Bodroža, koji sinoć nije pratio ansambl, predstava „Ljudi bez grobova“ po tekstu Enesa Halilovića je samo pokušaj da se u dramsko tkivo pretoči prebogat svet pisca koji dokazuje premisu da nema ničeg bizarnijeg i začudnijeg od same stvarnosti. Ispričana je priča o tome kako senka oca progoni sina i kako smo svi na neki način kodirani da ponovimo greške naših predaka, makar se i samo osećali kao što su se oni osećali usamljenima, odbačenima i samima na svetu. To su dramske slike koje pokušavaju da dočaraju tu borbu, što unutrašnju što međusobnu.
Glumac Rifat Rifatović, u ulozi glavnog lika predstave Numana Numića, kaže da je lik „kuvao“ godinama i da ima utisak da je to jedna od stvari koje su čekale da se dese.
“Put do njega nije bio pretežak, jer kristalno jasno razumem tog čoveka. On je stvarno postojao, živeo je u okolini Novog Pazara i zaista je ubio 47 ljudi. Živeo je u selu koje se zvalo Ribarići, razgovarao sam sa ljudima koji su ga poznavali. Od njih sam saznao da je to bio čovek koga su se stvarno plašili. Tražeći svoj ključ za lik, želeo sam da se on jedino plaši sebe“ rekao je u Užicu Rifatović.
Glumica pazarskog pozorišta Lemana Bećirović kaže da joj je čast da drugi put imala priliku da radi tekst Enesa Halilovića za koga smatra da je mag savremene književnosti, savremenik sa kojim se druže. Kaže da ljubav ima cenu i da nismo uvek spremni da tu cenu i platimo.
„Nismo uvek spremni da platimo cenu ljubavi. Ovo je priča od antike, ovo pitanje se postavlja od kako je sveta i veka. Nikako ne možemo da se otrgnemo od večite borbe. Propast porodice znači i propast celog društva. Sve je mnogo osetljivije tamo gde je društvo siromašno, a takvih ljudi je mnogo. Najveći problem je to što oni nisu vidljivi. Ipak, tu su, živi, na rubu i nemaju ista prava kao ljudi koji imaju novca. Pogotovo ako su iz malih sredina koje ne postoje samo u okolini Novog Pazara, već na celom Balkanu, u celom svetu. Mislim da se Enes bavio pitanjem i borbom koji postoje i ostaju od antike do danas. Sada su tu psihoterapije, pa se bavimo svojim precima, tražimo razloge zašto smo baš ovakvi. Kada smo gradili likove, mi smo pošli od toga kakav nam je brat. Naravno, postoji ljubav, ona je iznad svega, ali postoji i poniženje, cena koju moramo da platimo za ljubav. Nekad smo spremni da je platimo, nekad ne“, kaže Lemana Bećirović.
Za glumicu Beogradskog dramskog pozorišta Milenu Pavlović, ova predstava je bila veliki izazov, pogotovo što je imala priliku da je radi u Novom Pazaru.
„Timski rad koji smo imali je privilegija. Privilegovana sam i jer me je ovaj roman jako podsetio na „Sto godina samoće“. Neobični prostori i rituali, koji pripadaju podneblju na kome se radnja dešava podsećaju na Markesa. Nadam se da smo roman Enesa Halilovića uspeli da predstavimo na dobar način.“
Njen kolega Aleksandar Jovanović kaže da beogradska pozorišta imaju svoj način funkcionisanja, u materijalnom, infrastrukturnom i svakom drugom smislu. Zbog toga je bilo izuzetno doći u mlado pozorište u Novom Pazaru koje se bori na sve načine.
„To me je vratilo na suštinu i pitanje – zašto sam pre 16 godina odlučio da izađem na prijemni ispit. U pozorištu je naravno važno šta imate da kažete, da podelite ili iskusite na sceni, kao glumac, čovek, interpretator. Ponekad zaboravimo suštinu, a ovi ljudi iz Novog Pazara, sa kojima smo radili, su zaista izuzetni. Oni opslužuju predstavu na najbolji mogući način. Nekada možda nemaju idealne uslove, ali imaju idealno srce. Meni je ova lekcija bila dragocena. Bili smo odvojeni od svoje kuće, svoje porodice, kolega. Lako mi je igrati i biti srećan sa kolegama koje znam ceo život, ali to sam imao i u Novom Pazaru. Od njih treba učiti kako jedan ansambl sa svim razlikama i neslaganjima funkcioniše kada je najvažnija stvar u pitanju, a to je predstava“, ističe Jovanović.
Trće festivalske večeri publici će se predstaviti Narodno pozorište Niš sa predstavom „Koštana“. Festival „Joakim Vujić“ u Užicu traje do 20. maja.
Bonus video: Paprene cene smeštaja pred koncert „Ramštajna“