0
U Kulturnom centru Grad 13. decembra održana je javna debata i projekcija dela filmskog serijala povodom 25 godina prisustva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.
Piše: Nikola Marković
Debatovalo se o nekim od ključnih pitanja u radu fondacije – kako definisati legitimno društveno delovanje u vremenu kada se prostor za kritički dijalog sve više sužava; šta se danas smatra „nedozvoljenim mešanjem“ u različitim sferama javnog života, i kakve strategije delovanja su moguće u državi sa manjkom nezavisnih institucija i visokim nivoom političke polarizacije.
Povodom neformalnog jubileja razgovarali smo sa direktorkom predstavništva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu, Ninom Ležavom.
Dokumentarnim serijalom, Fondacija Hajnrih Bel želi da razjasni nesporazume i nerazumevanja prirode svog posla, ali i nemačkih fondacija u stranim zemljama. Ako izuzmemo uobičajenu retoriku o „stranim agentima“, koja su to nerazumevanja vašeg posla kojima najčešće podležu „obični ljudi“?
– Ovim dokumentarnim serijalom želimo da se, kao zelena politička fondacija, pre svega osvrnemo na naše 25-ogodišnje angažovanje u regionu i izrazimo poštovanje i zahvalnost našim dugogodišnjim partnerima. Sistem političkog obrazovanja koji političke fondacije oblikuju svojim radom kako u Nemačkoj, tako i van nje, ima dugu tradiciju. Osnažujemo i ohrabrujemo ljude da se bave politikom i demokratijom, da se dalje obrazuju i stvaraju mreže. Samo dobro informisani ljudi mogu aktivno da oblikuju i menjaju politički i društveni život. Ime Hajnriha Bela, nobelovca i angažovanog građanina, obavezuje nas na jasne političke stavove i vrednosti poput odbrane slobode, građanske hrabrosti, borbene tolerancije i bezuslovnog vrednovanja umetnosti i kulture.
Često dolazi do nesporazuma u vezi s radom naše fondacije. Neki ljudi pogrešno veruju da nam je Hajnrih Bel ostavio zaveštanje, kojim mi upravljamo. Zapravo, mi smo finansirani javnim sredstvima Savezne Republike Nemačke, koja nam se stavljaju na raspolaganje putem Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Još jedan nesporazum je to što nas doživljavaju kao fondaciju za promociju nemačke filologije i literature u inostranstvu. Iаkо pozdravljamo zainteresovanost za to polje, moramo jasno da naglasimo da to nije naš zadatak.
Često se pretpostavlja i da smo „donator“ za političke ili aktere civilnog društva. Zapravo, radimo kao partner lokalnih nevladinih organizacija i realizujemo sopstvene programe. Ne finansiramo direktno političare ili stranke, ali doprinosimo tome da se politički akteri koji se identifikuju sa našim vrednostima poput demokratije i ljudskih prava, ekologije i održivosti, rodno ravnopravne demokratije i socijalne pravde, u Srbiji se to odnosi na Zeleno-levi front, umreže sa evropskim institucijama i istomišljenicima i ostanu u dijalogu.
Svim ovim nesporazumima, ali i namerno plasiranim dezinformacijama od strane reakcionarnih medija ili drugih aktera, suprotstavljamo se transparentnošću i otvorenošću. Ovaj dokumentarni serijal, čiji je cilj i da pruži informacije o našem angažmanu, pored naše veb-stranice i različitih publikacija, sastoji se iz pet delova i odražava glavne tematske stubove našeg rada na terenu – tranzicija i suočavanje s prošlošću, životna sredina i energija, prava žena i LGBTIQ+ zajednice, i urbano planiranje, stanovanje, nezavisna kultura i zajednička dobra. Posebnom, petom epizodom želimo da odgovorimo na pitanja o našoj ulozi, našem radu i o tome šta podrazumevamo pod mešanjem.
„Mešanje je jedini način da ostanemo relevantni“, bio bi srpski prevoz Belovih reči. Imajući u vidu njegovu profesiju pisca, kako se odnosite u svom radu prema programima i inicijativama iz domena kulture? Da li njen značaj sagledavate nezavisno, ili kroz odnos prema društveno-političkim pitanjima?
– „Mi autori smo rođeni umetnici mešanja, mi se mešamo […]. To zvuči idealistički, ali nije. Mešanje je jedini način da se ostane realističan.“ Ovaj citat potiče iz Belovog članka „Mešanje je poželjno“, koji je pre 51 godinu objavljen u “Njujork tajmsu”. Tada je Hajnrih Bel bio predsednik zapadnonemačkog PEN-a, zalažući se za slobodnu razmenu ideja unutar i između nacija. Zalagao se za mešanje u svim zemljama sveta kada je reč o pomaganju političkim zatočenicima i njihovom oslobađanju. Tekst je tokom godina postao poseban dokument angažmana za ljudska prava na globalnom nivou. Belovi zahtevi su i danas aktuelni. Između ostalog, zato je Fondacija Hajnrih Bel pri svom osnivanju preuzela ovaj citat kao moto svog rada.
To za nas znači da stupamo u dijalog sa kulturnim akterima, da ih podržavamo i pomažemo im u njihovim težnjama ka otvorenom i demokratskom društvenom modelu. Pogotovo u vremenima kada autoritarne tendencije, društvena polarizacija i kulturna represija širom sveta postaju sve izraženije, kultura predstavlja nezaobilaznu dimenziju našeg angažmana.
Za nas kao fondaciju, a naročito za beogradsku kancelariju, kultura je više od nezavisne sfere. Ona je kreativna i transformativna snaga koja može dubinski da se umeša u društvene i političke procese. Kultura omogućava da se složene teme poput demokratije, pravde i diverziteta tretiraju na emocionalnom i ličnom nivou, koji samostalni politički ili akademski diskursi često ne mogu da dosegnu.
U našem angažmanu u Srbiji i regionu, rad u oblasti kulture ciljano koristimo kako bismo gradili mostove između različitih grupa, na inovativan način osvetljavali teške teme i stvarali prostore za refleksiju i dijalog. To se dešava kroz podršku filmskim festivalima, književnim inicijativama, umetničkim projektima i građanskom aktivizmu, koji su često smešteni na preseku kulture, politike i društva.
Kultura stvara prostore u kojima se mogu pokrenuti promene, ona drži ogledalo – kako pred društvom, tako i pred nama samima.
Za naročito ugrožene autorke i umetnice čiji je rad uglavnom iz političkih razloga ometan ili čak sprečen u njihovim zemljama, naša fondacija upravlja kućom Hajnriha Bela u Langenbruhu. Ona je deo međunarodne mreže institucija koje podržavaju politički progonjene autore. Od 1989. godine, skoro 190 umetnika i umetnica iz celog sveta bilo je pozvano u nekadašnju porodičnu kuću Belovih u Ajfelu.
Podrška LGBTQ aktivizmu i feminizmu jedna je od vaših ključnih aktivnosti. Tokom ovih 25 godina u Srbiji, ciljevi su se menjali i evoluirali. Koliko su vaši napori uspeli da dovedu do održivih poboljšanja, i gde je vaš fokus danas kada govorimo o ovim oblastima?
– Feminizam, rodna ravnopravnost i rodna demokratija za nas kao zelenu političku fondaciju predstavljaju centralna pitanja i snažno utiču na sve oblasti naših programskih aktivnosti. Ove vrednosti oličavaju viziju koja treba da inspiriše i osposobi ljude da aktivno žive u skladu sa principima rodne ravnopravnosti u različitim oblastima kao što su participativna demokratija, urbani razvoj, ekološki aktivizam ili klimatska odgovornost.
Međutim, bilo bi pretenciozno tvrditi da su isključivo naše aktivnosti u oblasti rodne demokratije izazvale održiva poboljšanja za žene i osobe sa LGBTIQ identitetom. Nažalost, politički i društveni razvoj je retko kad linearan. Na trnovitom putu ka rodnoj ravnopravnosti, korak napred često je praćen korakom unazad, u reakciji na progresivne i emancipatorne politike.
Trenutno posmatramo lokalni, regionalni i globalni uspon konzervativnih i reaktivnih političkih aktera koji dovode u pitanje i nastoje da poništite dostignuća nekoliko generacija feministkinja, borkinja za ljudska prava i naučnica. U ovom turbulentnom političkom kontekstu, mi se fokusiramo na podršku nevladinim organizacijama koje se bore za prava kvir osoba, kako bi bile izjednačene u svojim građanskim i socijalnim pravima i kako bi mogle da politički sprovode svoje interese.
Sa druge strane, podržavamo naučna istraživanja i analize feminističke političke prakse i antirodne mobilizacije. Pri tome postavljamo i sledeća pitanja: Kako je antirodna mobilizacija u regionu povezana sa temama nasilja, prava na abortus, seksualnosti, kao i orodnjavanja institucija, javnih politika i društvene prakse?
Ako sagledavamo ovaj široki vremenski period prisustva Fondacije u Srbiji, da li ste zadovoljni onim što je do sada urađeno? Ako biste mogli da planirate narednih 25 godina, šta bi vam bilo najvažnije u perspektivi?
– Kao direktorka beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, osvrt na dosadašnja dostignuća fondacije u Srbiji činim sa zahvalnošću i poštovanjem, ali ponekad i sa setom. Tokom proteklih decenija, značajno smo doprineli jačanju progresivnih aktera u društvu, podsticanju dijaloga o zaštiti životne sredine, demokratiji, vladavini prava i socijalnoj pravdi, kao i podršci kritičkim glasovima u nauci, kulturi i civilnom društvu. Sa setom, jer je danas mnogo toga što nam se još pre nekoliko godina činilo kao moguće i ostvarivo, postalo nemoguće. Naravno, put ka održivom i inkluzivnom društvu je dugačak proces koji zahteva strpljenje i kontinuirani angažman.
U ovoj veoma nestabilnoj situaciji, teško je predvideti narednih 25 godina. Svakako ćemo nastaviti da radimo na temama koje predstavljaju naš centralni fokus: jačanju demokratske otpornosti i vladavine prava, podsticanju klimatske pravde i ekološke transformacije, promociji regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama. A pre svega – nastavićemo da podržavamo radoznale, pristojne i hrabre ljude. Godine pred nama možemo uspešno oblikovati samo ukoliko nastavimo da blisko sarađujemo sa našim partnerima i partnerkama na terenu, ozbiljno shvatamo njihove potrebe i zajedno radimo na progresivnoj viziji za Srbiju i region.
Bonus video: Nemačka i Srbija