0
Akira Kurosava bio je moj omiljeni reditelj. Pripremao sam monografiju o njemu. Iako je njegov film “Dodeskaden” na FEST-u dobio nagradu publike, Kurosava nažalost te godine (1972) nije mogao da dođe zbog lične tragedije, pokušaja samoubistva. Godinu dana kasnije pojavio se iznenada u Beogradu, a ja sam se sunovratio iz Sarajeva čim sam za to saznao, zabeležio je neposredno pred smrt reditelj Nikola Stojanović o svom susretu sa jednim od najznačajnijih svetskih reditelja svih vremena.
Upečatljiva epizoda iz života istaknutog sineaste naći će se u monografiji „FEST: zaveštanje od četiri slova“ Une Čolić Banzić.
Ljubaznošću autorke dajemo deo poslednjeg i još neobjavljenog teksta reditelja i dugogodišnjeg urednika jednog od najvažnijih filmskih časopisa na prostorima bivše Jugoslavije “Sineast”. Poseban ekskluzivitet ove priče je do sada neobjavljena fotografija Akire Kurosave iz Beograda koju je Stojanović ustupio za potrebe pomenute monografije.
„Susreli smo se u ‘Metropolu’, obavili razgovor i slikali se. Malo je reći da sam bio ushićen. Kurosava se oporavio , snimio još neke značajne filmove, a ja sam sačekao da dovrši svoj opus i tada konačno završio monografiju pod naslovom ‘Režija: Akira Kurosava’, koja je najpre odbranjena kao doktorska disertacija.
Na konferenciji za novinare u hotelu ‘Metropol’ 1974. bio je gost Kirk Daglas. Ja sam mu postavio pitanje: ‘Je li tačno da ste u Tokiju japanskom reditelju Akiri Kurosavi predložili da režira vestern u kome biste vi igrali?’ Kirk Daglas nije krio iznenađenje: ‘Ja sam zapanjen. Šta vi, jugoslovenski novinari sve znate! Pa u tom tokijskom kafiću, bili smo samo nas dvojica: ja i Kurosava!’
Naravno, izbegao sam da mu kažem odakle to znam.
Kurosava 1973: Vi u Jugoslаviji i ne sаnjаte koliko vаs mi, Jаpаnci, cenimo zbog vaše slobodoljubivosti i hrаbrosti https://t.co/GAEdQJwm0T pic.twitter.com/WQ1ouIPzS7
— Yugopapir (@Yugopapir) April 11, 2017
Prethodne godine, Kurosava mi je rekao: ‘Dolazio mi je jedan slavni američki glumac sa budalastom idejom da režiram vestern u kome bio on igrao kauboja, a Toširo Mifune Indijanca! Naravno, odbio sam!’, piše između ostalog Nikola Stojanović u tekstu za monografiju “FEST: zaveštanje od četiri slova” koja će biti uskoro objavljena povodom pola veka FEST-a.
Stojanović otkriva da je razgovore sa najvećim imenima sedme umetnosti, koji su tih godina redovno posećivali Beograd, beležio na svom portabl magnetofonu “Hitaći” i foto-aparatom “Kijev”, da bih kasnije mnoge od njih publikovao u “Sineastu”. Da nije bilo FEST-a sve se to ne bi dogodilo, navodi on.
“Dočekali smo FEST kao pravi blagoslov: sada smo imali jedan od nosivih stubova infomisanosti o inostranim produkcijama i dometima, tu na dohvat ruke, takoreći na tacni. Nismo morali da se trošimo šaljući izveštače u inostranstvo, dovoljno je bilo skoknuti do Beograda”, napisao je Stojanović.
“Godine sa isposnelim filmskim repertoarom vukle su se kao biblijske ‘gladne godine’. I kada bismo krajem januara sa svih strana bivše Juge nahrupili u Beograd, ostrvljivali bismo se na repertoar FEST-a kao na bogatu trpezu, kao na neku vrstu ‘švedskog stola’. Nama, ozbiljnijim ‘filmojedima’ činjenica da nije u pitanju ekskluzivni festival već samo smotra nije uopšte smetala. Naprotiv, prezirali smo crvene tepihe i lažni glamur svetskih festivala. Jedino važno bilo nam je da možemo da sagledamo obilje najboljih proizvoda iz svetske produkcije”, stoji u poslednjem autorskom tekstu Nikole Stojanovića.
U Sarajevu se koju godinu pre prvog FEST-a pojavila samonikla filmska biljka – časopis „Sineast“. Osnivači su bili mladi filmofili sa Stojanovićem na čelu, koji je bio dugogodišnji glavni urednik.
„Nikola Stojanović je više od 20 godina vodio časopis ‘Sineast’ u Sarajevu, vodio ga je na volšeban način, i on je u smislu razvoja filmske kulture od neverovatnog značaja. Po tome je Stojanović možda i značajniji nego po svojim filmovima“, rekao je Saša Radojević za Nova.rs povodom Stojanovićeve smrti.
Nikola Stojanović preminuo je 6. janura u 79. godini.
Monogarfija „FEST: zaveštanje od četiri slova“, Une Čolić Banzić, u izdanju Biblioteke grada Beograda, u kojoj se nalazi integralni tekst Nikole Stojanovića, izlazi iz štampe krajem januara.
