Nikola Krstić, frontmen Cave Dogsa, popeo se proteklog vikenda po ko zna koji put sa bendom na scenu, ali prvi put u odelu i košulji koje mu je poslao lično Nik Kejv, nakon njihove prepiske na internetu.
Nikola Krstić, doktorand na Fakultetu primenjenih umetnosti i muzičar, poslednjih desetak godina sa bendom Cave Dogs svira isključivo obrade pesama Nika Kejva, a Kejvov odgovor, kako je ranije rekao, dao im je „vetar u leđa da budu još bolji“. Kako je uopšte došlo do toga da piše jednom od najvećih živih muzičara, pesniku i piscu?
– Na doktorskim studijama istražujem umetničke dnevnike, pa sam samim tim došao u kontakt sa dnevnicima, blogovima i intimnim zapisima Dejvida Birna (Talking Heads), Lori Anderson, Dena Harmona… A onda sam otkrio i Kejvov sajt. Sajt je osmišljen za direktnu komunikaciju Kejva sa njegovim fanovima u formi pitanja i odgovora. Da ne bih slučajno postavio pitanje koje je on već dao odgovor, želeo sam da najpre pročitam sve objave, ali sam zbog nestrpljenja ipak odlučio da postavim pitanje u ime svog benda; poslao sam mu naš video i pitao ga šta misli. Pisao sam mu da već devet godina pevam njegove pesme i da oponašam njegovu rokenrol personu i, onako usput, da ne mogu da pronađem košulje poput njegovih – priča Nikola za nova.rs.
Kejv mu je ubrzo odgovorio, rekao mu da je pogledao nastupe Cave Dogsa na „Jutjubu“ i napisao: „Moram da ti kažem da zastrašujuće podsećaš na mene“.
„Zapravo, kada sam to pustio Suzi, mojoj supruzi, kad je ušla je u sobu sa punim rukama haljina i uzorke materijala, ona je rekla: „Oho! Dragi, ovde zvučiš baš dobro!“ Rekao sam joj: „Hvala, ali to nisam ja. To je imitator iz Srbije. Dakle, očigledno radite nešto dobro. Ali u pravu si i da baš i nemaš odgovarajuće košulje. Ako mi pošalješ imejl adresu, poslaću ti neku od svojih starih, a i odelo, imam ih mnogo“, odgovorio je Nikoli na poruku veliki muzičar, potpisujući se sa „drugi Nik“ i podelivši link ka nastupu Cave Dogsa.
Obećano – ispunjeno. U Beograd je stigla pošiljka iz Londona, uz propratno pismo sa porukom suviše ličnom da bi je Nikola podelio.
– Stiglo je odelo u kutiji sa natpisom „The Vampire‘s Wife“, što je firma Kejvove žene. Košulju je, pretpostavljam, ona i dizajnirala, a odelo je sašio londonski krojač Kris Ker. To odelo liči na ono koje Kejv nosi u „20.000 dana na Zemlji“, a zlatna košulja je nepogrešivo ona sa živog nastupa – priča Nikola.
Na kraju, Nikola zaključuje da je, pored toga što je Kejv veliki muzičar i umetnik, on pre svega i veliki čovek.
Nikola je fotografisao odelo na svom klaviru, od toga napravio seriju „Ekdizis (odbacivanje starog telesnog oklopa)“ i namerava da fotografiju pošalje na Ostrvo, u znak zahvalnosti za održano obećanje. Odelo i košulju obukao je u subotu uveče na nastupu u beogradskoj „Akademiji 28“.
– Ne znam šta se dogodilo, ali sad u odelu je sve nekako bolje zvučalo. Bolje smo svirali, iskrenije sam pevao, publika je reagovala fenomenalno i u svakom smislu pomogla da se ostvari ta energija Kejvovih nastupa koju jurimo da dočaramo – priča Nikola uz osmeh.
Kejva je, kaže, slušao više puta uživo. Na Egzitu, u Hrvatskoj i oba pretodna dva puta u Štark areni, gde je za 4. jun najavljen sledeći beogradski koncert Nika Kejva i Bad Seedsa, u okviru turneje na kojoj predstavljaju briljantni album „Ghosteen“. Britanski „Gardijan“ ocenio je ovaj album „izvanrednim odgovorom na nezamislivo“
Kejv inače na svom sajtu „The Red Hand Files“ odgovara fanovima i publici, ali je Nikola, izgleda, u pravu kada kaže da treba voditi računa o tome kakva se pitanja postavljaju. Kejvu je stiglo i jedno prilično neobično, a njegov odgovor ovih dana prenosi svetska (muzička) štampa.
„Da li nekad imaš potrebu da izmeniš stihove, na živim nastupima, koji bi mogli da zvuče problematično u 2020. godini, na primer „p****čina u korsetu vucara k*** po mom licu“? Ili bi radije zadržao takve stihove kao proizvod svog vremena i ispoštovao originalni sadržaj“, pitao je Kejva izvesni Gevin iz Dablina.
Kejv mu je na to odgovorio podužim postom.
„Neke od mojih pesama ovih dana su pomalo nervozne. Kao deca su koja su se radosno igrala u školskom dvorištu sve dok im nisu rekli da su sve vreme imale neki grozni telesni deformitet. Njihova mala srca grcaju i one piške u gaće. Odlaze sa igrališta lica zažarenih stidom, dok se prezriva, samouverena budućnost okreće ka njima i baca se kamenom na njih“, piše Kejv.
Kantautor potom sa manje ironije, a više, čini se gorčine, nastavlja:
– Ali koji je pisac pesama mogao pre 30 godina da predvidi da će budućnost izgubiti svoj smisao za humor, smisao za igru, svoj smisao za kontekst, nijanse i ironiju i da će pasti u ruke neprestano iznervirane klike nadžak-baba? Kako smo to mogli da znamo – pita Kejv.
Muzičar i autor pesama na 24 albuma sa bendovima Boys Next Door, Birthday Party, Bad Seeds i Grinderman, kaže da se donekle slaže sa tim da bi pisci mogli da budu pažljiviji sa rečima, ali da pesme imaju i „sopstveni integritet“.
– Možda bi mi pisci trebalo da budemo pažljiviji sa tim što pišemo, mogu to da prihvatim pa čak i da se složim s tim, ali ipak ne bi trebalo da krivimo same pesme. Pesme su božjom rukom sklopljeni organizmi. One imaju sopstveni integritet. Koliko god ranjive one bile, duše pesama moraju da budu sačuvane po svaku cenu. Mora im se dozvoliti da postoje u svom njihovom uvrnutom užasu, da ih ne maltretiraju dobronamerni drveni advokati, čak ni kao neku vrstu pokazatelja da se svet pokrenuo ka boljem, poštenijem i osetljivijem mestu. Ako bi kakvu kaznu trebalo sprovesti, kaznite stvaraoca, a ne pesme. Mi možemo da se nosimo s tim. Radije bih da budem zapamćen po tome što sam napisao nešto uznemirujuće i uvredljivo nego da budem zaboravljen kao neko ko je pisao nešto anemično i mlako – napomenuo je Kejv.