"Nije pitanje da li ćemo kao vrsta opstati, već kakvo je to društvo u kome želimo da živimo": Na Beldoksu hrabri glasovi iz svih delova sveta

Filmski program će biti sačinjen od 103 filma, među kojima je 13 svetskih, jedna evropska, 59 regionalnih i 24 srpske premijere, kao i 25 projekata u razvoju ili različitim fazama produkcije.

- Imamo sreću da se bavimo kreativnim dokumentarizmom, jer njegova moć ne jenjava. Festivali dokumentarnog filma širom sveta ostvaruju se kao vrlo posebni vibrantni prostori, ali i jedinstvena iskustva zajedničkih lucidnih sagledavanja fenomena sveta čiji smo svi neodvojivi deo. Napravili smo sjajan program, vrlo je raznovrstan i relevantan - kazala je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldoksa na susretu sa medijima u Bioskopu Balkan.

Filmski biseri

Selektor lgor Stanojević istakao je da jedva čeka da publika vidi apsolutne bisere od filmova koji će na Beldoksu biti prvi put prikazani pred publikom, pa sve do već osvedočenih remek-dela.

- Danas je tačno mesec dana do početka festivala, dugih mesec dana koji će ipak proći, a do tada imate fore da natenane probistrite program, sa čime preporučujem da počnete već sada, jer neće biti lako da odlučite šta da propustite - poručio je Stanojević.

Umetnički direktor Marko Grba Singh istakao je da su pogledali preko 1.500 filmova iz svih krajeva sveta.

- Nekada mora da se kopa jako duboko da bi se našao grumen zlata. Kada me pitaju kako održavam fokus u tom procesu uvek kažem da mene lično ispunjava i podstiče svaki dobar film, a najviše svaki debitant kojeg otkrijemo i koji daje novi glas, izraz i pečat - rekao je Grba Singh.

Umetnički direktor je najavio srpski takmičarski program na čelu sa ostvarenjem “Topli film” Dragana Jovićevića koji otvara ovogodišnje izdanje Beldoksa.

- Ova priča obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla tzv. kvir likova. Počev od naslova snimljenih nakon Drugog svetskog rata pa do danas, tematizuje pitanje u kojoj se meri menjalo društvo u pogledu odnosa prema LGBT likovima kroz umetnost filma – najavio je Singh.

Originalni domaći autori

Publiku je pozvao da takođe obrati pažnju na “Kako biti slobodan” Nikole Polića o slikaru i umetniku Slobodanu Kovačeviću, zatim “Izbor za mis zatvora” Srđana Šarenca koji je sniman u ženskom zatvoru u Brazilu i govori o malim trenucima sreće protagonistkinja.

Na programu je i film “Kadence za vrt” Daneta Komljena koji govori o kvir komuni u jednom delu Berlina kojoj preti iseljenje, kao i ostvarenje “Neptunova nevera” Katarine Stanković o ostrvu Visu i njegovim stanovnicima.

Marko Grba Singh je najavio i “etički bitan film” - “Novosadsko sećanje” Aleksandra Reljića koji govori o zločinu kada su mađarski fašisti bacili nekoliko hiljada ljudi pod led.

Autorka Jelena Radenović predstaviće film “Džojmejkers” koji istražuje život romskih trubača sa juga Srbije, a pred publikom će se naći i kratkometražna ostvarenja “Kad opet porastem” Jovane Avramović, “Minel” Tare Gajović, te “Heterotopia” Nikole Nikolića, “Izlaz kroz ludaru” Nikole Ilića i “Šetnje koje se neće desiti” Mine Simendić.

- Kao i svake godine, ponosni smo na originalne, hrabre i raznovrsne filmove domaćih autora. U srpskom takmičarskom programu ćemo imati dvanaest filmova; sedam dugih i pet kratkih. Što se tiče premijera, imamo osam svetskih i četiri regionalne - zaključio je Grba Singh.

“Opstanak nije dovoljan”

Igor Stanojević, selektor festivala, najavio je deset filmova međunarodnog takmičarskog programa među kojima su “Sunčani sat” Liis Nimik o estonskoj provinciji, kao i ostvarenje “Porodica na određeno vreme” Seada Sabotića i češko ostvarenje “La Reine” Nikole Klingera o čoveku koji je ostao da živi usamljeno u ostacima komune.

Na međunarodnom programu je i film “U tišini i galami” (Clément Roussier, Hadrien Mossaz) koji se fokusira na nežni odnos dvoje ljudi u jednoj ustanovi, kao i ruski “Blato” (llya Povolotsky), koji prikazuje svakodnevni život u banji u kojoj se ljudi leče blatom.

Prema Stanojeviću publika bi trebalo da obrati pažnju i na “Ustati noću” (Nelson Makengo) i “Kumva” (Sarah Mallégol) koji se bavi genocidom u Ruandi, te kineski “Dosadni dani i noći” (Guo Zhenming), “Cipora i Rahel nisu mrtve” (Hadar Morag) i “Pseći snovi” (Elsa Kremser i Levin Peter).

- Izuzetno sam ponosan na ovaj program, njegovu istinski međunarodnu prirodu i estetski i etički integritet dela koja se u njemu nalaze. Najviše me raduje to što filmovi dolaze sa najrazličitijih mesta i što se značajno razlikuju jedno od drugih. Ne postoji samo jedna propisana estetika, svaki od njih tako je temeljno i ekscentrično svoj. Filmovi nam dolaze iz svih delova sveta - naglasio je Stanojević.

Prohaska Marković je dodala da u nameri da prodube razumevanje određenih društvenih fenomena i događaja koji su nas duboko dotakli u prethodnoj godini, pozvali su filozofa Srećka Horvata, kao gostujućeg kustosa ovogodišnjeg Beldoks specijala pod nazivom “Opstanak nije dovoljan”:

- Nećemo se baviti toliko pitanjem da li ćemo kao vrsta opstati, već kakvo je to društvo u kome želimo da živimo. Gosti će biti Federiko Kampanja, Frnako Bernardi Bifo i Faranas Šarifi koja dolazi iz Irana i predstaviće film “Moja ukradena planeta”.

Ovogodišnji Beldoks će se fokusirati i na češku kinematografiju u saradnji sa jednim od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma “Ji.hlava” i Češkim centrom u Beogradu, kao i na projekciju filma “Ovo” (Esto) kojom će se predstaviti njujorški institut za dokumentarni film “Union Docs”.

Kao i prethodnih godina, Beldoks nastoji da osnaži mlade glasove i pruži edukaciju iz oblasti filma i medijske pismenosti, putem programa “Teen” i radionice “MiniDoc”. U okviru “XR izložbe: imerzivna stvarnost” festival će ponovo predstaviti najnovija ostvarenja svetske produkcije izvedenih u savremenim umetničkim medijima, putem najsavremenije tehnologije. Takođe, ove godine Beldoks pokreće novi program u saradnji sa Asocijacijom industrije video igara Srbije pod nazivom Play.Docs.

I pobednik Berlinalu na programu

Dobitnik “Zlatnog medveda” za najbolji film na nedavno završenom Berlinskom festivalu, film “Dahomej” autorke Mati Diop, srpsku premijeru imaće na Beldoksu.

https://www.youtube.com/watch?v=0Fol0tg7NhM

Ovo dokumentarno ostvarenje prati proces restitucije nasleđa oduzetog tokom osvajanja kraljevine Dahomej, današnje države Benin, od francuske kolonijalne sile. Godine 2021. odobreno je i organizovano vraćanje 26 artefakta iz francuskog muzeja Beninu. Ova selekcija predmeta predstavlja samo jedan mali deo afričke baštine koja je oduzeta tokom evropskih imperijalističkih pohoda. Procedura vraćanja ovih materijalnih dobara pokreće debatu među studentima na Univerzitetu Abomej-Kalavi u Beninu, emitovanu na univerzitetskom radiju.

Bonus video: 74. Međunarodni filmski festival Berlinale