0
Vilijam Hart, magnetičan i nestašan glumac oživeo je Holivud svojom intrigantnom lepotom, seksualnošću i muževnošću, napisao je "Gardijan" povodom odlaska oskarovca koji je preminuo juče u 71. godini.
Njegova glumačka karijera počela je u pozorištu sedamdesetih godina, a prva nominacija stigla je 1985. godine i to za prestižnu Toni nagradu za „Hurlyburly“, produkciju na Brodveju. U ovoj predstavi igrali su i Kristofer Voken, Harvi Kajtel i Sigurni Viver.
Na filmu se proslavio ulogom u naučno-fantastičnom horor filmu iz 1980. godine „Izmenjene države“, a sredinom osamdesetih godina bio je čak tri puta nominovan za Oskara: za „Kiss of the Spider Woman“ (1985), koji je i osvojio, kao i „Children of a Lesser God“ (1986) i „Broadcast News“ (1987). Četvrta nominacija stigla je za najboljeg sporednog glumca, u filmu „A History of Violence“ Dejvida Kronenberga.
Zlatna statua pripala mu je zasluženo za „Poljubac žene pauka“ u kojem je Vilijam Hart igrao homoseksualca zatvorenog zbog seksualnih delikata u represivnoj južnoameričkoj državi, a koji deli ćeliju sa agresivnim strejt zatvorenikom. Bio je vijugavo, piše „Gardijan“, a opet atletsko prisustvo na ekranu, kao egzotični Luis, u svojim haljinama i sa turbanom, izuzetno lep, ali bez apsolutno ičega delikatnog u sebi.
„Hartove impozantne crte lica i suptilno nestašan osmeh uvek su imali nešto poput rimskog cara“, piše ovaj magazin. Možda da je njegov izgled bio malo blaži ili konvencionalniji, mogao bi da ima karijeru Roberta Redforda. To je možda imalo veze sa njegovom opadanjem kose, primetno čak i na samom početku njegove karijere, u „Promenjenim državama“ Kena Rasela 1980. godine, gde je igrao psihologa koji uranja u zečju rupu uma i modifikovane svesti.
Hart je bio vrhunski u mračnijim ulogama, u kojima je njegova lepota koegzistirala sa nečim podmitljivim, ciničnim i sujetnim. Bio je izvanredan u neo-noar rifu Lorensa Kasdana „Body Heat“ iz 1981. u kojem ima fatalnu želju za udatom ženom koju igra Ketlin Tarner. Osećala se posebna hemija koju su oboje imali pred kamerom i, kako piše „Varajeti“, seksualnost koja ih je progurala u vrh kinematografije.
Sledeći filmovi koje je snimio bili su veoma važni za uspostavljanje njegovog zvezdanog statusa: triler Majkla Apteda „Gorky Park“ iz 1983. godine, po scenariju Denisa Potera.
Glumio je ruskog policajca koji mora da preuzme jeziv slučaj ubistva. Godine 1986. igrao je Džejmsa Lidsa, iskrenog dobronamernog učitelja dece oštećenog sluha u filmu „Children of a Lesser God“, koji postaje fasciniran Sarom, mladom gluvom ženom koja radi u njegovoj školi. Nju je igrala glumica sa oštećenim sluhom Marli Metlin. Bila je to savršeno solidna izvedba Harta.
Veza sa Metlin bila je problematična. Glumica je kasnije napisala u memoarima da ju je Hart emocionalno i fizički zlostavljao. U tadašnjoj izjavi, on je, preko portparola, rekao: „Oboje smo se izvinili i učinili mnogo da izlečimo naše živote. Naravno, izvinjavam se za bol koji sam naneo. I znam da smo oboje to ostavili iza nas. Želim Marli i njenoj porodici samo dobro.“
Ali, njegovo izvođačko remek-delo trebalo je da dođe godinu dana kasnije, sa slavnom medijskom satirom Džejmsa L. Bruksa „Broadcast News“, igrajući pored dvojice vrhunskih glumaca koji su takođe igrali uloge života: Holi Hanter kao Džejn, entuzijastična i emotivno izmučena producentkinja TV vesti i njen najbolji prijatelj i kolega Aaron, talentovani, ali nesiguran reporter kojeg je igrao Albert Bruks. Hart je tumačio Toma, bljutavo zgodnog i narcisoidnog bivšeg sportskog voditelja koji – na užasnutu ozlojeđenost Arona – biva unapređen u glavnog voditelja. A, da stvar bude još gora, Džejn (u koju je pametni Aron patetično i neuzvraćeno zaljubljen) biva veoma privučena plitkim i seksi Tomom, čija karijera napreduje kako Aron posustaje.
Hart je bio sjajan kao tip koji instinktivno razume kako da radi sa kamerom, kako da čita signale, kako da u sve uloži prividni šarm i autoritet. Međutim, uprkos bogatoj karijeri nikada nije voleo popularnost, ni slavu.
– Čuvam svoju privatnost i imam pravo na to. Ne možete mi, samo zato što sam glumac, ukrasti dušu – rekao je u tada u intervjuu za „Njujork tajms“.
Možda je ta averzija prema javnosti dovela do toga da Hart propusti neke velike filmove tokom svoje karijere, poput „Parka iz doba Jure“ i „Mizerije“. U to vreme se borio sa drogom i alkoholom.
– Bio sam potpuno jadan i, konačno, bio sam dovoljno dugo jadan te sam morao da kažem: „Završio sam“ – rekao je Hart za „Vašington post“ 1989, prisećajući se vremena pre nego što je otišao na rehabilitaciju.
Zlokobni gangster kojeg je igrao u pomenutoj Kronenbergovoj „A History of Violence“ prikazao je Hartov talenat za određenu vrstu muške sujete. Bio je odvratan ubica koji živi životom besmislene samovažnosti.
U svojim kasnijim ulogama mogao je da igra starije državničke figure sa prozirnim izgledom (čak i u Marvelovim filmovima „Neverovatni Hulk“, „Kapetan Amerika: Građanski rat“, „Osvetnici: Rat beskonačnosti“, „Osvetnici: Kraj igre“ i „Crna udovica“), ali je u komičnim ulogama zaista blistao. Hart je bio tako seksi, smešan i impozantan, piše „Gardijan“.
Njegov poslednji projekat koji je uspeo da snimi neposredno pred smrt je serija „Panteon“, prva AMC animirana drama.
Bonus video: Val Kilmer